29.06.2006., četvrtak
33.- PIVO OD SUMLJIVOG
 Jutros sam se probudijo s kretenskim osjećajom da sam kreten. Nisam mogo nać gaće pa sam obuko patkošulju provukavši noge kroz rukave, dok su mi se jaja gingala na jutarnjem provjetarcu viseći kroz otvor za glavu. «Ne mogu ovako na ulicu» razmišljo sam dok sam išo ulicom. Imo sam čudan osjećaj ko da me svi gledaju, a onda sam skužijo da imam kalić sa filadendronom na glavi koji nosim u svrhu uspravnog hoda u svrhu da postanem maneken i jednog dana se oženim za nogometašicu. Maca Maradona mi ima dobre zambatke, al nekako je više moj tip Janja Kostakurta iz HŽNK Topovnjača Potenkin iz Tonpojevaca. Već na samu pomisao na Janju Kostakurtu procurile su mi sline pa sam ožednijo . Ušo sam u lokal i zatražijo pivo. Kolobar mi nije tijo dat pivo jel sam jutros zabunom obuko australski dres, a oni se smatraju našim neprijateljima. Ošo sam u dućan kod Majmuna s mišlju kako ću kupit dvolitarski levebraun i poderat ga ispred trgovine ko svi pravi frajeri.  Kad sam ušo u dućan Majmun je umro od smjeha kadme vidijo. Pokušali smo ga reanimirat, davali mu umjetničko disanje, al nije ni mrdnijo. Uzeo sam Majmunov kajbojski šešir za glavu za uspomenu i udaljavo se iz dućana dok se pogrebnički konbi prebližavo. Prelazijo sam cestu i još jednom sa suzom u oku se okrenijo prema dućanu kod Majmuna, kad li se iza ćoška ne jebeći semafor ni 2 posto pojavijo šleper sneslućenom brzinom. Probudijo sam se na dalekovodu. Osjećo sam se još gore, sav sam se nešta ufitiljijo, usta su mi ošla na stranu , a prilikom izgovaranja riječi izgovaro sam nesuvisle riječi. Onako spljeskan i žedan ušo sam kod Sumljivog u birtiju. Ako mi on ne da pivo, ne znam ko će mi dat. Nije mi dao. Nije me ni prepozno, a ja mu nisam mogo obvjasnit da je to Kilvar kojeg je opićijo bugarski šleper, jer sam izgovaro nesuvisle riječi. Nekako sam uspio izgovorit :» Piii-v-v….ooo!». -«Aaaaa, ti bi pivo? Aj ti nama nešta otpjevaj paš dobit pivkana. Kojeg god ti izabereš.!» Kvragu, zašto da ne, pomislijo sam usebi i zapjevo dok su nesuvisle riječi kvarile prekrasnu melodiju: « RUUUUU-ŽOOO! MUŽI RUCICEEEE, SVE SAM SUZE ISPLA-KOOO MOŽI RUCNCEEEE….!» I onda mi je Sumljivi dao pivo i poslije sam bijo i na televiziji.  |
24.06.2006., subota
32.- TETKAR
 Tužno sam usamljen voziko svog četverotočkanog ljubinca kroz sablasno pust grad. Ne nije to san u kojem je Kilvar sam na svjetu, jok. Posrjedi je nešto još gore: tetkar sam! Dugo to nisam tijo sam sebi priznat, ali evo, otkad je počelo svjecko prvencvo u nogometu to je postalo naprosto nepodnošljivo. Ošo sam k sihijatru i sve mu ispričo. « Doktore, ne zanima me nogomet, jesamli normalan?» Nisi, reko je doktor i dao mi opusno pismo.Zaljepijo sam marku i ošo ga poslat na poštu. Tužnjikavo sam gledo kako ostali muškarci u kockastim dresovima gledaju televizore, a ja nemam koga gledat. Promjenijo sam uložak u grmlju kod izviđačkog i ošo kod Sumljivog. I tamo su svi gledali i navijali .Pojado sam se Sumljivom, a ovaj je reko da bi svoj hendikep trebo kanalizirat i iskoristit. Naprimjer, dok su drugi muškarci okupljeni oko televizora otić kod njiovi žena koje su same kokuće.  Već sam treći razred pa me žene više ne zanimaju, ali poslušo sam Sumljivov savjet. Pošto nisam znao di žene drugi muškaraca stanuju, ošo sam ravno k Sumljivovoj kući. Imo je dobru ženu. Ta nit je jela nit je šta trošila, tolko je bila dobra. Sitna, plava, umrla je strideset i nešto. Upanem ja tako kodnje ukuću, a ona čim me vidla odma je zaključila da se radi o prepadu manijaka koji vrši prepade. Grudi su joj uzbuđeno disale, a ijonako kratka suklja joj se još malo podigla iznad bedare okrivajući više već skrivajući djelove intinog rublja. legla je na kavuč, zatvorila oči i uzdahnila:» Kilvare, samo da znaš kolko sam ovo čekala. Mislila sam da nikad nećeš doć dok nema Sumljivog kokuće. Radi šta oćeš!» To rekavši još je malo razdrljila dekolte. Gledo sam je kako se uvija, stenje i žmiri. Nisam više mogo izdržat. Još jednom sam se uvjerijo po sobi da nema nikoga, a onda iskoristijo ovaj začuđujući splet okolnosti. Nabrzinu sam potrpo srebrni escajg po đepovima, pod jednu ruku stavijo devede , a pod drugu rabuzina. Diktirajući tenpom vozijo sam benbaru cik-cak kako bi izbjego eventualne hice, usput se radujući kako je svjecko prvensvo tek počelo.  |
19.06.2006., ponedjeljak
31.- BADELEVI MANEKENI
|
Ovo je napisano za faking vinkovci.blog di je i objavljeno, a kao reakcija i nastavak na Pajin serijal Pasje popone. Daklen, tamo di je Pajo mislijo završit svoju priču, nastavijo sam sa svojom. fala, faking Uprava  Refleksno sam otvorijo oci i isprazno se zabuljijo u strop. Nisam znao ni kako se zovem? Pajo! Zoves se Pajo iznenada mi bljesne. A di sam? U svojoj sobi! Dobro ti ide! Sta si radijo sinoc?*** Povraćo! Hmmmm… to je čisto logičko sobzirom da svako veče povraćam. Usto sam se spoda na kojem sam prespavo i sjeo na krevet. Još me bolilo u leđima od ljusaka oraha i razbijene flaše na kojima sam ležo. Pošto sam se usto iz kreveta ošo sam se popišat u vece i popišo se. Najviše je bilo po stopalima , a nešto sam zalijo i ramena sobzirom da se radilo o ranojutarnjoj erekciji. A onda sam se pogledo u ogledalo. Bilo mi je sumljivo, nisam baš ličijo na Paju ijako mi je unutarnji glas govorijo : Zoveš se Pajo! Naglo sam se okrenijo ne bi li uvatijo nekoga ako mi to slučajno neko govori iza leđa, ali nisam vidijo nikog. Nisam si se mogo otet dojmu da se zovem Pajo . Bijo sam niži s viškom kilograma, nos mi je bijo manji…  No glas je bijo uporan: Zoveš se Pajo! Zoveš se Pajo! Činilo mi se da ludim. Ošo sam u špajz i naguto se sterojida kako bi mi mišična masa kontrakcijom izbila ovu misao iz glave. Ne zovem se Pajo!- govorijo sam sam sebi i guto sterojide iz priručnih naćava našeg špajza. Zoveš se Pajo!-bijo je uporan glas. Uh, kad bi se samo sjetijo kako se zovem, moj problem bi mi bijo rješen. Već iznerviran dođem do prozora i pokušam ga otvorit, ali to je bijo samo prozor na kiper pa nije išlo. Otvorijo sam vrata i izdero se: NE ZOVEEEEM SEEEEE PAAAAAAJOOOO!Nek svi čuju da se ne zovem Pajo, pomislijo sam, ujedno se nadajući da će mi neko reć- "Znamo ( ime i prezime) da se ne zoveš Pajo, ti se zoveš ( ime i prezime), šta se dereš!?" -« Aj u klinac, Kilvare, šta se dereš!» Moje molbe su bile uslišene! Pa da, prozujilo mi je kroz glavu, zovem se Kilvar, a ne Pajo. Ali, kako sam to odjednom sazno? Kakav mi je to glas reko. Okrenijo sam se i ugledo Paju iza sebe. -«Pajo!? Neoklen ti ?» -« Tu sam cjelo vrjeme iza tebe i govorim ti glasom.» -« Ali… kako te nisam primjetijo?» -« He he, svaki put kad se okreneš, ja čučnem. I tako me nisi vidijo.» -« Uhhh… to je zbog ove cigle na glavi. Ako pogledam prama dolje pašće mi na prste na nogama. Nosim ciglu na glavi zbog usranog…ovajjj… uspravnog hoda , e kako bi posto manekenom. Oni fino zarade.» -« Jel imaš još koju ciglu, i ja bi fino zarađivo ?» -« Imam samo još blok cigala.» eto tako, stranče, ako te kojim slučajem nevolja,poplava , nepoštena namjera,teroristička misija,bolest, amnezija il kaka druga namjena dovede u našu dolinu suza, nemoj mislit da si u Dalmaciji di se ne služe rukama već sve nose na glavi. To su samo Kilvar i Pajo koji treniraju za manekene. *** Pajo Pakšu: PASJE POSLIJEPODNE #6 , moja soba, 16.07.1984. 08:00 sati  |
