Evo ga, već je počelo prosinačko ludilo s time da sam i ja već danas poludila a tek je prvi. Bojim se što će biti sa mnom i ostatkom čovječanstva do kraja prosinca. Svake godine poludim u ovo doba i redovito poželim prespavati prosinac i probuditi se tamo negdje iza 01. januara kada se počne raditi.
Grad je već okićen, štandovi su već stavljeni. Danas sam bila u trgovačkom centru i već su počele one božićne i novogodišnje pjesmice - svake godine iste i blještave. Svake godine uredno poludim na te pjesmuljke jer se valjda već 100 god. vrte iste, nikako da smisle nešto novo. Luda sam od njih. Gužva već danas u trgovačkom centru, ljudi se sjatili oko igračaka za Sv. Nikolu jer su na popustu 30 posto, kase pune, svi se guraju s kolicima. Ispred mene neki tip s punim kolicima nekih mesnih polovica - prestrašno. Koji pokolj u njegovim kolicima, lešine vire na sve strane - želudac mi se okrenuo od količine mesine na jednom mjestu. Na cesti gužva, jao, svi nešto živčani, trube, sviraju, kolona, ja luda skupa sa svima njima, jaoooo ..... Da mi je prespavati prosinac nekako.
A onda kad se samo sjetim badnjaka i svih onih pijanca po lokalnim birtijama, crkve prepune naroda a okolne birtije još punije - pravo dočekivanje i slavljenje Božića nema šta, sve u skladu s propisima .... Nakon toga Nova godina, svi nešto sretni, veseli i prpošni, sve neki lažni sjaj, sreća i veselje. Svi kao nešto slave i otpravljaju staru te Novu dočekuju s veseljem jer će kao biti bolja nego ova sada. Možeš misliti što će biti bolja. Iako kad pogledam kakvo je stanje svuda oko mene, pitam se, jel može biti gora od ovog? Kažu neki pametniji, može, o da, može biti još jako gora....
Kaže mi frendica, čemu da se veselim? Da se veselim tome što sam otplatila još jednu godinu stambenog kredita pa mi je ostalo još 20 god. kredita u švicarcima, koji me guše bez milosti i zato jer mi je već odavno rata kredita premašila moju plaću? U pravu je potpuno. Čemu da se veseli?
Druga frendica mi kaže da bi kupila stan, čak ne stan, nego stančić samo za sebe, ali ne može nikako nego na kredit. Priča mi da bi ga otplaćivala cca 30 god., a sada već ima 37 godina. Jednostavnom računicom stan otplaćuje do svoje 67 god., dakle, do penzije, ako je ikada i bude imala kako stvari stoje. A do te 67 god., kažu da bi trebalo i nešto tu i tamo pojesti, platiti režije - dakle, živjeti.... Super, sve bolje od boljeg, nema šta.... Veselje i vatromet na sve strane.
Broj nezaposlenih na burzi svaki dan sve veći. Cijene osnovnih potrepština svaki dan sve više raste, broj ljudi koji kopaju po bajama sve veći. Čitam neki dan u novinama u Hrvatskoj - porasao broj prodaje antidepresiva i sedativa te alkoholnih pića - baš se pitam zašto? Valjda smo svi već poluludi ili skroz ludi od svega što se događa i kod nas i oko nas....Moji starci kažu, ma samo nek nam je zdravlja? Ma kako možeš ostati zdrav gledajući sve ovo? Kad je i samo zdravlje postalo živi luksuz. Neki dan odem u ljekarnu kupiti neke sitnice, ali doslovce sitnice. Više manje sve je bilo na recept jer mi je to za sina i žena mi kaže 70 kn, ja onako zbunjena platim. Gledam račun i vidim – kapi za nos za klinca 70 kn? Pa se pitam tko je tu lud, netko sigurno je....
I onda se raja veseli Novoj, ma neka se veseli nemam baš ništa protiv - ali čemu i zašto se vesele samo taj jedan do dva dana u godini? Pa neka se vesele svaki dan ....
Dobili ste otkaz – super i tako je šef kreten i mala je plaća, ajmo, udri u smijeh.
Nemaš za kredit – ma nema veze, ima parkova u gradu, jedino je malo nezgodno jer je hladno...
Benzin ide gore, ma neka ide šta nas briga ....
A u klinac, koji crni humor, prestranšo ....
Uvijek kad me uhvati debeli crnjak jer me sve stisne sa svih strana, uvijek nekako pomislim, kako će biti drugima, tako će biti i meni. Ako svi nekako prežive pa valjda ću i ja .... Snaći ću se već nekako, ne znam kako, ali znam da hoću - da, to je taj moj jebeni optimizam koji me uvijek nekako održi kad krenem putem autodestrukcije realnosti.... Možda mi je za nijansu bolje i lakše u životu jer imam neke stvari sređene u životu i to mi je sigurna odskočna daska za dalje, ali imam isto tako probleme kao i svi Hrvati koji me guše svaki dan, dobro, mene samo povremeno jer im ne dam prostora u mojoj glavi tj. ignoriram ih do kraja, kao da ne postoje a u stvari tu su i prate me kao sjena... Iako je oko mene gotovo sve u kokosu i bez obzira na moje kredite, minuse, dugove, nesigurnu budućnost i ostala sranja, ja si u glavi skoro svaki dan napravim feštu za mene i one oko mene .... I baš nam bude dobro, često je nama Nova Godina ....
Na kraju krajeva, pa ako si sam ne napraviš da ti bude dobro, tko će ti onda – baš nitko....
Kažu neki koji me poznaju dugo godina – blago tebi s tvojom glavom, a ja kažem – pa hvala, i meni je baš dobro s njom ....
