četvrtak, 28.05.2009. | 14:10
Zbogom, odvratna naviko.
"Znaš šta sam odlučio?" Upitao me on, moja velika ljubav."Što?" Rekla sam, ne očekivajući ništa posebno.
"Prestat ću pušit." Izjavio je ozbiljnog lica.
Moja prva reakcija - smijeh.
"Daj, ne zezaj me." Udarila sam ga lagano dlanom po ramenu.
"Ne, ozbiljno. Prestat ću." Rekao je iziritiran mojom reakcijom.
"Dobro. I ja prestajem." Nasmiješila sam se.
"Ne moraš."
"Ali želim. Neću da mi dečko ne puši, a ja da pušim."
"Ne, stvarno ne moraš." Stalno je iznova nastavljao prepirku.
"Rekla sam da ću prestat." Uporno sam govorila.
"Ali nemoj to raditi zbog mene."
"Prestajem."
"Ako ćeš prestat, prestani zbog sebe. Nemoj zbog mene."
"Rekla sam da ću prestat." Povisila sam ton. Ušutio je. Nije ništa rekao, samo me zagrlio.
On je prestao piti zbog mene. Prestao se kurvat zbog mene. Prestao je glumiti facu zbog mene. Planira dati otkaz zbog mene. Vraća se ovamo zbog mene. Sada prestaje pušiti zbog mene. Valjda je vrijeme da i ja napravim nešto zbog njega.
Danas, u 11:20 sam ispušila svoju zadnju cigaretu. Gotovo je. Neću više. Nije ni da imam neku veliku želju. Pušim 2 godine i 3 mjeseca. Ali sada je dosta.
Svi mi govore da neću uspjeti, da ću opet počet pušiti nakon 2-3 dana. Prijatelj iz razreda mi je rekao da ću se već četvrti dan početi tresti, i da neću moći izdržati. I on je probao prestat pušiti, pa mu je bilo tako. A mi smo isti, po nekoj njegovoj procjeni, što znači da ni ja neću uspjeti.
E pa znate šta? Ja radim to zbog jedne posebne osobe. Zbog toga vjerujem da ću uspjeti. I briga me što nemam podršku prijatelja, jer je nisam nikada ni imala.
Poželite mi sreću?
nedjelja, 24.05.2009. | 02:55
Nije nije magija u pitanju.
Mjesec dana smo u vezi. Znamo se tek nešto duže od toga. Ali jedno sigurno znam - voli me. Iskreno i beskrajno. Volim i ja njega, ali kvragu, imam 15 godina, šta ja znam o tome?Izašli smo ovu večer ja i on, napokon sami. Bez moje rodice, bez mojih prijateljica ili njegovih prijatelja - samo ja i on. Negdje oko ponoći smo se izgubili iz diska i otišli na jedno mjesto. Ležala sam mu u krilu, pričali smo i on mi je pjevao neke ljubavne pjesme. Onda je skrenuo na temu o braku, rekao kako je se prije bojao braka jer je to prevelika obaveza. Bojao se i zato što jednostavno se nije mogao vezati za jednu osobu za svoj cijeli život.
Ali ja? Ja sam mu posebna. Samnom mu je drukčije. Samnom može pričati, smijati se i plakati. Samnom mu netreba nitko drugi - ja sam mu dovoljna. Mene iskreno voli. Već odavno planiramo kako ćemo živiti zajedno kada ja završim školu, planiramo i djecu imati, već smo se odlučili i za ime. Ali to je sve više iz šale, ništa ozbiljno.
"Ima nešto što ti jednostavno moram reći." Pogledao me je ozbiljnim pogledom, iako se trenutak prije smiješio. Znala sam o čemu se radi. Odmah sam znala.
Dignuo se i kleknuo ispred mene. Govor. Počeo je držat govor ali ja nemam pojma šta mi je rekao. Smišljala sam svoju reakciju na sve to. Odglumiti ću nešto.
"Hočeš li se udati za mene?" Pitao me je.