17.06.2006., subota
30.- UFO
 Jutros sam se probudijo u kanalu, negdje između Prkovaca i Šiškovaca. Bila je užasna vrućina pa sam onako dehidriran popijo pokvarene vode iz kanala u kojem sam ujedno ležo. Samo mi se smračilo. Kad sam se probudijo bilo se smračilo. Izvuko sam se iz kanala i nekako došo do benveja koji je još tamo stajo. Pretiso sam po gasu sve u pravcu Šiškovaca. Bila je subota i nado sam se da je Robija u smjeni u kakim dobrim šiškovačkim svatovima pa će me puštit u svatove da se dobro najedem i naločem. 250 konja bavarske mašine pod metalik haubom su veselo rzali, pretiso sam gas tako jako da me zaljepilo za sjedalo, a balci iz nosa su mi vijorili iza glave, kadli odjednom prestadoše veselo rzat. Ugasila su se i svjetla, sve je stalo. Stao je i avto što je bilo neobjašnjivo sobzirom da se radilo o modelu bavarske industrije. Neobjašnjive pojave se događaju, a to sam ustanovijo kad sam izašo iz avta i ugledo vanzemaljski leteći poklopac kako se spušta na Lojzin njivu. Mali zeleni su mi još curili iz nosa kao posljedica abnormalna ubrzanja, dok su mali zeleni izlazili iz poklopca i počeli čupat Lojzine kolce koje je on ondje pokolčijo. Taman sam se pripremijo za strateški umak, kadli me privlačno-vučna paralitička zraka iz letećeg poklopca obuhvati te privuče.  -« Vršićemo nadnjim stravične esperimente u svrhu znanstvenih stravičnih esperimenata», prozbori, s jedva primjetnim učkr-drkeškim naglaskom, jedan od dva vanzmaljaca. -« Al najprije zadovoljimo pohotu!» reče drugi. Skinili su mi gaće i uvezali žicom koja je bila razvučena između kolaca, kako bi kolci imali svoju svrhu. Strjepijo sam tako gologuz, kadli odjednom začu glas sa izričitim retkovačkim naglaskom:»Ne tako brzo!» Bijo je to Lojza kojem je bilo nešta sumljivo oko kolaca pa je došo pregledat, a ono imo je šta vidit. Jednim nasumičnim kolcom razbijo je mekanu lubanju vanzemaljca, a istim kolcom je probijo kroz grudni koš drugog. -« Aaaaa, Lojza, svaka ti dala, dobro da si naišo!» -« To nisi trebo reć, jer me žene ne zanimaju!»  Odma sam svatijo da Lojza oće nastavit di su ova dvojica galaktičkih pedera stala. Šta moš drugo očekivat od pedera već da te naguzi. Nisam se tijo lako predat, računo sam mu prdnit kad mi se približi, al nije bilo potrebe. Jedan zalutali metak koji je doletijo iz šiškovački svatova pogodijo je Lojzu ravno. Ovi dana računam zaradit dobri novaca na limariji od letećeg poklopca, al mi nevugodno ovako gologuz ić na avto-otpad, a svezan sam žicom pa ne mogu obuć gaće. Morat ću čekat do sljedeće prilike.  |
16.06.2006., petak
29.- ŠLJIVE
 Jutros sam se probudijo sav zasran. Ustanovijo sam da će bit da je to od oni zeleni šljiva koji sam se sinoć nadero dok sam pišo ispod šljive. Nema ti veće uživancije do li jednom od ruku pridržavat vršnjaka a drugom brstit voćku i obrnuto. Međutim, to nije bilo od zeleni šljiva. Zabrinijo samse. Zdrav razum mi je govorijo da odma odem k travaru . Travu obično kupujem od Sumljivog pa je on ujedno i moj osobni travar. Nešto ko kad čovjek ima svog ovdjetnika ili dokolomente pa ima osobnu iskaznicu. Sjeo sam u benveja, stavijo ciglu na gas i odjurijo put Sumljivog, usput uštedivši nešto novaca zbog lakšeg prekršaja na nekoj babuskari koju sam zatepo kod pijace. -« Sumljivi, taka i taka stvar» ispričo mu ja sve.  -« Aaaaaaaaaaa, usrose!» uzvikne Sumljivi usput uperivši prstom umene. Još je upalijo i lefrektor te injega skupa sprstom uperijo umene. Svi su se slatko smijali. Izvadijo sam iz đepa ciglu za na gas ( to je tzv «cigla za brže stić» ) i ljutito je zabijo u lefrektor učinivši veliku štetu jel take više ne proizvode. Kući sam vozijo polako jel mi je cigla ostala zaglavljena u lefrektoru. Iznenada sam sa svoje desne, a sa suvozačeve desne strane ugledo šljivik sa bijelo okrečenim šljivama i zaštitara kojeg su angažirali da dan-noć u smjenama 12-24, 12-četrdesosam čuva šljive zbog pravljenja rakije jednog dana.Bilo mi je sumljivo što su šljive okrečene u bijelo, a svi znamo da su u ovo doba godine još zelene, a i šoralo mi se pa nisam mogo odolit.  Elergičnim potezom hidrauličnog servo volana okrenem benveja udesno preko tri pune linije i parkiram preko jednog veselog rabladora inače službenog psa Hrvacke udruge glupih i priglupih. Pišo sam i jeo šljive, jeo i pišo i tako najizmjenično. Zatim sam se oprezno okrenijo ljevo i desno da ustanovim, te krepana rabladora ubacijo u gepekt. Diktiro sam tenpom vozeći kući unaprjed se radujući krznenoj presvlaki za volan i novim kockama za na letrovizor.  |
28.- KECELJA
 Bilo je to prije godinu dana. Ljubav prama keceljama i običajima nošenja donjeg rublja u svrhu odjeće za izlaske ovaj put me odvela u KUD Minim Slatki . Minim Slatki je bijo nadaleko poznati tunguzki pisac i doajen( 1842-1856) a najpoznatije djelo mu je Volga, Moskvič, Lada i Tatra- sličnosti i razlike te prednosti. Stidljivo sam kročijo u dvoranu za drmež ne bil me neko primjetijo ali me niko nije primjetijo što sam mogo zafalit svojoj skromnosti. Ošo sam do pozormice i zapalijo svečani zastor zadovoljno konstatiravši kako svi gledaju umene. Prišo mi je čika Cojle i upito me jesamli abnormalan . Ja sam ga upito da šta on misli, a on mi je samo reko: « Dobronam došo sine!» Čika Cojle je u mom očajničkom činu prepozno izniman talent za ljubav prama fokloru . To je mogo prepoznat jer je odgojijo generacije i generacije folkloraša bez koji danas mi nebi mogli ništa. Odvejo me u svlačijonicu i reko mi da se svučem. Bilo mi je malo nevugodno, al pošto sam ustanovijo da je to mješovita svlačijonica više mi nije bilo nevugodno. Jedino mi je bilo sumljivo što je promjenijo cvike dok sam se svlačijo-skinijo je za blizo a stavijo za normalno gledanje. Ondan me odvejo u oblačijonicu i dao mi original gaće s učkurom, košulju , opanke i šeširić.  -« Di je kecelja?» upito sam radoznalo čika Cojleta ja. -« Kaka kecelja, ovo je muška narodna nošnja šiškovačkog atara» odgovorijo mi začuđeno on. -« Došo sam amo zbog ljubavi prama keceljama, privukavši pritom pozornost. Oću kecelju!» inzistiro sam ja. -« Znaš sine, i ja sam peder al ne odam okolo skeceljom.Ne moraju svi znat.» Tu mi je prekipilo. Kako sam mu mogo objasnit da ne moraš bit peder ako njeguješ osobite sklonosti ka keceljama? Nikako. Namjerno sam se usro u njegove gaće od KUDa i ošo se presvuć u svlačijonicu, usput obrisavši guzicu o ostatke svečanog zastora. Čika Cojle nikad nije mogo prežalit odlazak ovakog talenta. I danas u prostorijama Minim Slatkog među pokalima, diplomama, zafalnicama i prepariranim glavama srndaća koje je tobus pokupijo prigodom vraćanja s mnogobrojni gostovanja, stoje u zlatni okvir uramljeni ostaci svečanog zastora o koji je Kilvar obriso guzicu.  |
15.06.2006., četvrtak
27.- 6.6.06.
