Neki dan sam razmišljala kako sam prije dosta godina, ono, kad sam još bila mlada i zelena i zaljubljena naravno, e pa kad bi me u tim godinama, neki frajer ispedalirao kako sam bila sva jadna, sva tužna, i plakala i ne znam šta....To su bile drame samo takve, ali baš drame žešćeg kalibra, i nije to stvar samo kod mene, nego valjda kod nas žena...
Kad te tip otkanta a još ako si zaljubljena u njega, e pa nema gore stvari, nema veće tragedije, nema većeg zla i boli, sruši ti se jedan svijet samo tako, odjednom sve nestane i svijet postaje jedno sasvim crno i neprijateljsko mjesto...Dakle, apsolutna katastrofa u sekundu i pol, otprilike....Ležiš doma danima, analiziraš razmišljaš, važeš, gledaš, raspravljaš s prijateljicama, a šta nisam ovako, a šta nisam onako i bla, bla, bla....Svakave neke kombinacije i strategije a uglavnom za ništa....
Danas, u ovim mojim godinama sada sve se promijenilo, ali baš sve... Nevjerojatno kako se mentalni sklop čovjeka promijeni, ali baš promijeni do kraja... Sve ti je nekako jednostavnije i lakše, ali baš sve, barem u glavi ti je nekako lakše složiti kockice oko neke situacije koja se zove: tip me otkantao.....
Nedavno mi se dogodilo da me jedan tip otkantao, ali baš onako otkantao po kratkom postupku i baš sam bila malo i šokirana jer je to bila priča koja je trajala neko vrijeme, nije tu bilo ničeg konkretnog a opet se stalno nešto događalo...I sve nešto toplo-hladno, pa sve nešto povuci-potegni i sve nešto ništa, a opet sve kao nešto..
Na kraju je došao trenutak kad me baš ali baš onako pravo otkantao.
Prvo je kod mene usljedio šok jer na takvo što nisam bila spremna, onda sam se idući dan skupljala po sobi, skupljala sam svoje komadiće i ponovno se slagala ispočetka, i bila sam sigurna poznavajući sebe i svoju pretjeranu emotivnost kako će to moje sakupljanje potrajati...
Međutim, opet ponovni šok..
Dan iza toga, sjedim u sobi malo razmišljam, sve ja to nešto analiziram u svojoj glavi i uhvatim samu sebe kako se smijem kao budala samoj sebi jer kako sam si mogla dozvoliti takve gluposti, kako sam ispala kao neka ekstra turbo zapaljena pubertetlija i jednostavno se ne prestajem smijati, ali baš se ne prestajem smijati samoj sebi..
Na kraju, od mog filma totalne katastrofe izrodila se jedna ekstra dobra komedija...
Prihvatia sam da sam tipu onako baš pošteno nahranila ego do jaja, valjda mu je to i trebalo. Ja, ja sam ispala to što jesam, ne bih sada u detalje, ali super mi je to kako mi je sada u ovim mojim godinama cijela situacija u gotovo samo 2 dana postala smiješna, kako nema kao nekad kad sam bila mlađa one patetike i višemjesečne depresije jer on mene: NEĆE, AAAAAA!!!!!
Sada postoji samo jedno jednostavno i vrlo kratko razmišljanje koje mi kaže:
- Ok, on nije taj i idemo dalje....
Okrenimo novi list a ovo neka bude još samo jedna komična situacija u mom osebujnom životu kojoj sam se baš onako do suza nasmijala jer za drugo i nije osim za smijanje...
Valjda godine i iskustvo zaista čine svoje. Valjda kroz te godine i taj fucking život zaista nešto naučiš...
Jednom u životu dođe trenutak kada shvatiš da je ovaj život zaista prekratak da ga trošiš na krive ljude i loše situacije....
