Koliko osjećaja može stati u moje srce u jednom danu?

Dan je sasvim dobro započeo,
bila sam puna mira i potpuno odmorna,
nisam zavirivala u "zajedničke" prostorije
da ne bi čula "mama" stotinu puta u sekundi.
Sve sam obavila u sobi i kupaonici.
Onda sam čula mog srednjeg, spremnog za vrtić,
da pita, jel ide mama s nama,
pa mi je bilo žao.
Pokupila sam ga i dovela u vrtić.
Došla na posao,
tamo su me dočekali neki baš dragi ljudi
i bila sam jako vesela.
Smijali smo se i šalili,
brzo sam obavila posao,
i otišla švrljati na omiljeni forum,
toliko topline na jednom mjestu
me potpuno raznježilo
a neke izjave koje nisam očekivala
strašno su me obradovale,
a tek četiri sata ovog dana prošlo...

Sad je već prošlo malo više,
još uvjek je sve u redu,
maloprije je ušao onaj najstariji,
kad ga vidim
redovito osjetim zabrinutost,
danas je izgleda bio dobar u školi,
ali s njim se nikad ne zna.
Skuhala sam dobar ručak,
dogovorila s mužem
da popodne odem do frizera,
on će pričuvati malenu,
kad samo pomislim na nju
obuzme me čista sreća.

Osjećam
ovo bi mogao biti
sasvim dobar dan...