Marketing
18.- OŠTAR PROSJED
Danas sam dobijo oštar prosjed-pismo opozorenja od pederske udruge “ Bolje kobasica nego curica” u kojem kažu da sam homofob.Potražijo sam Karakljajićev rječmik riječi i našo da je “homo” čovjek a “fobos” strah , štaće reć da se bojim ljudi. To me zaintrigiralo pa sam si protumačijo da su oni to mislili na sebe, odmosno da se ja, jelte, bojim pedera . Manemojte ! Popijo sam odma pešest sterojida, a dva-tri si zabijo u guzicu da brže djeluje, digo parsto kila u benču i sa strahopoštovanjem odmjerivši idealnu figuru u ogledalu koje sam maznijo iz lunaparka, ustanovijo da bi se gospoda pederi trebali zapitat kog se ja to bojim.
Stavijo sam tacnu u gaće, uzeo svoju privatnu čašu i zapalijo put pederske udruge.
Potaknit iskustvom nezgodnog sjedenja kad imaš tacnu u hlačama, unajmih fijaker. Kočijaš je šibnijo sbičom Cvetka i za tili čas smo u galopu diktirali tenpom ka odredištu. Kad sam banijo na vrata, vidno nabildan i pod dojmom sterojida, pederčići zacičaše prekinivši razmjenu recepata, mustara za heklanje, a ekipa koja je preskakala lastiš u ćošku jednostavno se skamenila. Natao je tajac . Prdnijo sam u tišini, a prdac je podmuklo kliznijo niz rosfraj tacnu tvoreći zlokoban prizvuk lučkih kejova Njuorka.
-“Koće obarat rukice samenom? A? A? Aj, da vas vidim!”
Osto glasa-glasa čuti nije !
Odjednom se bojažljivo diže jedna rukica.
-“ Aha! Ti!”
-“ Ja...”
-“ Da, ti!”
-“ Jaaaa....Ovaaaajjj... Onajjjj... Možete li me pustiti da prođem, piški mi se?”
To me totalno zbunilo pa sam ga nesvjesno puštijo. Krenijo sam za njim, ne da bi virijo dok piša, već me zanimalo kud će. Šesto čulo me ni ovaj puta nije iznevjerilo: ušo je u žemski vece . Znao sam da pederi čuče dok pišaju.
Post je objavljen 11.06.2006. u 12:10 sati.