četvrtak, 25.06.2009. | 01:49
Kao što rekoh, nakon kiše dolazi sunce.
Sretna sam. Ponovo sam sretna. Depresija me prošla i zadovoljna sam svojim životom. Nemam na što prigovoriti. Ponovo izlazim na kave i duge, besciljne šetnje sa frendicama, zezamo se i smijemo. Samo što one traže dečke a ja ne, pa se osjećam malo prikraćeno što se tiće toga, haha, ali nema veze. Znam da moja ljubav, iako je daleko, još uvijek misli na mene. I ja mislim na njega, i volim ga. <3To što sam opet sretna, posebno mogu zahvaliti i vama blogerima, jer kad god se osjećam loše zbog nečega, vaši komentari me uvijek oraspolože. Hvala vam i volim vas, iako nemam pojma tko ste. Ali znajte jedno - značite mi puno, puno, puno.
Post je katastrofalan, kratak i bez puno smisla, ali samo sam htjela reći neke stvari i zahvaliti vam. Uzmite i u obzir da je 2 sata nakon ponoći, te da u pozadini čujem iritirajući glas tete Jasmin - Kristalne Kugle koja krade novac naivnim ljudima, a ja sam prelijena da ugasim TV.
Mislim da ću imati noćne more zbog vas, teto Jasmin - Kristalna Kugla. Baš vam hvala. Hvala vama i onima koji su vas stavili na TV.
ponedjeljak, 22.06.2009. | 01:36
Kiša, kuje i izljevi bijesa.
Nakon kiše dolazi sunce. Istina je. Kod mene je bila oluja, ali smirilo se malo. Pljusak. Još uvijek traje. Ali ljetni pljuskovi kratko traju, zar ne?Prijateljice, obitelj, ljudi koje neznam. Svi oni imaju neku potrebu meni zagorčavat život. Uživaju u tome. Ali znate šta, briga me. Znam tko je bio uz mene i tko će uvijek biti. I znam da oni koji odu nakratko da će se vratiti. Vratit će se. Znam to.
Sad samo da izbacim neka govna iz svog života poput nje, kuje ljubomorne. Glumi mi prijateljicu, a samo čeka da prenese nešto što sam rekla. Ono, hvala, ali takve prijateljice mi ne trebaju. I kao da to nije dosta, morala je izmisliti da moj dečko ima dijete sa strane i da plača alimentaciju. Ali ne, nije to sve. Rekla je i da je sestra mog bivšeg dečka rekla kako sam ja dolazila kod njega više puta i da smo išli u njegovu sobu. Right, mala me i nezna, zašto bi to rekla? Znam ja tko je to rekao. Ona, the ljubomorna kuja. Crkni od ljubomore, đubre jedno mutavo.
I ja se čudim što tračevi o meni ne prestaju. Kako bi prestali, kad imam nekog poput nje za prijateljicu!?
Bit će tuča uskoro. Potuć ću se. Ne da ja to želim, ali sam rekla o jednoj ženskoj da je kurvetina, jer je spavala sa pola grada, a rekla mojoj frendici da je kurva. A ta moja frendica ni sa dečkom svojim nije spavala. Doći će to do nje, dotična gospođica ljubomorna kuja će joj to rado prenijeti, bez obzira na razlog zbog kojeg sam to rekla. I onda će me ova htjet tuć. Sad će popravni, kao da neznam kad će me uhvatit. Ali ja sam dovoljno bijesna da bi čovjeka mogla ubiti. Tako da mi je svejedno, bit će mi još lakše ako se potučem. Bar ću se imat na kome iskaliti.
Dosta mi je više sviju. Dosta mi je retardiranih ljudi bez mozga. Dosta mi je tračeva o meni i mom dragom. Dosta mi je lažnih prijateljica. Dosta mi je ljubomornih ljudi. Dosta mi je laži. Dosta mi je prenošenja. Dosta mi je debila. Dosta mi je toga što svi samo gledaju gdje ću pogriješiti, i kad napravim jednu jebenu pogrešku, navale na mene kao strvinari.
Zaboga, pa i ja sam čovjek! Imam li pravo na greške? Samo Bog ne griješi, a ako ja izgledam kao Bog, e pa u tom slučaju - Bow down to my greatness. I prestanite strat.
srijeda, 17.06.2009. | 10:57
Jao.
Nisam imala vremena za napisat post i vama vratit komentare. U kući sam vrijeme provodila jedino ako sam spavala. Inaće bi bila vani sa njim i frendicama.U ovih par dana se previše toga desilo. Postala sam kurva (iako je kurva žena koja spava sa muškarcima za novac. Ja to ne radim za novac, a u ostalom, to radim samo sa svojim dečkom. Jednom osobom. Ne njih više u jednom danu.) napila sam se, posvađala sam se sa dvi najbolje frendice zbog nečega što sam davno rekla, dobila sam neki kurac od upale, upoznala sam neke ljude, i nemam pojma šta više ne.