U glavi mi je odzvanjalo njegovo pitanje. Nemogu reći ne. Jednostavno nemogu jer... Nemogu. Ne želim. Ali ako reknem da, gotovo mi je. S njim ću zaglaviti za svoj cijeli život. Ne da je to loša stvar, nego jednostavno ne vjerujem da sam našla "onog pravog" sa svojih bijednih 15 godina.
"Da" Odgovorila sam ipak. Nisam sigurna zašto.
On je reper. Pa stoga, nosi hrpu prstenja na ruci. Ok, nije baš hrpa, ima 5 prstena na jednoj ruci. Skinio je jedan i dao ga meni. Zagrlila sam ga i zamalo zaplakala. Neznam je li to bilo od tuge ili sreće. Još uvijek neznam.
"Hvala ti Bože" Prošaptao je gledajuči u nebo, nasmješenog lica.
Ja nisam ništa rekla, samo sam ga čvrsto držala u svom zagrljaju.
"Ovo još nije prava prosidba. Kad bude prava, onda ćemo imat feštu." Našmješio se. "Ali zasad... Eto, imat ćeš taj prsten." Nastavio je. "Samo nemoj reći nikome. Znaš kakvi su ljudi. Reči će da je prerano, da se prekratko znamo i da brzamo."
"Neću reći nikome." Rekla sam mu. I neću. Nikome koga znam, barem. Ovo se ne broji. :)
Zajebala sam. Uvijek zajebem. Nisam normalna. Neznam... Neznam ni sama šta tražim. Neću biti jedna od onih koje će se rano udati. Nema šanse. Možda sam pristala, ali to ne znaći da datum vjenčanja neće biti negdje u dalekoj 2015. Ja to odlučivam. On ionako voli kad ja preuzmem kontrolu.
Ne sumnjam da će mi život s njim biti lijep. Znam da mi ništa neće faliti. Ali damn, ja imam 15 godina.
A jbga, volim ga.
četvrtak, 21.05.2009. | 17:24
Puk'o je kao kokica!
"Da... Da... Ma je... Aha..." Odgovarala sam na tračeve svoje prijateljice dok smo pričale na mobitel. Drugi poziv, još me netko zove."Samo malo, da vidim tko me zove." Rekla sam joj i prebacila na poziv svoje naj frendice.
"Ej, moram ti reći nešto strašno!" Upozorila me, ćim sam se javila. Pomislila sam da je opet nešto o mom dečku, da će mi opet reći da me vara ili da me želi samo iskoristiti kao što je napravila proteklih par puta.
"Reci." Odgovorila sam nezainteresirano.
"Njegov tata, poludio je." Rekla je zadihano, na rubu plača.
"Molim?" Nije mi bilo jasno o čemu se radi. Ali bila sam u pravu, ipak se radilo o mom dečku.
"Zatvorio je ženu i djecu u kuću, i htjeo ih raznjet bombom! I njih i sebe! Samo nije htjeo njegovu malu, bolesnu sestricu."
Nisam vjerovala onome što čujem. Znala sam da mu stari baš i nije najboljeg psihičkog zdravlja, ali ovako nešto... Nisam očekivala. Još jučer mi je rekao kako mu je stari puno bolje, i da su mu se starci napokon pomirili, da se njegova mama vratila kući i da je sve u redu.
"To je sve zbog njegove matere." Rekla mi je, kao da to i sama nisam znala.
"Ma da, znam ja kakva mu je mater."
"Ona je... Ona ružna vjera."
'WTF!?' pomislila sam. 'Ružna vjera?'
"Misliš sotonist?" Upitala sam je.
"Da. Ustvari nije. Ne, nešto drugo."
"Ateist?" Nagađala sam dalje.
"Ne, nije ni to. Ma... Hiduist! Da, to je."
"Dobro..." Odgovorila sam i pozdravila je. I ona je mene pozdravila i time smo završili razgovor.
Samo... Hiduist? Gdje je to iskopala, da mi je znat. Ona ružna vjera, Hiduist. Možda je mislila na Hinduizam, ali ne bi rekla da ima Hinduista u Hrvatskoj. Uopće.
