"Znaš šta sam odlučio?" Upitao me on, moja velika ljubav.
"Što?" Rekla sam, ne očekivajući ništa posebno.
"Prestat ću pušit." Izjavio je ozbiljnog lica.
Moja prva reakcija - smijeh.
"Daj, ne zezaj me." Udarila sam ga lagano dlanom po ramenu.
"Ne, ozbiljno. Prestat ću." Rekao je iziritiran mojom reakcijom.
"Dobro. I ja prestajem." Nasmiješila sam se.
"Ne moraš."
"Ali želim. Neću da mi dečko ne puši, a ja da pušim."
"Ne, stvarno ne moraš." Stalno je iznova nastavljao prepirku.
"Rekla sam da ću prestat." Uporno sam govorila.
"Ali nemoj to raditi zbog mene."
"Prestajem."
"Ako ćeš prestat, prestani zbog sebe. Nemoj zbog mene."
"Rekla sam da ću prestat." Povisila sam ton. Ušutio je. Nije ništa rekao, samo me zagrlio.
On je prestao piti zbog mene. Prestao se kurvat zbog mene. Prestao je glumiti facu zbog mene. Planira dati otkaz zbog mene. Vraća se ovamo zbog mene. Sada prestaje pušiti zbog mene. Valjda je vrijeme da i ja napravim nešto zbog njega.
Danas, u 11:20 sam ispušila svoju zadnju cigaretu. Gotovo je. Neću više. Nije ni da imam neku veliku želju. Pušim 2 godine i 3 mjeseca. Ali sada je dosta.
Svi mi govore da neću uspjeti, da ću opet počet pušiti nakon 2-3 dana. Prijatelj iz razreda mi je rekao da ću se već četvrti dan početi tresti, i da neću moći izdržati. I on je probao prestat pušiti, pa mu je bilo tako. A mi smo isti, po nekoj njegovoj procjeni, što znači da ni ja neću uspjeti.
E pa znate šta? Ja radim to zbog jedne posebne osobe. Zbog toga vjerujem da ću uspjeti. I briga me što nemam podršku prijatelja, jer je nisam nikada ni imala.
Poželite mi sreću?
Post je objavljen 28.05.2009. u 14:10 sati.