Jučer mi frendica rekla da se priča o meni. Kao da joj je jedan lik došao i rekao da je čuo da sam spavala ja sa svojim dečkom. Ono, wow! Daj molim te, tko bi došao do nekog i rekao to!? Rekla joj je moja najbolja (bivša) frendica, jer sam njoj jedinoj to i priznala. Uostalom, mi to nismo ni krili. Hvala Bogu da sad neću šetat gradom i otvoreno to govoriti svima. Ali da sam krila, nisam. I sad sam ja kurva zbog toga.
Kurva. Daj sjeti se, koji to kurac znači!?
Pun mi je kurac ovog Knina. Ovdje nitko normalan nema. Sve bolesno i retardirano.
The end. Moram se smirit. Naživcirale su me. Kao nitko do sada.
petak, 12.06.2009. | 00:56
Isuse, koji frikovi.
Bojim se. Bojim se više i izaći na ulicu jer je puna nekih frikova. Mislim da ću odsad nositi čakiju sa sobom, i kao dragi tatica od moje naj frendice bost ljude koji mi se zamjere (link.). Da. Mislim da bi to bila dobra ideja.Danas neki lik stao autom pored mene. I gledam ja koji mu je kurac.
"Šetaš malo?" Nasmješio mi se.
"..." Pogledala sam ga zbunjeno. "...Da?"
"Haha, a dobro." Rekao mi je i nastavio svojim putem.
Je li ja tebe znam? Tko si sad ti? Zašto mi se obračaš!? IŠ!
I kao da to nije dosta, danas dok sam sjedila ispred osnovne škole sa frendicama, došla ekipica nekih frikova koji slušaju metal. I sjednu tik pored nas. Mi šutimo. Oni šute.
"Pričajte vi, kao da nas nema." Rekla nam je jedna sljedbenica sotonista.
"Aha." Promrmljala sam.
"Aha." Ponovila je zamnom.
I onda ju je nešto puklo, pa se htjela tuć sa nama, očito, jer je počela zajebavat. Iz čista mira. Retardirana je dosta. Oduvijek sam imala lijepo mišljenje o metalcima, jer su uglavnom to pametni ljudi, sa mozgom. Ova ga nema.
Počela nas je gađat trulim breskvama, a kad sam zamolila dotičnu da prestane, ona se samo nasmijala. Digle smo se i otišle, a ekipica
Pitam se, kamo ovaj svijet ide? Ima li itko normalan? Bože, moram pohvaliti tvoju kreativnost. Onakvo nešto još nisam vidila.
utorak, 09.06.2009. | 14:55
Scena.
Povijest.Prvo polugodište. Drugo polugodište.
Ispravljeno.
Tko bi rekao? Ja sam se povijesti već u prvom polugodištu bila odrekla, i stavila je sa strane, da učim druge predmete. Ostavila za popravni. I dao mi je šansu sada pred kraj, ja sam je iskoristila. Probudila se jutros rano, pročitala jednom. 15 minuta - gotovo. Popila kavu, otišla u školu sat vremena kasnije, nego što inaće krećem, jer nisam imala prva dva sata. Dan mi je protekao relativno dobro, osim što kemiju nisam ispravila, rekla mi je da joj dođem sutra drugi sat.
Peti sat je bio već jučer rezerviran za kavu sa najboljom frendicom. Same ja i ona. Ali ne. I ostatak ekipe je želio ić na kavu, pa su nam se priključile, neke nisu ni pitale, samo su se ubacile. Ono, možda želimo nešto nasamo pričat? Ali oke.
Ona. Ženska koja se stalno druži sa nama. Koja je to debilkuša...
"Jesi li pala išta?" pitao ju je njen stariji brat.
"Samo izborni Talijanski i Talijanski." odgovorila mu je. Lagala je. Već joj je 4 predmeta bilo zaključeno 1, a nisu joj sve ni zaključili.
"Ja ću te izšamarat ako ne bude tako!" Izderao se njegov najbolji frend na nju.
"Ma šta ti je, bolan." Rekla je okrečući očima.
"Ić ćemo mi sada provjeriti."
Pokupili su se njih dvojica, sjeli u auto i odvezli se do škole.
"Bježi. Ja bi pobjegla na tvom mjestu. Ubit će te." Zabrinute oči njenih prijateljica su joj neprestano govorile, ali ona mora po svom.
"Ništa, pobjeć ću od kuće." Rekla je u šali.
"Ima moj djed višak krevet u svojoj sobi, pa ako hočeš..." Nasmijala sam se. "Malo smrdi, ali nema veze."
Naljutila se. Digla se i otišla na wc, a svi za stolom su se počeli smijati jer ju je to očito uvrijedilo. Pogotovo oni koji su poznavali mog djeda, žešća izgoretina, nema šta. Minut poslje je otišla sa nekom frendicom do škole, a i mi smo polako krenule, jer tko bi normalan propustio takvu scenu? Nitko, naravno. Barem ne od nas radoznalih tračara. Oh da, ovo bi se dugo pričalo po kavama.