|
Ovaj tekst je napisaqn i objavljen točno šestog šestog šeste, al je bog prebacivanja na novu atresu ispo na krivi datum.Fala, Uprava  Jutros sam se probudijo. Već po samom ustajanju sam zaključijo da nešta ne štima. Okrenijo sam se po skromnoj izbi i ugledo poluakustično-ektričnu gitaru i s par uvježbani pokreta lijevom rukom, bez upotrebe suvišne trzalice naštimo žice pošto sam apsalutni sluhista. Sad je već bilo bolje ijako sam još uvjek osjećo neku nelagodu. Ne nije to bilo od četke za češljanje koja mi se zabila u leđa jer sam prespavo nanjoj. Bilo je to nešto još puno gore. Zasmrdjelo je. Ko da je sam nečastivi nazočijo ovom danu. Pogledo sam se u ogledalo i laknilo mi je pošto nisam nikog ugledo iza sebe, daklen, ne diše mi sam nečastivi za vrat. Pogledo sam onda u dimnjačarov kalendar i naježijo se. Danas je šesti šesti, dvije iljade šeste.Tr i šesce: 6-6-6! Zabrinijo sam se i vratijo u krevet. Prespavat ću ovaj dan, pa kud puklo da puklo. Nešto je vani puklo. Opet sam se zabrinijo. Nisam mogo izdražat da ne vidim šta je puklo pa sam se usto iz kreveta pošto sam se prehodno bijo vratijo u krevet. Pogledo sam kroz prozor i vidijo da je pukla bruka.  Počeo sam se još više brinit pa sam abnormalno izjurijo iskuće i sjeo u svog benveja stišćući gas. Neumjesno sam prebacivo brzine iz više u nižu i obratno, zabrinuto pazivši u retrovizor da mi nije sam nečastivi za petama jer to ne bi bilo dobro.Nije ga bilo pa sam skrenijo kod Sumljivog na jednu rakijicu kako bi barem malo razbijo razbibrigu jer sam osjećo da je nekako sve napetije, uključujući i guzicu pederčine koja mi je na opravdano označenom pješačkom prjelazu prjelazijo cestu. Nije bilo normalno kaku napetu guzicu je imo . To me strašno zabrinilo te sam značajno pretiso gas i presamitivši pedera preko šajbe pa u kanal. Kod Sumljivog je bilo puno. To mi je bilo sumljivo jer inače nije puno nego je prazno.  -“Štaš pit?” upita Sumljivi preko šamka. -“ Aaa, častiš?” -“ Jesi ti abnormalan?”, nacereknijo se Sumljivi povukavši dim iz polupopušenog filter Ce Em, usput nehajno prdnivši da je tako zasmrdilo da su se zamaglile čaše. Taj smrad mi je načas pomutijo umom ujedno me asociravši na na onaj od ujutru kad sam se bijo usto, a ondan mi se iznenada razbistrilo: Sumljivi je sam nečastivi. Proletilo mi je to kroz glavu jer sam , prisjetivši se svi ovi godina, skužijo da ni jednom nije častijo, uvjek je neko drugi zavrto cuge. Ošo sam u vece i zapišo mu vece šolju, a onda se ispovraćo nasred pločica. Zadovoljno sam diktirao tenpom prema kući, dok je njemačka mašina još zadovoljnije brundala pod poklopcom bavarskog ponosa industrije. Iza nas je plamteći požar proždiro Sumljivovu gostijonu. “ Sumljivi se dodatno isprdijo, a nije upalijo klimu niti otvorijo prozor ni vrata. Jedna neumjesno upaljena žigica i nekoliko galon benzina za čišćenje fleka te skladište zaostale municije učinili su svoje”- zaključijo sam prelazivši preko pedera s napetom guzicom koji se u međuvremenu digo iz kanala. “Ovom se više neće dignit!” pomislijo sam još jednom.  |
12.06.2006., ponedjeljak
26.- JORGOVAN
SLJEDEĆI PRILOG STEMATIKOM IZ KNJIŽEVNOSTI BIJO JE NARUČEN OD PAJE PAKŠUA ZVANOG REDAKCIJA ZA POTREBE FAKING VINKOVCI.BLOG.HR, A U MEĐUVREMENU SAM TAJ TEKST I LEKTORIRO PA JE SADA BEZ OČITI GREŠAKA, PA EVO: Mi smo štedljiv narod. Eo, na primjer ja! Danas sam se dotjero nebil mi se koja svidla. Sterojidi koje sam si sinjekcijom dao u guzicu još jutros , vidno su se držali tako da sam izgledo dominantno. Digo sam u benču još 300-četrsto puta po 40-50 kila, kako kad, ne bil još malo popravijo definiciju pošto smo mi bilderi picajzle. Nakido sam grana od jorgovana i okitijo benveja te se odvezo s benvejom do Sumljivog na jednu rakijicu.Glava mi je virila kroz šiber kolko sam bijo napunpan. -“Štaće ti taj jorgovan po autou?”, upito me Sumljivi dok je ćirijo preko šanka kroz zapljuvan izlog u pravcu mog benveja. -“ Komadi vole jorgovan i miris jorgovana, a tu je i da odagna miris pošto se nisam opro” , podignem ja ruku i busen pod pazuhom uperim u pravcu Sumljivog koji se odma srušijo na tle. Išuljo sam se polako na ulicu ne bil prošo jeftinije pošto mu nisam platijo za Rakijicu. U to sam primjetijo naplačivača parkinga kako ide redom i naplačiva parking. Došo je do mog benveja. Protrnijo sam jer sam se sjetijo da nisam platijo parking, al onga je samo u luku zaobišo uz sovku da tu taj grm nije bijo maloprije.  Tako sam osim oni pet kuna što nisam platijo Sumljivom za rakijicu uštedijo i dodatne 3 kune od parkinga. Kako ljudi nisu zadovoljni s malo. Sjeo sam odma u benveja i odlučijo zaradit još koju kunu. Vozijo sam se najprije bez pojasa. Nije me murija nigdi sustavila pa sam tako uštedijo još 500 kuna kolka bi bila kazna da sam se sustavijo . Onda sam projurijo kroz crveno, pretico kolonu preko dvostruke pune linije, vozijo jednosmjernom u jednosmjernom pravcu, a o prekoračenju brzine da i ne govorim. Uštedijo sam tako lijepi 7 868 kuna. Nije mi više bilo do traženja treba. Ošo sam proslavit kod Sumljivog. Popijo sam litru rakije, a i platijo sam mu i onu od prije, pošto sam dobro zaradijo. U vidno alkokoliziranom stanju sam odjurijo kući i uštedijo još novaca te ubijo babu na pješačkom. Normalno, nisu me uvatili. To što me nisu uvatili pripisujem jorgovanu u obliku kamuflaže. Zato, gospodo policajci, imajte razumjevanja prama vozačima kad jure, pretiču, prolaze kroz crveno, gaze babe i rade druge kažnjive radnje. Štede ljudi.  |
11.06.2006., nedjelja
25.- SPORCKI ŽIVOT I IZLASCI NEIDU ZAJEDNO
 Dragi dnevnike! Danas prvi put u životu nakon dva dana nisam otišo na bildanje. Ne, dao sam se zavest ovozemaljskim prorocima.Jedan od najgorih proroka je alkokol. To sam se i sam danas uvjerijo. Bijo sam u bistroju s Robijom, isto bilderom, i Bluzom koji se nekad bavijo aktivno bildanjem, danas je samo na sterojidima. Sjeli smo u neimenovani bistro na korzou. Idealno mjesto. Pao je red ajer konjaka, pa red traminca. Osjetišmo neodoljivu želju za iskazivanjem mišićja. Grupica pedera za drugim stolom nas je promatrala i s rumeni u licu se hihotala. Ne jebem ja to pet posto. Usto sam se , otšeto 12 koraka do betomske žardinjere sa maćuhicama i podignijo je 25 puta bez stajanja i napora. Zatim je Robija ponovijo isto. Kad je došo red na Bluza, iznenada se iz pravca kafe Tornja  pojavijo Pajo! -Buraz, dok sam ja živ, nećeš morat dizat bez potrebe teške predmete.Dizat ću ji ja! Ti si od sada na mješalici." To reče i digne jednu žardinjeru u jednu ruku , a drugu u drugu i započe s dizanjem. Posramišmo se na mišičnoj masi koju je Pajo iskazivao u datom trenutku. Sramišmo se zavidjevši. Ko zna koliko ćemo sterojida još morati pojesti prije no što ćemo se moći i približiti Paji i ostalim veličinama bidi boldinga. Zaneseni tako, zaboravišmo da je opasno stajat u blizini bildera dok bildaju, jer su uvijek nauljeni. Jedna žardinjera iznenada izleti iz naručja Pajine nuskulature i poklopime. Probudijo sam se pod žardinjerom .  |
24.- SUŠILICA