Nazvat ću ga večeras na mobitel, svog dečka. I pričat ćemo. Ali neznam šta da mu kažem. Neznam je li mu netko prije javio. I neznam je li ovo istina, jer ja još uvijek ne vjerujem u ovo. Neznam... I da je istina, stvarno neznam što bi mu rekla. Ili je bolje da ništa ne reknem? Da mu kažem da ga volim, i da iako znam da nije tako, da mu kažem da će sve biti u redu. Ali neće. Ništa neće biti u redu. Njegov stari je sad u zatvoru. A mater? Njoj dobro. Briga nje.
Edit:
Istina je. Vijesti na net.hr
Nadodano 22.05.2009. | 12:30
Dobro je. On je dobro, super se drži. Ja nisam. Smirivali su me u školi cijeli dan, dok mi na kraju nije dosadilo, pa sam otišla kući, peti sat. Svi mi govore da se moram smiriti. Ali nemogu. Neznam. Bojim se da mu se nešto nebi dogodilo. Danas, na putu kući je imao prometnu. Išao je sa autobusom, i nije mu ništa, hvala Bogu. Ali prometna je prometna.Baš mu je krenilo. :(
Još jučer, dok smo pričali na mobitel, njegov cimer se napio k'o stoka i razbijao po kući. Razbio im TV. Nije normalan. Šta je ovo, sve poludilo!
nedjelja, 17.05.2009. | 15:07
Nije me bilo dugo.
Ispričavam se. Nisam komentirala, nisam javila za post, iako sam ga napisala, ali sam i to brzo našvrljala i nastavila dalje. Stvarno nisam ništa stigla. Sve ću ja to nadoknaditi. Bar se nadam.Da, bliži se kraj školske godine i nije dobro. Uglavnom. Imam ispraviti par predmeta, tako da mi na kraju ostanu samo dva, koja ću ispraviti na popravnom. Padam povijest - definitivno. I tehničke materijale. Za ovo ostalo još uvijek ima nade.
Ljubav je kriva. Šta mogu. Volim ga. Voli i on mene. I još uvijek smo skupa. Ovo nam je 23. dan, skoro mjesec dana. Vrijeme tako brzo prolazi otkad sam s njim, a osjećam se kao da je tek jedan tjedan prošao.
U međuvremenu sam shvatila i tko su mi pravi prijatelji, odnosno prijateljice, jer se nemogu baš pohvaliti velikim brojem prijatelja. Pretežito sam u ženskom društvu, s muškima teško mogu biti prijateljica. Shvatila sam tko će uvijek biti uz mene, bez obzira na bilo što. Neke sam i izgubila, ne da me je briga, jer i ovako sam samo glumila da su mi dragi, a ustvari su mi kidali živce ćim ih pogledam. Jer su bahati i drski, drže se uzvišeno i misle da su nešto bolji od drugih, blate me na svakom koraku, a predamnom glume da me obožavaju. Ma daj, molim te. Takvih ljudi mi je dosta u životu.
Isto tako, ponovo sam se počela družiti sa starim prijateljima, i mogu reći da mi je jedan frend stvarno falio, al ovaj drugi... Mda. Kad ga pogledam, shvatim zašto se ne družim više s njima dvoicom. I moje veliko staro 'klošarsko' društvo, falili su mi, iako je bilo mnogo groznih trenutaka s njima, hrpa svađa i svakava sranja, ali bilo nam je i zabavno jer smo se uvijek zezali i radili gluposti.