Došle smo tamo, njen brat i njegov frend su otišli po imenik da pogledaju ocjene, a ona je zabrinuto grizla nokte.
"Zašto ste došle?!" Upitala nas je ćim smo kročile u školu. "Ako se sve tako okupite, skužit će da nešto nije u redu!"
"Pa svejedno će to znati kada ti vidi ocjene." Netko pametan joj je odgovorio, a ona je samo opet zakolutala očima.
"Eno ih!" Netko je povikao, i sve smo se razbježale, da nas u onoj bjesnoći nebi udarili, pogotovo zato što smo znale cijelo vrijeme, a šutile smo. Posakrivale smo se u wc i ušutile, glumile da nema nikoga, kao što nindže rade. O da, da.
Samo su prošli, izašli vani i čekali nju da izađe iz škole. Bili smo zatočeni. Svi su se bojali izaći, a i oni koji nisu, ostali su zbog radoznalosti. Ona je nervozno grizla nokte odbijajući izaći jer se bojala posljedica. Ja sam sa strane sve to gledala, i smijuckala se. Bezobrazna sam, ali šta sam mogla? Plakat? Zbog nje? Nikad. Sama si je kriva što nije išla u školu i što je lagala. Njena prijateljica je izašla vani da odgovori onu dvojicu od bezpotrebnog nasilja a mi smo samo iščekivali sljedeći korak.
Nije dugo potrajalo kad je jedna cura sva blijeda u licu izašla iz wc-a šepajuči, dok ju je jedna moja frendica držala da ne padne i pomogla joj da izađe iz škole.
"Pa šta ti je bilo?" Upitala sam je, a ona se samo slabašno nasmiješila.
"Slomila sam nožni prst." Rekla je. "Onda kad smo se posakrivale, bit će da sam ja nogom zakačila za nešto, i slomio se."
'Wow' pomislih. 'Što danas sve neću vidit?'
Onda sam vidila nju, izašla je iz škole i odlučila polako ali sigurno otići do svog brata. Gledali smo iz daljine, nisu napravili joj ništa. Samo su je utjerali u auto a ona je tužno, poput nekog psića, gledala kroz prozor. Kasnije, kada su prošli pored nas autom, dok smo polako pješačile kući iz škole, vidili smo nju, plakala je.
Žalila bi je, ali ta mala... Ustvari, više nije ni mala, ima 17 godina, i upravo je svojim neodgovornim ponašanjem izgubila pravo na školovanje, jer joj je ovo drugi put da je pala.
Ubilo se.
srijeda, 03.06.2009. | 14:41
E, sad ćeš učiti.
"Ti možeš, ali nećeš.""Zašto si to dopuštaš?"
"Lijena si. Stvarno si lijena."
"Jedna si od inteligentnijih u razredu, kako se možeš uopće dovest u ovu poziciju?"
Slušam već par dana prodike svojih profesora, kao da mi nije dosta što mi roditelji sole pamet kući, a i dečko, ćim dobije priliku. Shvaćam. Zajebala sam. I najebala sam zbog toga, ne trebam druge da mi ukazuju na nešto što je očito. I sami ste rekli, pametna sam.
Tjedan dana škole ostalo, ni toliko. Još 5 dana, a meni u imeniku iz jednog predmeta već negativno zaključeno. Još 4 predmeta vrlo kritično. Dva od toga ću lako ispraviti ali opet nastaje problem jer bi mogla roknit godinu ako imadnem 3 negativne zaključene. Povijest. Tehnički materijali. Fizika. Da plačem? Da molim za dvicu? Neznam, nisam još spala na to, ali ako mi to bude jedina opcija... Pa čujte.
Što ja to govorim? Neću preklinjat za ocjenu. Nikad.
Shvatila sam da stvarno mogu kada hoću. Bacila sam cigare. Ne pušim više. Uopče. Dobro, možda malo lažem. Onak... Skoro sam prestala. Naravno, još uvijek tu i tamo zapalim, 2-3 cigare na dan, ali preko toga ne idem. Bar sam prestala kupovati, a to mi je ustvari bio i cilj. Da ne trošim pare bezveze.
Moj dečko nije prestao pušiti. Ne mora. Nije ni trebao govoriti da će prestati. Nekako sam znala da neće prestat. Ipak puši već 3 godine i kao i ja, voli miris cigare. Voli taj jebeni dim. I voli kad nakon seksa zapali. Vidim zašto ne može prestat. Zašto i bi? Mladi smo. Pušit ćemo dok ne dobijemo rak pluča. Onda ćemo zajedno umrijeti. Bolnom smrću. Jako bolnom. Vrlo jako bolnom i groznom smrću.
Ustvari, mislim da ću ja ipak prestat. Kad sam već krenila...