 Jutros je mama kupila sušilicu za veš, pa je žica duž dvorišta koja je dotad služila toj svrhi ostala tužna, jadna i napušena. Napuštena! To je bila štanparska greška. Odlučijo sam iz petni žila promjenit nešto i svezat kera za žicu da trči gore-dolje po dvorištu, uveseljava sliku i istovremeno laje kako bi upozorijo da je svezan za žicu , a i da plaši namjernike. Jedva sam čeko kad će pijac. Jutros sam se probudijo s tom spoznajom. Odjurijo sam na pijac. Vratijo sam se s pijaca pošto sam zaboravijo ponjet novce. Vratijo sam se na pijac. Bilo je kerova u izobilju, al ja sam kupijo baš ovog, jer mi je izgledao nenormalno, taki laju- ne staju. -“ To će lajat ko nenormalno, znam ja take. To je pitbul terijer, taj laje stalno.”- obratijo mi se bivši vlasnik kera koji mi je prodo kera pa više nije vlasnik. A, tako, pomislijo sam. Pitbul! Razlog više da ga svežem na lanac i prošetam se gradom kako bi svi zazirali odmene i vidli kako sam opak pošto imam pitbula.  Svezo sam odma pitbula za lanac koji sam zakvačijo za žicu koja se proteže duž dvorišta, te mu dao ime: Hitler. Tako će svi znat da je zajeban i da ga ne treba milovat. Svezo sam ga na kratko, tako da ne može leć , već će morat stalno stajat i nom-stop lajat, osim u suprotnom ako se ne želi ugušit. Zatim sam odjurijo u špajz ne bi li popijo koji sterojid da budem nabildaniji dok budem vodo Hitlera na lancu kroz grad. Nisam bijo zadovoljan s rezultatom pa sam si dao još dva-3 sterojida sinjekcijom u guzicu. To je već bilo bolje. Vratijo sam s k keru, a on je još uvjek stajo na istom mjestu, nije lajo, a nije se ni kreto ljevo-desno pošto nije ni mogo, ali se nije kreto gore-dolje po žici duž dvorišta. Primjetijo sam da nešto eventualno nije u redu. Izvadijo sam mu krv i poslo na analizu. Sumljo sam na neku bolest. Ubrzo me nazvo veterinar: -“ Kilvare, tvoj ker je mongolojid!” -“ Šta? Oćeš reć da je mješanac? A ja ga kupijo s papirima, kaka prjevara!”! -“ Ne , oću ti reć da nije normalan!”  Tad mi je sinulo zašto mi taj ker , kad sam ga kupovo nije izgledo normalno: bijo je nenormalan!!! Pitbul mongolojid.Svi će mi se smijat . Otkvačijo sam ga sa žice, spomoću lanca zavitlo oko glave i razljepijo ga o komšijinu kuću. Bila je to bavarska hirofa pa je monentalno osto zaljepljen tamo. Iskonplesirani ljudi koji se bave tuđim proglemima su iz društva za zaštitu životinja. Neko me prijavijo, pomislijo sam radoznalo kad sam ji ugledo u dvorištu. -“ Ušli bi vi klinac kodmene u dvorište da nisam kera razljepijo o kuću! Ne bi smjeli ni blizu prismrdit da je on sad tu!” -“ Upravo zato smo i ovdje! Imamo indicije da si zaljepijo kera o fasadu!” -“ Nisam! To su proklete insinuacije!” Ko i svi konplesaši i ovi su bili niski, pošto su bili iskoplesirani zbog niskog rasta, pa jim je zaljepljeni ker za fasadu bijo van vidokruga očiju, pošto sam ga zaljepijo dosta visoko. -“ Dobro! Ovo ti je zasad samo opomena.Zasad pazi! Zasad ti nećemo ništa, ali ubuduće...” Odoše. Odahnijo sam smišlju kako jedva čekam da se ker dobro osuši na suncu pa ću ga uštavit. Požalijo sam što nije pekinezer pa da si napravim kapu Dejvi Kroket. Ali, ko zna. Jednoga dana....  |
23.- ŽENSKAR
 Prati me glas da sam ženskar. Često, gotovo svakodnevno mjenjam trebe. Bojim se da ću ji uskoro sve potrošit, da ji neće više bit. Ne znam šta se to mora čovjeku dogodit da se iz čista mira probudi u anbulanti, al ja sam se jutros opet probudijo u anbulanti. U čekajonici, naravno. Prdnijo sam prigodom čina buđenja, što inače uvjek bez pogovora činijo, pa su me neke gospođe poprjeko pogledale, a neki su se smijali. Ne znam kako bolesnim osobama može bit do smjeha. Krenijo sam ka izlazu i skoro se sudarijo sa g. Neravnim Zagrizom. -“ Oooo, g. Neravni Zagrize, koim dobrom?” -“Nije dobro, Kilvare.”  Objasnijo mi je da čim ide kod doktora nemože bit dobro. Najime mučijo ga je smrad nogu koji je prelazijo na čarape, s čarapa na obuću itakodalje. Bijo je to zanjega nerješiv proglem, a pokazalo se i za doktore. I ja imam isti problem, ali se ne obazirem. Kad ljudima u užem krugu, kad sam npr. u užem krugu, postane sumljivo i počmu sumljat da kiseli smrad ne dolazi iz obližnje kace s kupusom, ja fino prdnem i rastjeram ji, a rastjeram i sumlje oko moji nogu. Tako do sada niko nije došo do zaključka o smradu moji nogu, samo se sumljalo. Kad idem kod kake trebe iz fine kuće, ne bili spavo šnjom, dovinem se sljedećem rješenju: Navučem preko čarapa i koleđica-šimika najlon kesu i dobro bandažiram izolir trakom da dobro dihta i eventualni smrad ne izlazi i širi sumlje. Kad dođem kod trebe ona mi ne da u krevet u prljavim kesama, pa ja preko nji navučem još jedne čiste i bandažiram. Tako onda spavam bezbrige kodnje u krevetu. Ujutru kad se probudim kodnje u krevetu imam običaj prdnit nakon čina buđenja. Zato me svaka izbaci na ulicu , pa moram tražit drugu trebu. Prati me glas da sam ženskar.  |
22.- NINFOMANKA
 Jutros sam se probudijo na jednom dosta toplom mjestu. Neki čudni, rogati tipovi su trozupcima naganjali neke babetine, kosturovi su štangama gurali u jezero nuklearne mokraćne kiseline ove što su pokušavali izać, neka budala s glavom umjesto guzice je daskom sa čavlila pljeskala po guzici nekog idijota s guzicom umjesto glave. Nisam se čudom mogo načudit ijako nisam ništa popijo ni pojeo, pritom podrazumjevam i drogu, kadli mi priđe jedan rogati. -" A, ti si novi! Pederi u protestanckom paklu idu u bačvu s govnima s guzicom prama van." objasnijo mi je usmjerivši me prema praznoj kaci punoj govana. Mislim, bila je prazna jer nije nikog bilo u njoj, dok su se u drugima pederi tiskali s ninfomankama.  -" Ali, ja nisam peder. Je da sam se šminko kod Robije, oblačili smo štranple i stavljali uloške da nam šuškaju kad odamo, al to je bilo samo zato što smo prijatelji." -" Ništa ne znam, upadaj u bure, sad će doć i ninfomanka pa se podjednako tpite.A i Hitler je večeras dežuran pa ste ijonako najebali." Taman sam se poradovo kako će doć ninfomanka, kad li se pojavi desetar . -" Pa ovaj nije protestant! Ovo je protestancki pakao. Tjeraj govno ovdale!" Probudijo sam se na smeću kraj pune kese korištenih uložaka.  |
21.- JOZO NA FESTIVALU GLUNCA
 Večeras sam se izvejo na Festival glunca. Sva primitivna krema našeg malega mista se skrcala u novooblovljenu dvoranu klimatizirana kazališta ne bil uživo vidli Strikana i Guzinu iz Naše male klinike. Kako su ulazmice unaprjed bile rasprodane, odlučijo sam maznit balkon drugi red jednoj onemoćaloj babetini. Imala je ispred sebe onaj stalak za naslanjanje, napravi korak, pa gurne stalak, pa korak i tako 2 po dva centimetra, vidim ja, napreduje prema ulazu di kidaju karte. -"Dajte, teta, ja ću vas sprovest. " -" Joj, Jozo, zlato moje drago..."  A ja kartu i furi prema ulazu. Smjestijo sam se udobno u prvi red. Babu su poslje puštili da stoji. Stajala je cijelu prestavu, 2 sata i 15 minuta, bez pauze. Stalno sam se okreto i gledo kako se muči. Mislijo sam cijelo vrjeme, šteta što je Robija na lokaciji pa skupa ne možemo gledat artritičnu babu kako mora stajat. Prestava je izgleda bila smješna jer su se gledatelji cijelo vrjeme smijali ko blesavi. I ja sam se smijo, ijako nisam gledo prestavu, samo sam buljijo u babu i smijo se. Bilo mi je najsmješnije što je mislila da sam Jozo!  |
20.- PLOČA ODMENE
 ( Ovaj članak je esluzivno odmene Pajo Pakšu naručijo u komercijalne svrhe za faking vinkovci.blog.hr i živa je istina, a osobe , događaji, mjesta i prjevozna srectva su istinita) Bilo je to dok sam još bijo negdi, a sad, slagaću- 3. il 4. oslovne .Rok je unas još bijo u pećini, tako da su glavni bili imterpretatori zabavne i narodne muzike. Ma kaki rok, to se nije smilo ni spominjat, osim kad ideš odslužit vojni rok. Brijo sam, sad će se neki smijat: na Krcuna Škindrljčanina , Radmilu Karaklajić, Štefeka, Ansabl Vlado, Nikolu Karovića, Tončija Kljakovića, Orkestar Ace Trendefilovića… Kad smo kod Trendefilovića, imali smo i mi svog Acu : Đigunovića koi je imo flizuru preklapaču ijako nije bijo ćelav. Dođem ja tako u Sport di je jedino bilo ploča i gledam singlice: nova od Safeta Isovića « Ašik biber kalajišem nano » , nova od Ive Robića: « Aufiderzen majn bruder» , onda nova od Čkalje , sa forama i 1 pjesmom: «Čkalja i Raka se žene», stara od 4 Em : « Bojate Bane Buski», nova od Drage Diklića»Helo, kaj si danas delo?» i sad da ne nabrajam. « Čika Mile, jev imate novu od Ace Đigunovića?»-upitam ja s govornom manom jer sam tad mjenjo zube. -«Ima evo još jedna: « Divojka mi učkur opeglala», prodaje se ko luda!» Platijo sam i dok mi je čika Mile umato ploču u Zvjezdin pakpapir za umatanje, u prostorije Sporta stupi glavom i bradom On. -«Mile, jel ima šta odmene»? -«Nema, Aca Đigunoviće!» -«Kako nema, jebemu kaladont( u ono vrijeme je bilo frajerski sovat kaladont), pa izašla mi je nova ploča!» -«Žavo mi je , Aca, ovaj mali je kupijo zadnju.» Dok se on okrenijo, ja se već odšuljo do izlaza i iskrado se van. -«Stoj!»  