Sve u svemu, oni koji su bili uz mene i ostali su, oni s kojima nisam bila dobra, neću nikad ni biti. Niti to želim. Ako će biti takvi kakvi jesu, ni ne trebaju mi. Baš ću ja sada za nekim patit, pih, ni na kraj pameti mi nije.
nedjelja, 10.05.2009. | 18:46
Damn. I ja volim njega. :D
Nisam mislila da će naša veza potrajati, najiskrenije. Ali sam ga zavolila. I gotovo je. Ako me povrijedi sada, isplakat ću dušu. Neznam kako sam ga zavolila u ovih 16-17 dana, koliko smo zajedno, ali jesam. I prelijepo nam je.Odveo me danas daleko, izvan grada, na jedno prelijepo mjesto. Na jednu livadu pored rijeke. Sjedili smo na kamenu, pričali o nama, o svemu, zadržali se tamo dulje nego što smo mislili i duže nego što sam ja smjela, ali nije prvi put. Razmišlja da se vrati vamo, jer trenutno radi u drugom gradu a vikendom dolazi samo zbog mene, iako mu treba 6 sati vožnje autom. Naporno mu je, a ne možemo jedno bez drugog. Pametan je on, smislit će već nešto. :)
Neznam, još uvjek ne vjerujem, sve je kao da sanjam. Ćak ga je zavolila i moja najbolja prijateljica, iako ona uvijek, ali baš uvijek mrzi moje dečke i svađa se s njima. Još su i najbolji prijatelji postali, i dokazao joj je da nisu svi muškarci kreteni.
Samo otkad sam s njim, više ni ne pričam sa mamom. Ona odbija pričati samnom, ne slaže se s tim da smo nas dvoje u vezi jer on ima 19, a ja 15 godina. Zna da mi ne može zabraniti, zato i ne pokušava. Ali me ne razumije, uopće. Ona u mojim godinama ona nije imala dečka. Tvrdi da se u mojim godinama ne može zaljubiti, da sam ja još premlada za to. I poljubac u mojim godinama je Bože sačuvaj, osim ako veza nije jako ozbiljna. A i tad je upitno.
Neznam. Zbog nje se osjećam krivom. Voljela bi kad bi ona prestala toliko osuđivati i barem me jednom saslušati. Volila bi kad bi mogla joj reći neke stvari, ali neću, jer znam kako bi reagirala. Njoj ništa što ja radim nije normalno, i što god napravim napravila sam krivo.
I onda sam ja kriva što smo se udaljile.
ponedjeljak, 04.05.2009. | 19:32
On me voli. <3
"Vidim da si jako iskrena cura." Rekao mi je. Ja sam se samo nasmješila. Nisam htjela poreći, ali ako kažem da je istina, lagala bih. Opet sam to napravila. Nije mi jasno kako, ali zaljubio se u mene. 19-godišnjak se zaljubio u mene. I to ne da je samo zaljubljen u mene, nego je lud zamnom. Njegovi prijatelji mu govore da je pedofil, i u ta dva tjedna koliko me zna (a od toga smo samo tjedan dana skupa), nije im jasno kako se zaljubio u mene. Nije ni meni.Ne poričem. Pre lijepo mi je s njim. Imamo previše toga zajedničkog. Nasmijava me. Nježan je. Tepa mi. Sladak je. Osječamo se kao da se godinama znamo. I kvragu, pre dobro se ljubi. A tek sex. Uf.
On kaže da se nikada nije tako osjećao. Da je imao i slatkih cura, i onih koje su bile prave bombe, ali s niti jednom mu nije bilo kao samnom. Ja jesam. Ne osjećam se ni malo drukčije nego što sam se osjećala kad sam bila sa svojim sada bivšim dečkom. Što je najgore, iako je prošlo više od 3 mjeseca nakon prekida naše dvo-mjesečne veze, ja nisam sigurna da sam ga u potpunosti prebolila. Ili se jednostavno bojim ponovo zavoljeti.
Ali da ne osjećam ništa prema tako dragom dečku? Nije moguće. Rekao mi je da me voli. I ja sam zajebala. Sama sam sebi rekla da neću to nikome govoriti dok ne budem potpuno sigurna u to. Ali rekla sam i ja njemu da ga volim. Drag mi je. I sviđa mi se. Ali možda je za ljubav još uvijek rano. Može li netko zavoljeti tako brzo?
Neznam. Nije me toliko ni briga. Znam da ću ga zavoljeti nakon nekog vremena, uvijek tako bude. Ali se bojim da ću biti povrijeđena. Opet.