09.06.2006., petak
5.-PROSTORNO-SVEMIRSKA RUPA
/" target="_blank"> Dragi Dnevnike! Nije me bilo dva dana, a ko da me nije bilo jedan dan. Da odma razjasnim stvar: nestao sam u prostorno-vremenskom kontimuumu svemirske rupe. Tamo je vrijeme savijeno, to jest relativno.Dani su sekunde, a godine stoljeća.Kilogrami su litre, dolari jeni, hajduk je dinamo, žene su guzate i sisate , a na vlasti je slavonsko-baranjska stranka.Nisam bio pijan ni napuuu uuu šeenn a na radiju je bila ljubavna pjesma tvoja ruka namom ramenuuu-kako glupa pjesma! -Kako glupa pjesma! Pajo, ugasi radijo! -Ali, baš sam se sad ufuro: avtoputu brasva i jedinsvaaaa... -Ne zanima me, gasi to! A možeš spakovat stvara i briši! Osim toga, brasvo jedinsvo je škola , a ne avtoput. -Jebemu peruna, a baš sam se bijo odomaćijo.Čekaj samo da srknem malo ribara pa idem. -Žavo mi je što te moram svaki čas ispravljat, al on ti se više tako ne zove. -Ko? -Ribar. Sad se zove Hrvoje. Hribar. Hribar, ko Đens Bond! I slima filmove. -Znaš šta? Bilo nam je bolje kad si nesto u vremensko-prostornom kontinuumu.  Odahnijo sam kad je otišo. Nakon 15 sekundi začujo sam zvono na vratima: kuc kuc! -Ko je? -To sam ja, Pajo! -Koji Pajo? -Koji ti na jajo stajo! -Šta oćeš? -Istjero si me iz moje kuće.Nisam ja došo kotebe već ti komene.Mrš iz moje kuće! Više se ničeg ne sjećam. Znam samo da sam se probudijo na njivi.  |