Nisam se obaziro, već sam uvatijo avijatiku Lenjinovom lupajući nogama u guzicu sve prama Nuštru. Nisam se usudijo okrenit da vidim jel me prate, već sam se zaustavijo kraj jednog fijakera i pogledo u letrovizor. Bili su mi za petama- Aca Đigunović, Mile trgovac i čika Bata iz prodavaonice cipela Borovo, prekoputa Sporta, malo ukoso, koji im se pridružijo jer je bijo peder i volijo je gledat muškarcima u guzicu dok trče, to mu je bijo fetiš . Diktirali su tenpom i prjetila je opasnost da me stignu . Kod pijace sam već bijo rika. Tu ugledam prjevozno srectvo Paje sodara- motorić s platončićom na kojemu su bili poredani sifoni, lijevo pune boce, a desno prazne. Pošto sam bijo u kondiciji i ostavijo ovu trojicu dosta iza sebe, odlučim se malo okrjepit Pajinom sodom, dok je Pajo vršijo isporuku u kući pred čijom kapijom od dvorišta od kuće u koju je ušo se zaustavijo, pa sam se okrjepijo sodom. Sad sam bijo još brži,pogotovu jer sam skinijo majicu i patkošulju zbog ajer dinamike, davši petama vjetra.Trčo sam ko lud. Iznenada me neka ruka ščepa za kragnu i podigne iznad tla tako da više nisam imo oslonac na tle. Krajičkom oka sam ugledo Acu, a Mile mu je pomago. Uzeli su vozilo sodara Paje, povadili sifone i stigli me, čika Bata je vozijo kako bi jim gledo u guzice dok se truckaju u platončiću, dok su njih dvojica stajali u platončiću. -« Sad sam odsviro svoje( tako se onda koristijo izraz za «najebo sam» ).» pomislijo sam dok su me spuštali na tle . Aca mi je oduzejo singlicu, podero papir, izvadijo flomaster (kojih je tada za kupit bilo samo u Njemačkoj) i stisnuvši oči me pogledo, napamet se potpisavši na omot ploče. «Na! I da se više nije dogodilo da kupiš moju ploču , a da ti se ja ne potpišem na ploču odmene. A tebi Mile je isto ovo samo opomena da ne prodaješ ploče odmene dok mene nema u Sportu. Znaš dobro kad stiže šinobus iz Slakovci». -«Neće se to više ponovit, druže Aca !» Svi se slatko nasmijašmo.  |
19.- MOJ DRAGANE, JABUKO SBANANE
 Jutros sam se probudijo sav balav. Dobro mi je mama rekla da ne spavam kraj otvorena fližidera, al ja za inat nisam slušo. Ne volim slušat starije. Volim slušat gramafon, štajaznam, Labuda Trcića, Sojku Dojku, Labana, Jašara Sitnoguzoskog, a od grupa Retardiranih 6 , Momke s Orljave, Mlazna soda, Bjelo dugme, Češljugarevački zaštitari, TBF , Referendum, štajaznam- Puškomitraljezce, Let 3 otkad su prešli na narodne i drugo. Nema brate do narodne muzike. Turijo sam u enpetri plejer svog benveja enpe 3ri od Bigamije Krkanj i dodo gas . Još jedan dan u potragi za poslom. Ako ovako nastavim neću nikad nać posla. I nisam se prevarijo. Put me odveo do okupljališta prostitutaka sviju fela iz svi mogući država bivše željezme zavjese. Nasumičnim odabirom kocke izabro sam jednu guzatu Ingušetijku. Bila je niska , što mi se nije svidilo, al kocka je rekla svoje.  -“ Duju spik ingliš?” upitam ja nju na čistom , ha, ne sad baš osfordskom, al kenbriđki je sigurno bijo. Umjesto odgovora osjetijo sam blagonaklovno, ali umiljato a opet avtoritativno tapkanje po ramenu. -“ Ćujo sam sve! Ja sam šef kurava ovog rajona, Dragan. Drug Dragan! Treba mi sposovna osoba ko ti, neko ko zna jezike.” Nisam mogo povjerovat vlastitim očima. -“Dragane, jebemukaladont, jesi to ti?” -“Kilvare?” Prepozno me kad sam se posve okrenijo. Zagrlišmo se i izljubišmo, ijako nismo pederi. Draganu sam kad smo bili u vojski spasijo život. Grlili smo se, ljubili, milovali. To mi je postalo sumljivo. -“Dragane, ne valjda i ti ?” -“ Da, Kilvare, takav je trend. Tako je to danas. Il jesi, il nisi. Ja, eto, jesam. Moro sam se opredjelit. Radim s kurvama, one su mi poso, šnjima privređujem za kruh, mljeko, hrenovke, kupim nešto vegete, safun, četrdent za rublje, platim struju, komunalije, gorivo za mrecedesa. Otplaćujem kuću.Stan više ne otplaćujem pošto sam ga otplatijo.... Di sam ono stao?” Pajo:” U govno!” -“ A , da! Okružen sam skurvama i ne bi bilo poslovno smoje strane da spavam šnjima...” _” Pa spavaš s muškima, pedere jedan. A volijo sam te ko brata.” -“ Pa kad si mi brat!” Tužno sam se vraćo kući prešaltavši u jadnu drugu brzinu, kad je sve jadno, nek bude još jadnije. Danas sam naučijo da svko može bit peder. Ja, ti, on, moj brat, tvoj tata, tvoj muž... Kad sam stigo kući isjeko sam žile i pozvo hitnu. -“ Aa..aa..l.o...hitn.....a..” -“ Da,moljim, izvoljite!?” -“ Pr..erezzz..o sam si...v...ene...!! -“ Crkni, pedere!” ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu...  |
18.- OŠTAR PROSJED
 Danas sam dobijo oštar prosjed-pismo opozorenja od pederske udruge “ Bolje kobasica nego curica” u kojem kažu da sam homofob.Potražijo sam Karakljajićev rječmik riječi i našo da je “homo” čovjek a “fobos” strah , štaće reć da se bojim ljudi. To me zaintrigiralo pa sam si protumačijo da su oni to mislili na sebe, odmosno da se ja, jelte, bojim pedera . Manemojte ! Popijo sam odma pešest sterojida, a dva-tri si zabijo u guzicu da brže djeluje, digo parsto kila u benču i sa strahopoštovanjem odmjerivši idealnu figuru u ogledalu koje sam maznijo iz lunaparka, ustanovijo da bi se gospoda pederi trebali zapitat kog se ja to bojim. Stavijo sam tacnu u gaće, uzeo svoju privatnu čašu i zapalijo put pederske udruge. Potaknit iskustvom nezgodnog sjedenja kad imaš tacnu u hlačama, unajmih fijaker. Kočijaš je šibnijo sbičom Cvetka i za tili čas smo u galopu diktirali tenpom ka odredištu. Kad sam banijo na vrata, vidno nabildan i pod dojmom sterojida, pederčići zacičaše prekinivši razmjenu recepata, mustara za heklanje, a ekipa koja je preskakala lastiš u ćošku jednostavno se skamenila. Natao je tajac . Prdnijo sam u tišini, a prdac je podmuklo kliznijo niz rosfraj tacnu tvoreći zlokoban prizvuk lučkih kejova Njuorka.  -“Koće obarat rukice samenom? A? A? Aj, da vas vidim!” Osto glasa-glasa čuti nije ! Odjednom se bojažljivo diže jedna rukica. -“ Aha! Ti!” -“ Ja...” -“ Da, ti!” -“ Jaaaa....Ovaaaajjj... Onajjjj... Možete li me pustiti da prođem, piški mi se?” To me totalno zbunilo pa sam ga nesvjesno puštijo. Krenijo sam za njim, ne da bi virijo dok piša, već me zanimalo kud će. Šesto čulo me ni ovaj puta nije iznevjerilo: ušo je u žemski vece . Znao sam da pederi čuče dok pišaju.  |
17. ZNAČAJ OPEL KADETA-JAJE
 Sumljivi je uvjek imo nos za poso pa je otvorijo lokal na križanju puteva svih grackih mangupa,protuha, šibicara, švercera i dilera svih vrsta. Frajerima iz svih djelova grada je bilo nekako najjednostavnije najić kod Sumljivog u njegov lokal "Kod Sumljivog" jer je svima bijo podjednako blizo a svima podjednako tako daleko. Sumljivog znam još iz vojske, a jednom sam mu spasijo život. Pružijo sam mu svoju osobnu čašu koju zbog zaraze nosim stalno otkuće :"Sipaj, Sumljivi!" -"Znaš,-započe Sumljivi-, pravi frajeri voze opel kadeta jaje.Ne moš ti pušćat jaku muziku iz nekog drugog auta. Nije to to. Trebe padaju samo na jaku muziku iz opel kadeta-jaje. Neš ti nikad pokupit trebu s tom tvojom benbarom sa svom opremom i kožnim sjedalima.Na, evo ti ključovi od mog opel kadeta-jaje, napravi đir paš vidit razliku!" Kresnijo sam ga iz prve.Avtomacki se upalila muzika. Sumljivi je brijo na Džigeraču Spolovina , meni je to bilo zaostalo. " Tebi sam prepisalaaaa hipoteeeku-hipooo-tekuuu ti kupovo si lekove iz apoo-tekuuuu ošo si sa živci u materinu lepuuuu sada više nemam dinara u džepuuuu..." kmečala je Džigerača dok sam prebacivo u likverc. Turijo sam lakat kroz prozor i tada otkrijo kolko je ovaj avto manji od benveja, jer mi je desna ruka stalno smetala. Moro sam otvorit i desni prozor i turit lakat. Tada sam otkrijo u čeme je magična tajna opela-jaje: dva lakta na prozorima. Nisam pravo ni zašlajdro, kadli ugledam nju. Izgledala je ko iz modne revije, pomno istokarenih tjelesnih atributa. Ostavijo sam avto na milost i nemilost paucima i polako joj prišo ovlaš prebacujući čačkalicu s jednog kraja usta na drugi kraj usta pa natrag, a onda u obrnutom smjeru.  -"Mala, štaš popit?" -"Bedara!" -"Koja bedara!" -"Zovem se Bedara i nisam mala, imam 28 godina." Opa, ova ne krije noge ko zmija noge, pomislijo sam.Slago sam joj za moji 23, reko sam da imam 29 samo se dobro držim. Vidijo sam da je kuvana pa sam joj ponudijo da se malo provozamo. Moro sam prdnit pa sam odvalijo Džigeraču do daske, da se ne skuži. Prdnijo sam. -"Otvorit ću malo šiber, ušo je neki smrad izvana, mora da prolazimo kraj ekonomije." -"Kake ekonomije, to sam ja prdnula." Odvezo sam je kući da presvuče gaće, pustijo još jednog tihomira i dodo gas . Odvezli smo se u noć. Ima da se dobro navozamo jer je tek pola 11 dopodne. Nadam se da je Sumljivi dooobro natenkiro opel kadeta-jaje  |
