Dan je sasvim dobro započeo,
bila sam puna mira i potpuno odmorna,
nisam zavirivala u "zajedničke" prostorije
da ne bi čula "mama" stotinu puta u sekundi.
Sve sam obavila u sobi i kupaonici.
Onda sam čula mog srednjeg, spremnog za vrtić,
da pita, jel ide mama s nama,
pa mi je bilo žao.
Pokupila sam ga i dovela u vrtić.
Došla na posao,
tamo su me dočekali neki baš dragi ljudi
i bila sam jako vesela.
Smijali smo se i šalili,
brzo sam obavila posao,
i otišla švrljati na omiljeni forum,
toliko topline na jednom mjestu
me potpuno raznježilo
a neke izjave koje nisam očekivala
strašno su me obradovale,
a tek četiri sata ovog dana prošlo...
Sad je već prošlo malo više,
još uvjek je sve u redu,
maloprije je ušao onaj najstariji,
kad ga vidim
redovito osjetim zabrinutost,
danas je izgleda bio dobar u školi,
ali s njim se nikad ne zna.
Skuhala sam dobar ručak,
dogovorila s mužem
da popodne odem do frizera,
on će pričuvati malenu,
kad samo pomislim na nju
obuzme me čista sreća.
Osjećam
ovo bi mogao biti
sasvim dobar dan...
Post je objavljen 07.02.2007. u 11:26 sati.