16.06.2006., petak
28.- KECELJA
 Bilo je to prije godinu dana. Ljubav prama keceljama i običajima nošenja donjeg rublja u svrhu odjeće za izlaske ovaj put me odvela u KUD Minim Slatki . Minim Slatki je bijo nadaleko poznati tunguzki pisac i doajen( 1842-1856) a najpoznatije djelo mu je Volga, Moskvič, Lada i Tatra- sličnosti i razlike te prednosti. Stidljivo sam kročijo u dvoranu za drmež ne bil me neko primjetijo ali me niko nije primjetijo što sam mogo zafalit svojoj skromnosti. Ošo sam do pozormice i zapalijo svečani zastor zadovoljno konstatiravši kako svi gledaju umene. Prišo mi je čika Cojle i upito me jesamli abnormalan . Ja sam ga upito da šta on misli, a on mi je samo reko: « Dobronam došo sine!» Čika Cojle je u mom očajničkom činu prepozno izniman talent za ljubav prama fokloru . To je mogo prepoznat jer je odgojijo generacije i generacije folkloraša bez koji danas mi nebi mogli ništa. Odvejo me u svlačijonicu i reko mi da se svučem. Bilo mi je malo nevugodno, al pošto sam ustanovijo da je to mješovita svlačijonica više mi nije bilo nevugodno. Jedino mi je bilo sumljivo što je promjenijo cvike dok sam se svlačijo-skinijo je za blizo a stavijo za normalno gledanje. Ondan me odvejo u oblačijonicu i dao mi original gaće s učkurom, košulju , opanke i šeširić.  -« Di je kecelja?» upito sam radoznalo čika Cojleta ja. -« Kaka kecelja, ovo je muška narodna nošnja šiškovačkog atara» odgovorijo mi začuđeno on. -« Došo sam amo zbog ljubavi prama keceljama, privukavši pritom pozornost. Oću kecelju!» inzistiro sam ja. -« Znaš sine, i ja sam peder al ne odam okolo skeceljom.Ne moraju svi znat.» Tu mi je prekipilo. Kako sam mu mogo objasnit da ne moraš bit peder ako njeguješ osobite sklonosti ka keceljama? Nikako. Namjerno sam se usro u njegove gaće od KUDa i ošo se presvuć u svlačijonicu, usput obrisavši guzicu o ostatke svečanog zastora. Čika Cojle nikad nije mogo prežalit odlazak ovakog talenta. I danas u prostorijama Minim Slatkog među pokalima, diplomama, zafalnicama i prepariranim glavama srndaća koje je tobus pokupijo prigodom vraćanja s mnogobrojni gostovanja, stoje u zlatni okvir uramljeni ostaci svečanog zastora o koji je Kilvar obriso guzicu.  |