16.- Ljubomir Čorbuljčicky-Šmajser
 "Ljubitelj sam narodnjaka to zna majka svaka vrapci na krovu na grani svraka pogodi ga moja šaka koji zbori protiv narodnjaka rakija mlaka i burek masan život mi je krasan kad otvorim prozor svoga auta da privučem pozor nek svi znaju kako volim muziku za raju..." orilo se iz mog benveja dok sam nehajno isturena lakta gmiljijo trgom faking bana Škvorčevića. Trebe su se okretale prama meni zaimteresirano, a ja sam samo pojačo novi hit velike domaće rep zvijezde Ljubomira Ćorbuljčickog-Šmajsera koi je ime uzeo po avtomackoj pušci, a koi je rep ukonponiro u turbo folk, dodo harmuniku, gusle, ojkavicu, dajguze, sopile, kukulele, dodo malo latino ritma, malo Istanbula i stvorijo savršenstvo od muzike. Svaki viđeniji frajer našega grada ovi dana dere zvučmike svoga limenog ljubinca uveseljavajući vozače u drugim avtonobilima pošto kodnas niko nejide pješke.  "Veresijaaaaaa, rakijaaaaaa, to je nama dala partijaaaaaaaaaaaaaa nije se još rodijooooo ko se tog oslobodijooooooo ooooooooooo oooooooo...!"- Jecao je Šmajser dok sam pretiskom na avtomacko dugme otvaro prtljažnik, ne bi li bolje sab basovi dolazili do izražaja, dok sam drugom rukom odvrćo potencijometar do granica abnormalne izdržljivosti: " Neeemaa Hrvataaaaaaa, nemaaaa domoljubaaaa kao što je Ljubaaaaaaaaaa. Ljuba to sam jaaaaaa Ljuba to sam jaaaaaaaaaa Ljuba to sam jaaaaaaaaa Do kraja se pjesme Ljubatosamja ponavljaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!"  Parkiro sam se pred "Omnibusom" , omiljenim sastajalištem mladi vimkovčana i rokera. Naslonijo sam se na haubu i premjestijo čačkalicu u desni kut usana dok su se prve trebe okupljale tvoreći špalir oko mog vozila.Zadovoljno sam ispustijo tihomira kalkulirajući kako bi mogo spavat s nekom od nji noćas, kadli jedna omaškom ogrebe kopčom broša ulaštenu spolirpastom površinu metalik laka mog benveja. Probudila se na kirurgiji. |
15.- FAJNGLA
 Jutros sam se probudijo snevjerojatnim osjećajom da mi čitaju misli. Znate onaj osjećaj-kad se osjećate da vam neko čita misli. Ko bi to ništavan mogo bit da ulazi u tuđu intimu? Grozmičavo sam razmišljo ne bi li ga zbunijo hrpom nesuvislih misli astraktnog sadržaja, no osjetijo sam da mi je pročito namjere. Došuljo sam se do špajza i popijo sve sterojide iz fajngle kako bi ispraznijo fajnglu i stavijo je na glavu pošto je od olova. Tako će olovo sprječit da mi se čitaju misli, a ujedno ću bit nabildaniji zbog sterojida. Sjeo sam u benvejca i krenijo kod Paje da ga priupitam jel mi on čita misli, ali sam se zbog fajngle na glavi zabijo u dud, pošto nisam ništa vidijo od fajngle. Probušijo sam ekserima rupe za oči te nastavijo put. Diktirao sam tenpom i ubrzo stigo kod Paje. -"Pajo, može jedno pitanje?" -"Može, ako nije iz matematike!" -"Nije, iz hrvackog je. Najime iz čitanja. Jel ti meni možda čitaš misli?" -" Makaršta!Ijonako mi sve ispričaš, zašto bi se mučijo bezveze. Može malo Ribara?" -"Može, al sipaj mi u moju čašu koju odsad nosim stalno sasobom. Zbog pedera." Nakon druge litre nestalo je onog groznog osjećaja. -"Pajo, ne čita mi više niko misli." -"Naravno, komene u ulici su svi nepismeni."  |
14.- KOMA
 Živim na selu. Šta ćeš, neko i to mora. Zdrav sam od mirnog seoskog života, poljoprivredni dobara i čista zraka. Rano sam osjetijo mentalne smetnje, još od dana kad me kobila Sokol ritnila zadnjim kopitom u glavu te sam se razljepijo na zid pušnice izletjevši kroz dovratak štale. Imo sam tada tri godine. Obično osobe u našim krajevima budu ritnute u glavu dosta kasnije pa to lakše podnesu, ali tri godine....Da si na robiji tolko, puno je. To može i moj prijatelj Robija potvrdit. Potvrde izdaje ponedjeljkom i srjedom.Štalski momci odma su se privatili reanimacije, ali uzalud. Osto sam u komi. Roditelji su podmićivali doktore svim srecvima. Nije pomagalo.Jednog dana su im rekli: đaba nas podmićujete, nismo mi doktori za glavu, doktor Drkfosna je doktor za glavu idite knjemu. Ubrzo sam opet pao u komu nakon što sam se probudijo iz kome. Iznenada su roditelji završili na plućnom odjelu zbog posljedica koksare koja je radila neprekidno, već 40 godina nedaleko našega imanja ispuštajući enormne količine stupova dima ugljična peroksida kemijske formule CeHaCo3Ce2O2Ce.  Niko se nije za me više brinijo oko doktora pa su me doktori skinili sa aparata.Mozak mi je 70 minuta bijo bez nazočnosti kisika prije no što sam se nekim čudom ponovo izvuko iz kome. Pretrpijo sam znatna oštećenja. Kao 25togodišnjaka me otpuštilo iz bolnice s anamnezom. Odma sam ošo u gostijonu i kao osoba s vanosjetilnim iskustvima naručijo pjesmu za koju nisam nikad čujo. Nisam nikad čujo ni za taj stil muzike, nisam nikad čujo ni za muziku, jednostavno-vodijo sam se osjećajom. -"Svirajte mi " Sisetinama vadim si krmelje" od Mirjane Kurjakuše. Uz prve taktove melodije sam osjetijo da sam se ponovo rodijo. Više ništa nije bilo isto.  |
13.- KORNFLEKSI
 Jutros sam se probudijo iskornfleksiran. Ne znam, nekakav osjećaj me prožeo da moram ić liječit flustracije i kornflekse na nekom, po mogućnosti fizički i imtelektualno imferiornim. Zavrtijo sam flašu od konjaka. Bila je još napola puna pa se slabo vrtila zbog inercije mase te sam je iskapijo na tašte, zavrnijo čep i opet zavrtijo. Smjer je pokazivo u pravcu lokala u kojem se skupljaju pederi. Idealno. Stavio sam tacnu u hlače preko guzice kako bi se osjećo što sigurnije i krenijo. Diktirao sam tenpom stiščući gas papučicu svog limenog ljubinca. Ako ste kada vozili benveja s tacnom u hlačama, sigurno poznajete taj osjećaj nelagode prigodom vožnje stiskajući papučicu ljubinca.Srećom, ili još bolje- na nesreću,okupljalište pedera, ili gej-kako si oni vole tepati ( čim je na engleskom, odma poprima prizvuk finoće, ali guzičari su guzičari) je udaljeno samo 40desetak metara pa sam stigo za 2 sekundi pošto mi je ubrzanje avtomobila od 1-100 metara jedva 5 sekundi. Uz škripanj abe esa sustavijo sam se tik pred ulazom kavića " K smrdljivu otvoru".  Vladala je nadgrobna tišina uz disko zvuke Vilič pjupila : Vajem si ej! Sa zadrškom sam sa drškom od lopate u slučaju obrane kročijo u sjenu zamračene izbe . Imao sam osjećaj da su mi sve oči uprte ume, ali sam se prevarijo. Nije bilo nikog . Pobjegli su saznavši za moje namjere. Natočijo sam si piće i iskapijo naizust te ošo povraćat: kasno sam se sjetijo da bi mogo navuć kaku boleštinu ako pijem iz njiovi čaša. Drugi put ću ponjet svoju čašu otkuće, pritom pazeći da ne saznaju za moje namjere.Bijo sam siguran da me prate, promatraju, prisluškuju i ometaju mi prijam signala.I to nije sve : dišu mi za dovrtak. Rat je tek započejo!!! |
09.06.2006., petak
12.- NEMAMO NIŠTA
