11.06.2006., nedjelja
15.- FAJNGLA
 Jutros sam se probudijo snevjerojatnim osjećajom da mi čitaju misli. Znate onaj osjećaj-kad se osjećate da vam neko čita misli. Ko bi to ništavan mogo bit da ulazi u tuđu intimu? Grozmičavo sam razmišljo ne bi li ga zbunijo hrpom nesuvislih misli astraktnog sadržaja, no osjetijo sam da mi je pročito namjere. Došuljo sam se do špajza i popijo sve sterojide iz fajngle kako bi ispraznijo fajnglu i stavijo je na glavu pošto je od olova. Tako će olovo sprječit da mi se čitaju misli, a ujedno ću bit nabildaniji zbog sterojida. Sjeo sam u benvejca i krenijo kod Paje da ga priupitam jel mi on čita misli, ali sam se zbog fajngle na glavi zabijo u dud, pošto nisam ništa vidijo od fajngle. Probušijo sam ekserima rupe za oči te nastavijo put. Diktirao sam tenpom i ubrzo stigo kod Paje. -"Pajo, može jedno pitanje?" -"Može, ako nije iz matematike!" -"Nije, iz hrvackog je. Najime iz čitanja. Jel ti meni možda čitaš misli?" -" Makaršta!Ijonako mi sve ispričaš, zašto bi se mučijo bezveze. Može malo Ribara?" -"Može, al sipaj mi u moju čašu koju odsad nosim stalno sasobom. Zbog pedera." Nakon druge litre nestalo je onog groznog osjećaja. -"Pajo, ne čita mi više niko misli." -"Naravno, komene u ulici su svi nepismeni."  |
