11.06.2006., nedjelja
23.- ŽENSKAR
 Prati me glas da sam ženskar. Često, gotovo svakodnevno mjenjam trebe. Bojim se da ću ji uskoro sve potrošit, da ji neće više bit. Ne znam šta se to mora čovjeku dogodit da se iz čista mira probudi u anbulanti, al ja sam se jutros opet probudijo u anbulanti. U čekajonici, naravno. Prdnijo sam prigodom čina buđenja, što inače uvjek bez pogovora činijo, pa su me neke gospođe poprjeko pogledale, a neki su se smijali. Ne znam kako bolesnim osobama može bit do smjeha. Krenijo sam ka izlazu i skoro se sudarijo sa g. Neravnim Zagrizom. -“ Oooo, g. Neravni Zagrize, koim dobrom?” -“Nije dobro, Kilvare.”  Objasnijo mi je da čim ide kod doktora nemože bit dobro. Najime mučijo ga je smrad nogu koji je prelazijo na čarape, s čarapa na obuću itakodalje. Bijo je to zanjega nerješiv proglem, a pokazalo se i za doktore. I ja imam isti problem, ali se ne obazirem. Kad ljudima u užem krugu, kad sam npr. u užem krugu, postane sumljivo i počmu sumljat da kiseli smrad ne dolazi iz obližnje kace s kupusom, ja fino prdnem i rastjeram ji, a rastjeram i sumlje oko moji nogu. Tako do sada niko nije došo do zaključka o smradu moji nogu, samo se sumljalo. Kad idem kod kake trebe iz fine kuće, ne bili spavo šnjom, dovinem se sljedećem rješenju: Navučem preko čarapa i koleđica-šimika najlon kesu i dobro bandažiram izolir trakom da dobro dihta i eventualni smrad ne izlazi i širi sumlje. Kad dođem kod trebe ona mi ne da u krevet u prljavim kesama, pa ja preko nji navučem još jedne čiste i bandažiram. Tako onda spavam bezbrige kodnje u krevetu. Ujutru kad se probudim kodnje u krevetu imam običaj prdnit nakon čina buđenja. Zato me svaka izbaci na ulicu , pa moram tražit drugu trebu. Prati me glas da sam ženskar.  |