 Jutros sam se probudijo u vlaku, negdi između Novog sela i Vimkulje, točmije negdi oko Spačve. Čmarger je kljucao na neudobnim sjedalima novog, klimatiziranog vlaka , a Sakati je pušijo u hodniku.Ako ovo čita neki peder: nije klečao već je stajo i pušijo bijeli marlrlrlboro s koridora. Vraćali smo se svlakom iz Lozane, s konvencije o upotrebi sterojida u bezopasne svrhe. Najzanimljiviji dijo seminara je bila degostacija sterojida koje smo degostirali redom. Pravila i običaji nalažu da se sterojidi malo promućkaju u ustima i ispljunu, al to nas nije jebalo ni pet ni šest posto već smo sve popili. Vidno nabildani jedva smo se ugurali u vlak Frangfur-Cirih-Lozana-Zidani most-Zagreb-Vimkovci-Beograd-Skoplje-Tesaloniki . Mašinovođa je forsiro tenpom i uz kašnjenje od 2 ipo sata stigošmo do granice faking evroske unije s Hrvackom. To znamo potom kad nam ulete carinici. Odma smo jim bili sumljivi: bili smo nabildani, dobro smo izgledali i bili smo sami nas trojica.  "Aha! Pederi! Šta imate za prijavit? " -" Nemamo ništa!" To ji je još više iziritiralo te počeše s premetačinom.Morali smo se i naguzit dok su nam s baterlanpom pregledavali otvore. Osjetijo sam svjetlost u čmarnu prolazu prvi put u životu.Bilo je predivno. Zadovoljno sam prdnijo cariniku u glavu, a ova se zabila u pepeljaru odbivši se natrag meni s nosom u guzicu. Tako sam izgubijo nevinost.  |
11.- PRVI FAKING MAJ
 Sničim izazvan Guzowsky se najavijo komene s širom obitelju i svojtom na roštilj u povodu faking praznika rada.Guzowski nije peder, ko usostalom ni ja, samo se tako zove. Najavijo se stelefonom: Alooo, Kilvare, đesi, šta ima, doćemo kotebe na roštilj sada ja i moja žema i troje djece i deda, ondak moj buraz i njegova i njena stara, njen švaler i njegov momak ( pederi su obojica) , šogor Mile i ona njegova i njiov stari i stara, kuzen Šuljo sa jetrvama, baba Mokraća , komšija Orfej zvani Bilder s kopiladi, kum Šišto i niko više, spremi mesa i par gajbi piva ...klik...tu-tuuuu.....tu-tuuuuu....tu-tuuuuu.... Nisam uspijo izustit da sam po deafaultu škrt i da evemtualno mogu samo gledat i slinit , a on već spuštijo slušalicu.Odnosno, nije ju spuštijo pošto sam bijo kodnjega i vidijo da ima bežićmi telefon što ide u punjač, pa se slušalica ne spušta već se veza prekida čupanjem baze telefona iz zida. Pajo, di sam ono stao? Pajo: " U govno!"  A, da, iščupo je bazu telefona iz zida a nisam mu stigo reć da sam stara škrtibaba. Na indijanskom se to kaže saibaba. Odlučijo sam nešto poduzet jer će mi sve pojest, a nije mi bilo milo ni to što će među svom tom bulumentom doć i dva pedera.Dobro, pederi ne jedu puno, samo travu , kokuruz i pizdarije, al moglo bi utjecat na moj oslobodilački homofobni rejting. Izvirijo sam iz živice i ugledo Guzowskov čopor kako forsira ulicu s juga niz ulicu. Pošto živim na broj 2, trebalo jim je svega 8 metara da stignu. Izašo sam na ulicu vidno uzrujan:"Guzowsky, sori, taka i taka stvar, nismo znali da ćete doć danas, pa smo zdimili na Sopot, trebo si se prije najavit." - "Jebemu, znao sam da ćeš nam zbrisat! Kolona, desnim krilom..." Već sam se bijo poradovo da će otić, kadli se javi onaj peder: "Čekaj, stani! Vidiš da nas zajebava. Kako si ošo na sopot kad si tu?" -"Paaaa...fiktivno....metafizički..." Uto iz gomile izviri komšija Orfej zvani Bilder s kolcem na kojem je imo namjeru vrtit zeca kod mene dok sam ja na Sopotu. Probudijo sam se na Novoj brani. |
10.- GEJBAR
 Sinoć sam pogrješkom ušo u gej bar, nadaleko poznato okupljlište pedera sviju vrsta, travestita i mornara raznih seksualni opredjeljenja. Mislijo sam samo trgnit s nogu jedan nul tri prije nego presječem s malim plavcom. Kaka je to kobna pogrješka bila. Dok sam hrlijo k šamku, sa svi strana su pljuštale primjedbe svi vrsta, kao što su : -opa, nova mala -opaaa, guzova -opaa mikiiii -opaaa mišićaaa -mešaj dećkooo -ćedapće minđeeee -vidi je nabildan -jedi govna ... i sad da ne nabrajam. Stoječki sam podnosijo uvrede misleći popit i platit , te zdimit napolje. Dok je treštao veliki pederski hit" Štasi mi u kavu stavila", neprimjetno su mi u konjak stavili srestvo za umamljivanje. Probudijo sam se umamljen u skladištu gej bara, 70 kilometara udaljenom od mjesta gdje su me umamili, svezan za stup, s guzicom prema vanka.  "Sad ćemo te iskoristit, pa ćeš, svidjevši ti se analni seks, iti postat pederom, pa ćeš i ti nas moć kresnit. Grozmičavo sam razmišljao, uglavnom o nekim filozofskim pitanjima egzistemcijonalne provinijencijencijencije, no nije pomoglo. -"Govno iz nosa!", osovah naglas sam sebi zbog svoje bespomoćnosti. -Ju, što si odvrtan!" , graknuše oni s gađenjem. Nastavijo sam istim tenpom: -" Fileki na kiselo!" -"Fuj, odvratmo!" -" škripanje noktima po školskoj ploči!" "SkviiiiiiiiČ!"- zaskvičaše svi u glas. Gledo sam kako lupaju nogama u guzicu u bijegu. Izvadijo sam skakavac i prerezo si vene, te pozvo hitnu da dođu jer sam prerezo vene. Došla je hitna i odvezala me.Previli su mi rane i sad pazim u koje lokale ulazim. Ovo mi je bila dobra škola.  |
8.- PEDERSKI BLOG
 Jutros sam se , sničim izazvan, našo na pederskom blogu. Za one koji su upravo sišli s brda, pederi su ljudi koji vole druge ljude. Amerikanci! Nekako sam se osjećo čudno ijako je blog samo virtualni pojam. Osjećo sam se drugačije. Nikako nisam mogo spoznat odakle taj čudan osjećaj dok mali Pajdo nije ušo u sobu i reko : aaaaa, Kilvar se usro! Nisam ni primjetijo jer mi je komad monte što se odlomijo s plahona, odlomijo mi se u predjelu glave u centar za popuštanje čmarnog otvora. Odjednom sam osjetijo neizrecivu sreću što nisam eventualno peder. Ne bi postigo nikaku pedersku karijeru s mlohavim mišićom šupka. Ta ko bi volijo da mi se dogodi nehotična nužda za vrjeme gužnjave s muškarcom istog spola i to snabildanim? Ma hajte molimvas. Osjećo sam se toplo i spokojno te sam zaspo nakon što se gredica monte otkinila s armature na kojoj je visila. Probudijo sam se u srbiji!  |
9.- MI BILDERI
 Robijini starci su saznali da bildamo kodnjega kokuće u podrumu dok su njegovi stalci na poslu. Stari mu , da bude sve gore, radi na muriji. To je onaj tip što kad uđete u šalter salu, s desne strane radi na poštanskom šalteru di se uplaććuje lova za osobne i potovnice. Radi na pošti, al u muriji. Zna sve ispektore koji su zaduženi za ilegalni rad sa sterojidima. Nazvo me maloprije sav uspaničen:" Stari mi sve zna!" -"Šta sve?" -"Sve?" -"Sve!" -" Pojedi brzo sve sterojide, jel ako nam pronađu..." -"Šta? Da ji pojedem sve?" -"Sve! A ostavi i meni malo, evo me dolazim." Dignijo sam 47 kila u benču četrdesetak puta i tako nabildan požurijo put Robije. Jedva sam se probijao kroz mnoštvo, kolko su mi se ruke raširile od bildanja . Šta će tek bit kad poločem sve te sterojide. Taman sam zakoračijo na novom semaforu Zvonarske ulice kadli me pokupi kamijon. Probudijo sam se u komi.  |
7.- RIBAR
 Jutros sam se probudijo na hitnoj. Ne baš tamo di davaju injekcije, već u čekaonici. Bolila su me leđa al nisam zato došo na hitnu, već su me bolila jer sam prespavo u čekaonici preko svih sedam plastičnih stolica s rukohvatima pa su me leđa bolila od rukohvata.-Koji klinac vi čekate?, upitam gomilu znatiželjnika koja je stajala okolo i nešto čekala. Nisu mi izgledali dobro.-Čekamo da se ustaneš. Zauzejo si sve stolice.Ubrzo sam se našo na ulici. Osjećo sam se ko kad propadne firma pa se čovjek odjednom nađe na ulici. Bila je to Glagoljaška ulica. Ne bi se sad okladijo, al mislim da se ta ulica prije zvala Ive Lole Ribara . Zvali su ga još i Tip Inkognito. Bio je poznat po tome što je izmislijo, patvorijo, flaširao te disturbovo nadaleko čuveno crno vino Ribar . Nekad se to vino zvalo Ivo Lola Ribar , upravo po Glagoljaškoj ulici.Eto, ponešto i naučišmo . Vinkovci su nadaleko znameniti po ulicama koje se dodjeljuju zaslužnim osobama koje su rođene u tim ulicama, a ne ko danas, svi se rode u bolmici, na istoj adresi .  |
6.- KAKO SE VOZI AVTO ZA POČETNIKE
