11.06.2006., nedjelja
24.- SUŠILICA
 Jutros je mama kupila sušilicu za veš, pa je žica duž dvorišta koja je dotad služila toj svrhi ostala tužna, jadna i napušena. Napuštena! To je bila štanparska greška. Odlučijo sam iz petni žila promjenit nešto i svezat kera za žicu da trči gore-dolje po dvorištu, uveseljava sliku i istovremeno laje kako bi upozorijo da je svezan za žicu , a i da plaši namjernike. Jedva sam čeko kad će pijac. Jutros sam se probudijo s tom spoznajom. Odjurijo sam na pijac. Vratijo sam se s pijaca pošto sam zaboravijo ponjet novce. Vratijo sam se na pijac. Bilo je kerova u izobilju, al ja sam kupijo baš ovog, jer mi je izgledao nenormalno, taki laju- ne staju. -“ To će lajat ko nenormalno, znam ja take. To je pitbul terijer, taj laje stalno.”- obratijo mi se bivši vlasnik kera koji mi je prodo kera pa više nije vlasnik. A, tako, pomislijo sam. Pitbul! Razlog više da ga svežem na lanac i prošetam se gradom kako bi svi zazirali odmene i vidli kako sam opak pošto imam pitbula.  Svezo sam odma pitbula za lanac koji sam zakvačijo za žicu koja se proteže duž dvorišta, te mu dao ime: Hitler. Tako će svi znat da je zajeban i da ga ne treba milovat. Svezo sam ga na kratko, tako da ne može leć , već će morat stalno stajat i nom-stop lajat, osim u suprotnom ako se ne želi ugušit. Zatim sam odjurijo u špajz ne bi li popijo koji sterojid da budem nabildaniji dok budem vodo Hitlera na lancu kroz grad. Nisam bijo zadovoljan s rezultatom pa sam si dao još dva-3 sterojida sinjekcijom u guzicu. To je već bilo bolje. Vratijo sam s k keru, a on je još uvjek stajo na istom mjestu, nije lajo, a nije se ni kreto ljevo-desno pošto nije ni mogo, ali se nije kreto gore-dolje po žici duž dvorišta. Primjetijo sam da nešto eventualno nije u redu. Izvadijo sam mu krv i poslo na analizu. Sumljo sam na neku bolest. Ubrzo me nazvo veterinar: -“ Kilvare, tvoj ker je mongolojid!” -“ Šta? Oćeš reć da je mješanac? A ja ga kupijo s papirima, kaka prjevara!”! -“ Ne , oću ti reć da nije normalan!”  Tad mi je sinulo zašto mi taj ker , kad sam ga kupovo nije izgledo normalno: bijo je nenormalan!!! Pitbul mongolojid.Svi će mi se smijat . Otkvačijo sam ga sa žice, spomoću lanca zavitlo oko glave i razljepijo ga o komšijinu kuću. Bila je to bavarska hirofa pa je monentalno osto zaljepljen tamo. Iskonplesirani ljudi koji se bave tuđim proglemima su iz društva za zaštitu životinja. Neko me prijavijo, pomislijo sam radoznalo kad sam ji ugledo u dvorištu. -“ Ušli bi vi klinac kodmene u dvorište da nisam kera razljepijo o kuću! Ne bi smjeli ni blizu prismrdit da je on sad tu!” -“ Upravo zato smo i ovdje! Imamo indicije da si zaljepijo kera o fasadu!” -“ Nisam! To su proklete insinuacije!” Ko i svi konplesaši i ovi su bili niski, pošto su bili iskoplesirani zbog niskog rasta, pa jim je zaljepljeni ker za fasadu bijo van vidokruga očiju, pošto sam ga zaljepijo dosta visoko. -“ Dobro! Ovo ti je zasad samo opomena.Zasad pazi! Zasad ti nećemo ništa, ali ubuduće...” Odoše. Odahnijo sam smišlju kako jedva čekam da se ker dobro osuši na suncu pa ću ga uštavit. Požalijo sam što nije pekinezer pa da si napravim kapu Dejvi Kroket. Ali, ko zna. Jednoga dana....  |
