Marketing
14.- KOMA
Živim na selu. Šta ćeš, neko i to mora. Zdrav sam od mirnog seoskog života, poljoprivredni dobara i čista zraka. Rano sam osjetijo mentalne smetnje, još od dana kad me kobila Sokol ritnila zadnjim kopitom u glavu te sam se razljepijo na zid pušnice izletjevši kroz dovratak štale. Imo sam tada tri godine. Obično osobe u našim krajevima budu ritnute u glavu dosta kasnije pa to lakše podnesu, ali tri godine....Da si na robiji tolko, puno je. To može i moj prijatelj Robija potvrdit. Potvrde izdaje ponedjeljkom i srjedom.Štalski momci odma su se privatili reanimacije, ali uzalud. Osto sam u komi. Roditelji su podmićivali doktore svim srecvima. Nije pomagalo.Jednog dana su im rekli: đaba nas podmićujete, nismo mi doktori za glavu, doktor Drkfosna je doktor za glavu idite knjemu. Ubrzo sam opet pao u komu nakon što sam se probudijo iz kome. Iznenada su roditelji završili na plućnom odjelu zbog posljedica koksare koja je radila neprekidno, već 40 godina nedaleko našega imanja ispuštajući enormne količine stupova dima ugljična peroksida kemijske formule CeHaCo3Ce2O2Ce.
Niko se nije za me više brinijo oko doktora pa su me doktori skinili sa aparata.Mozak mi je 70 minuta bijo bez nazočnosti kisika prije no što sam se nekim čudom ponovo izvuko iz kome. Pretrpijo sam znatna oštećenja. Kao 25togodišnjaka me otpuštilo iz bolnice s anamnezom. Odma sam ošo u gostijonu i kao osoba s vanosjetilnim iskustvima naručijo pjesmu za koju nisam nikad čujo. Nisam nikad čujo ni za taj stil muzike, nisam nikad čujo ni za muziku, jednostavno-vodijo sam se osjećajom.
-"Svirajte mi " Sisetinama vadim si krmelje" od Mirjane Kurjakuše.
Uz prve taktove melodije sam osjetijo da sam se ponovo rodijo. Više ništa nije bilo isto.
Post je objavljen 11.06.2006. u 08:59 sati.