 Jutros sam se probudijo na njivi. Po nasumičnoj orjentaciji odredijo sam da se nalazim negdje između Kanovaca i Sopota . To sam odredijo tako što sam pitao jednog nasumičnog prolaznika di se ja to nalazim.Danas je zadnji dan Sajma zdravlja, profićukmilo mi je kroz glavu. Ostat će kolača po štamdovima i sokova u čašama, a možda ostanu i koja vrata od Spačve ili plastična stolarija od Grad esporta, a Robija je na ulazu pa će me puštit unutra poslje fajronta. Otišo sam nabrzinu kući do Zagrebačkog po auto, pa pravac Sajam. Diktirao sam tenpom: rikverc, kvačilo, smotaj, kvačilo, prva, kvačilo, druga, kvačilo ( u daljnjem tekstu neću između brzina bespotrebno pisati "kvačilo" da ne bi gubijo na vremenu-tek tolko da znate da nisam zaboravijo stisnit kvačilo, a u stvari sam ga stisnijo),treća,kočmica,druga, kočmica,ler...ler...ler...( sad sam na semaforu )...ler...ler...prva,druga,smotaj,treća,kočmica i tako dalje, da sad ne opisujem kako se vozi auto. Zazvonijo mi je mobitel.  -Alo? -Di si ? -Robija, jesi to ti? -Aj požuri, Čokolada je već tu i brsti kolače po štamdovima, pola pojede, a pola stavlja u celofan. Pustijo sam ga da priča ne ugasivši mobitel, kako bi on bezveze trošijo inpulse na mobitelu. Pretiso sam gas i uz škripu 15 inčnih guma inpozantno se uparkirao na parkirnom mjestu broj 43. -Brzo, brzo, vikao je Robija, kupi sve što stigneš, poslje ćemo prebrojat i sve pobacat, ko zna ko je sve to diro, a možda su i pokvareni, nismo ludi da to jedemo. Izvuko sam tacnu i posegnijo za trećinom išlera koji se izvrnijo na tepisonu... i osjetijo tup udarac iverice po području tjemenog tkiva...  Mnogo godina kasnije, nakon istjeka enbarga na prikazivanje sigurnosnih vrpci, gledao sam sigurnosnu vrpcu koju je snimila sigurnosna kamera osiguranja.Vidijo sam samog sebe iz ptičje prespektive, nekoliko godina mlađeg, kako se saginjem za krnjim išlerom dok se u susjednom štandu Čokolada naslanja na ovlaš postavljenu stranicu štanda. Hol-šarafi su popustili i poklopijo me zid od iverice. Svi su se smijsli Čokoladi dok se pokušavao osoviti na noge broj 46. Dotlen sam ja pod ivericom ležo u neosvjesti. Probudijo sam se između dva vagona , negdje između Mirkovaca i Jankovaca, otprilike negdje na istom mjestu di se pokojni Dovla rodijo. |
5.-PROSTORNO-SVEMIRSKA RUPA
/" target="_blank"> Dragi Dnevnike! Nije me bilo dva dana, a ko da me nije bilo jedan dan. Da odma razjasnim stvar: nestao sam u prostorno-vremenskom kontimuumu svemirske rupe. Tamo je vrijeme savijeno, to jest relativno.Dani su sekunde, a godine stoljeća.Kilogrami su litre, dolari jeni, hajduk je dinamo, žene su guzate i sisate , a na vlasti je slavonsko-baranjska stranka.Nisam bio pijan ni napuuu uuu šeenn a na radiju je bila ljubavna pjesma tvoja ruka namom ramenuuu-kako glupa pjesma! -Kako glupa pjesma! Pajo, ugasi radijo! -Ali, baš sam se sad ufuro: avtoputu brasva i jedinsvaaaa... -Ne zanima me, gasi to! A možeš spakovat stvara i briši! Osim toga, brasvo jedinsvo je škola , a ne avtoput. -Jebemu peruna, a baš sam se bijo odomaćijo.Čekaj samo da srknem malo ribara pa idem. -Žavo mi je što te moram svaki čas ispravljat, al on ti se više tako ne zove. -Ko? -Ribar. Sad se zove Hrvoje. Hribar. Hribar, ko Đens Bond! I slima filmove. -Znaš šta? Bilo nam je bolje kad si nesto u vremensko-prostornom kontinuumu.  Odahnijo sam kad je otišo. Nakon 15 sekundi začujo sam zvono na vratima: kuc kuc! -Ko je? -To sam ja, Pajo! -Koji Pajo? -Koji ti na jajo stajo! -Šta oćeš? -Istjero si me iz moje kuće.Nisam ja došo kotebe već ti komene.Mrš iz moje kuće! Više se ničeg ne sjećam. Znam samo da sam se probudijo na njivi.  |
4.-SAJAM ZDRAVLJA
 Bijo sam jutros na treningu i vidim Čokolada nekud ode prama teniskom. Kad ja tamo , a on ode na sajam zdravlja. Trener je već fićnijo u fićaljku pa nisam mogo otić, al zanima me jel opet sve zdravo na sajmu zdravlja: citrojenovi auti, kolači, kobasica, rakija, vrata od spačve i plastićna stolarija od grad esporta, ćošak za mlade enigmate. Jel Robija opet na ulazu da nas pusti kad svi odu pa da pokupimo kolača što je ostalo? Morat ću otić vidit i uvjerit se vlastitim pomagalima na općenarodno dobro, inače...  . |
3.- TREJNING
 Ošo sam jutros na trening.Onda sam se vratijo streninga. Primjetijo sam u javnom kupatilu da mi se svi podrugljivo smiju u guzicu.Isprva nisam obraćao pažnju, mislijo sam da je to do tetovaže pokojnog presjednika Kenedija, ali razlozi su bili mnogo prozajičniji-objesijo mi se lijevi guz. "To ti je od nekorištenja lijevog guza prilikom kretanja!" objasnijo mi je moj dežurni doktor-"Slabo se krećeš!" Odlučijo sam stvar uzeti pod svoju kontrolu.Nogomet mi je zanimljiv, ali poželijo sam se malo kupati poslje treninga s osobama suprotnog spola, po mogućnosti s dimenzijama 90-40-130 pa da mi stalno ispada sapun, a ne ono kad smo nas trojica bili u Lepoglavi.  Tako sam upiso akrobacki rokenrol. Izvlačili smo parove sistemom par-nempar. Izvuko sam Gizelu, (23) iz šireg centra grada.Počeli smo s plesom. Uz taktove YMCA od Vilič pipl, bacijo sam je u plafon. Posjete na neruokirurgiji su svaki dan od 3 do 4 popone |
2.- KRŠTENJE
 Jutros sam se probudijo u Pajinu krevetu.Najime, prenoćijo sam kod Paje i to svojevoljno, ijako nismo pederi. Dapače, kumovi smo i to kršteni. On je mene držo prigodom sakramenta krštenja a ja sam držo njega. Pošto sam korpulentne naravi, Pajo je moro nabavit japaner da bi me držo na krštenju, a ja sam moro nabavit drugi e da bi ja njega držo na krštenju.Za pripadnike pravoslavne,protestancke, jehovinosvjedocke, muslimanske,budističke,hindu,scijentološke,subotarske i pripadnike drugih vjera napominjem da se sam obred obavlja polijevanjem vode na glavu.Pošto smo poliveni po glavi sretni smo izjurili iz crkve na propuh i dobili odma upalu mozga. "Boli me glava, izgleda da sam previše potego."-reče Pajo, a bijo je u zabludi. Šutijo sam jer mi se pokočila vilica, a ni žlica i nož nisu bili u boljom stanju.Nisam mogo ni beknit, da mu objasnim da ga ne boli glava od alkohola već od vode. Možda ću zauvjek ostat njem. "Pajo, ne boli te glava od alkohola, već od vode! A ja ću možda zauvjek ostat njem." rekoh mu. "U jebemuperuna, znao sam da ne treba prtljat oko vode. Osad neću plaćat vodu , nek mi isključe da se ne bi još gore razbolijo." "Aj idem i ja kotebe pa nećemo skupa plaćat, prije će ti isključit."  Išli smo i išli.Kad sam već mislijo da smo stigli, kaže Pajo da moramo još ić jer smo se krstili u Radićevom bloku, a ne u Malom parku ko što je bila prva namjena.Opet smo išli i išli. Japaneri su bili puni kreča što nam je otežavalo poso. No, Pajo koji se bavi treniranjem, diktirao je tenpom pa smo nekako napredovali uz uspon Kačićeve. Dođošmo kod Paje. "Pajo, jel imaš tableta, boli me glava!?" "Imam, kako ne bi imo!" I izvadi iz kredenca naramak tableta, tzv. tabletića za na stol,komodu, televizor, a otkad su nam stigli Kinezi i na fotelje. "Zanimljive su ti mustre. Jao, ova je prekrasna, morat ćeš mi dat mustru." "Aaaaaa, ne, ajmo se mjenjat za mustre!" "Ajmo!" Mijenjali smo se tako, kada odjednom začuh podmuklo "TUP!"-netko me snečim udarijo u ijonako već otečenu glavu. Probudijo sam se na groblju. Eto, tako sam se probudijo na groblju.  |
1.- UPOLA MOZGA
 Odem ja tako kod komšije Robije ( nije mi uopće komšija, to samo zbog rime) pa se šminkamo. Metroseksualci smo. On ukrade svojoj suprugi šminke, a ja maznem od mame viklere i još joj maznem novaca iz ovčanika pa svratim usput do drogerije i narkomanerije pa kupim heden šolders.Onda dođem kod Robije pa peremo kosu dok mu je žena na poslu.Ona naime radi. Izdražava njega i obitelj, dok on drži tri ćoška kuće.Pajo, di sam ono stao? Pajo: "U govno!" A, da, peremo cijelo dopodne kosu kod Robije, ja i Robija i onda Robija namjerno napravi propuh po kući pa dobijemo upolu mozga. I onda ja takav moram kući, da me svi vide. "Znaš šta, prijatelji smo. Neću ti dopustit da taki ideš kući . Pustit ću svoje bijesne njemačke boksere da te izgrizu što će mi bit opravdanje da zovem hitnu. Ubrzo je stigla hitna jer sam krvarijo na sve strane. Noge mi nisu bile za prepoznat. Dežurni doktor čim me vidijo odma me spazijo.-" Pa ti imaš upolu mozga! Moraš odma ostat u bolmici 42 dana!" Tako sam iz dosade otvorijo blog. |
