Prava doza egoizma

Katkad...
Lagala bih mu pakosno i nevino, plaha i naivna, onako bezrazlozno, tek toliko da zabavim svoj poljuljani i nemirni ego.
Sama mogucnost da ce biti povrijeden me nije toliko zabrinjavala koliko cinjenica da me to nimalo ne boli.
Plasila sam se spoznaje da mi se glas savjesti gubio, katkad, a tada bih ostala bez ogranicenja, potpuno slobodnoumna. Zastrasujuce, katkad.

A sutim i dalje. Kukavicki se pritajim i nije me kao briga za ista. Ali koja bi to laz bila da mi nije stalo. Kad se vec i pjev ptica krece u ritmu mojih bijednih uzdaha jer jos itekako osjecam.

Ne zapomazi da dokazem kako mi srce nije od leda. Ne treba ti zato dokaz.
Evo, imas mene tu: praznu, samu i.
Samu i izgubljenu.






_________________________________________________________


*Ma daj Mala, pa sto je to s tobom???*
* - Pa i ja se pitam.*

_________________________________________________________