http://rigijev.blog.hr
ponedjeljak, 15.04.2013.
Borhes TRENUCI
TRENUCI
Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da pravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen,
opustio bih se vise.
Bio bih gluplji nego sto bejah,
zaista,vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatio.
Bio bih manji cistunac.
Vise bih se izlagao opasnostima,
vise putovao,vise sutona posmatrao,
na vise planina se popeo
vise reka preplivao.
Isao bih jos na vise mesta
na koja nikad nisam otisao.
Jeo manje boba,a vise sladoleda,
imao vise stvarnih,a manje izmisljenih problema.
Ja sam bio jedan od onih
sto je razumno i plodno zivio
svaki minut svog zivota;
imao sam, jasno, i casaka radosti
Ali kad bih mogao nazad da se vratim
tezio bih samo dobrim trenucima
Jer,ako neznate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo; nemoj propustati sada.
Ja sam bio od onih sto nikuda nisu isli
bez toplomera, kisobrana, termofora i padobrana.
Kad bih opet mogao da zivim
lakse bih putovao.
Kad bih ponovo mogao da zivim
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao.
Vise sutona posmatrao,
sa vise dece igrao,
kada bih zivot ponovo pred sobom imao.
Ali,vidite, imam 85 godina
i znam
da umirem.
By Horhe Luis Borhes
Oznake: zivot, umiranje, Borhes
