NEMANJA: SMIRENOUMLJE

post No.230

DRAGI BLOG


Izlazak "Truliksa" izuzetan je datum u svakom smislu: i za Markiza, i za Nemanju.
Jer, tu se zatvara krug koji je jednom davno započeo ovim dijalogom:

"Društvo, koji vam je, pa kaj je tako teško na blogu koji u 'Jutarnjem' citira Katunarić, na blogu koji se zove 'Književni terorist', na blogu koji pohode prva undergrunt pera rvacke noch-nich-literature, zar je dakle na tom i takvom blogu nemoguće nabrojati pet dobrih, solidnih romana nacionalne književnosti 20.stoljeća!?"
"Pridružujem se tvom nizu i opet se ponavljam - Gnjilota prašine... nabijemtenakurac 06.04.2006. 14:06)"
Očito, bile su to proročanske riječi, prava vizija: godinu dana kasnije, noch-nicht-literatura nalazi svoje korice!
Time smo stigli do kraja početka: Patologija je postala knjiga, i time je i Nemanja, kao jedan od članova te male zajednice, dovršio dobar dio svoje misije.
Što znači da se opraštamo.

Kad rastanci učestaju, gube na dignitetu; uzor im je Posljednja večera: Što misliš činiti, čini brzo!
Zato, Kizo, prijatelju, patolozi, adieu!

Vaseljena ostaje kao Zadužbina Nemanje, Ktitora Kosmosa, Vladara Vaseljenske Posvudi, bogoudgonog Cara koji je bio, jest i biće večan, svečan, lep, suštastvo besčisleno, svetlost nepostižna, sila neodržima, što od nesuštih u bitije privodi sve vidljivo i nevidljivo, prebeznačalna Trojica!

Njen Stvoritelj, from here to eternity, sam je Dragi Blog.