NEMANJA: SMIRENOUMLJE

SENZACIONALNO: FILIP ŠOVAGOVIĆ ZA VASELJENU!

Prijatelju,

proveo sam tjedan na Pagu, sa sinom i djevojkom. Cijeli je otok, kao i sam grad, konclogor za turiste. Ljudi su neobično škrti, u gradu Pagu staraca gotovo i da nema. Filip Šovagović tvrdi da je to zato jer su poumirali od visokog tlaka koji su profesionalno zaradili u obližnjoj solani. Starica pak ima na pretek. One su, naime, sol prodavale a ne gutale, kaže Šovagović, koji je ondje, u atriju Kneževa dvora praizveo, 04. kolovoza, svoju monodramu "Stanje nacije; svjecka premera".
Šaljem ti za objavu ulomak iz te dakako neobjavljene monodrame, koju sam zasad još samo ja pročitao.

By the way, zgromila me količina teksta, fotki i ideja u proteklih tjedan dana na Vaseljeni. Nastojim nadoknaditi, ali neću sve pročitati -:)

Lečenipravoslavac




Probe su stigle negdje do pola. Kontrolirao sam kretanje Omazića koliko god se to moglo. Naime, radio je za još jedno kazalište, a radio je i za neki unaprijed propali hrvatski film. Između ostalog, bio je pao u depresiju. Slučaj se zbio u trenutku kada je leš stigao na set. Radilo se o tome da je preraspadnut. Prvi ga je načeo producer, klasičan tip srednjebalkanskog filmskog bossa, nije u kvintetu najjačih (Taraba, Munižaba, Maloča, Ogulinac, Deronja), ali im je jako blizu, ili će to uskoro biti. Ovaj je nakon ranojutarnje sarme ostao gladan. Grickao je rekvizitera Omazića sa svih strana.

• Dobro, kaj je ovo?
• Čovjek.
• Znaš kaj, ovo je čovjek, al pol nije. Kak bu se to sad snimilo?
• Kaj?
• To kaj moramo snimit!?
• Ja ne znam.
• Gledaj, taj leš mora bit plav!

Leš je bio ležao nasred poda, već su se bile počele skupljati muhe, bilo je nešto mesnog nareska po njemu, asistenti su povraćali i hrvatski je film polako ali sigurno tonuo u katastrofu. Već sam mislio da je dostigao krajnju točku u bezdanu, ali bezdan se otvorio ponovno. Preostali su se filmski entuzijasti grčevito borili za njega, ali sudbina je bila jača a slamka spasa sve kraća i kraća. Hrvatski film više nitko nije doživljavao ozbiljno i nitko više nije živio od njega. Oni koji su to pokušavali bili su ludi i gladni. Projekcije su se svodile na novinarske i tri pučke na kojima bi se skupilo pet, šest ljudi i neka životinja u prolazu. I novinarske su projekcije opustjele. Jedina publika postali su sami filmski radnici, a njih je bilo oko tri. Trebalo je staviti ključ u bravu, ali nitko se nije usudio. Bilo je izuzetaka koji su potvrđivali pravilo.

• Kak ćemo sad to snimit?
• Ja ne znam.
• Dobro, jesi pročitao scenarij?
• Jesam.
• I kaj piše?
• Piše “Mrtav Avnoj leži u travi.”
• I di je mrtav Avnoj?
• Evo ga.

Avnoj više nije bio mrtav. Bio je u završnoj fazi uskrsnuća. Više ga naime uopće nije bilo. Falile su mu obje ruke i jedna noga, a i ovo što je preostalo od organizma više nije sličilo na lavor. Radilo se o nekoj vrsti kukuruznih pahuljica prelivenih kipućim mlijekom. Izbušena i osam puta prežvakana lutka iz izloga koja to jednostavno nije.

• Tko je to?
• Pa… kak piše… neki klošar bez familije.
• …Gdje mu je familija?
• Ne znam, nitko se nije bio javio… i …onda su ga otpremili na medicinski fakultet.
• Kaj su mu tamo radili?
• Je, a kaj su mu radili? Kaj ja znam kaj su mu radili? Proučavali su ga.
• Zakaj su mu odstranili noge?
• Čujte vi, producent, ja sam rekviziter i nisam Mengele. Kaj ja znam kaj su njemu radili. Izoperirali su ga
• Zakaj su operirali mrtvog čovjeka?
• Zato kaj su to doktori! Vježbaju se. Pa ostavili su mu jednu ruku..
• …Trebamo ubojstvo metkom. Ovo da, al u Raljama.
• Kaj mu nebu bilo drago?
• To su rukom.
• Kaj?
• Taj tip je u filmu mrtav jedan dan. Trebamo plavi leš. I rupu na glavi. I to je sve. Mrtav čovjek jedan dan.
• Oćete mene ofarbati?
• I kaj sad?
• Ne znam. Oćete mene ofarbati, ja bum vam ga glumil besplatno.
• Nemamo šminku danas.