Polako, ali sigurno

U ovo vrijeme, sve je veoma ubrzano. U suštini, tehnologija i inovacije su nam olakšale život kao što si npr. mobiteli, (besplatna?) internet komunikacija, pristup informacijama skoro o svemu i svačemu (je li ovo olakšanje?) itd. Međutim, s druge strane učinilo je naš život bržim.

Zapravo vrijeme ide jednakom brzinom, ali mi imamo više obaveza na svojoj "to-do" listi i zato nam stalno fali vremena i dan prođe za čas. Često razmišljam o tome da nekako pojednostavim život.

Uspio sam smanjiti prisutnost na društvenim mrežama na minimum tako da otprilike na njima provedem oko 20 minuta dnevno. Zatim sam izbacio portale i svaki oblik lokalnih i svjetskih vijesti. Ništa ne vidim dobro u svemu tome.
Naredni korak je da izbacim televiziju.

Na kraju, zašto sam ovo sve počeo da pišem. Mislim da je "sporost" dobra stvar jer daje mogućnost laganog i primjetnog napretka pri završavanju zadataka. S obzirom na veliku izloženost tehnologiji, mozak nam je ispran da nešto možemo uraditi u klik. Ne, postoji red stvari koji se treba završiti i tome tako treba i pristupiti. Jedno po jedno dok se ne završi.

I tako evo i ja u skoro tri sata ujutro pričam o filozofiji života i rada.

Odoh ovo završiti, polako, ali sigurno.

PS. Tako sam ponosan na sebe što sam prestao pušiti. Više od 130 dana! Kao da nikad nisam pušio!