Silva metod kontrole uma
Hose Silva i Filip Mil
Ocjena: **
Jedna od stvari koje je naučio bila je kako da povrati sećanja koja su se sakrila
tamo gde ih neobučeni um ne može pronaći.
Sve čemu vas uči zamišljeno je tako da vam pomogne da živite radosnije i
delotvornije, ovde i sada.
postoji naučni dokaz da je vaš um sposoban za čuda.
stavljaju um u poziciju da upravlja
telom da bi ubrzali prirodno isceljenje.
Kontrola uma znači zalaziti u duboki meditativni nivo gde možete uvežbati vaš
um da preuzme upravljanje upotrebljavajući sopstveni jezik slika pojačanih rečima,
postižući sve čudesnije rezultate i gde su beskrajne mogućnosti za osobu koja stalno
vežba.
Zamislite da ste došli u neposredan, operativni kontakt sa sveprožimajućom
Višom Inteligencijom i da u trenutku uzvišene radosti spoznajete da je ona na vašoj
strani.
Zamislite, takođe, da ste taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja
svog života više nikada ne morate osećati bespomoćno, van domašaja nečega što ste
uvek slutili da je tu, ali nikada niste mogli sasvim da dosegnete - mudrost koja
pomaže, blesak proniknuća kada vam je potreban, osećaj blagonaklone moćne
prisutnosti. Kakvo bi to bilo osećanje?
To bi bilo vrhunsko iskustvo koje se ne bi suviše razlikovalo - možda se uopšte
ne bi razlikovalo - od duhovnog ushićenja.
Predavač objašnjava da je to stanje duboke relaksacije, dublje nego u snu, ali
praćeno posebnom vrstom svesnosti. To je u stvari izmenjeno stanje svesti koje se
koristi u skoro svakoj meditativnoj disciplini i u intenzivnoj molitvi.
Ne koriste se nikakva opojna sredstva niti biofidbek3 aparati. Predavači Kontrole
uma govore o ulasku u ovo stanje kao o "odlasku na vaš nivo" ili, ponekad, o
"ulaženju u Alfu".
Tek kada stvarno iskuse ove moći, poveruju
da ih imaju.
Sledeće što se kaže polaznicima jeste: "Projektujte se mentalno na vaše idealno
mesto za relaksaciju" - prijatna, smirujuća, izuzetno jasna i slikovita vežba koja
ojačava imaginaciju i vodi u dublju opuštenost.
Međutim, to je pasivna meditacija. Kontrola uma ide mnogo dalje. Ona uči
polaznika da upotrebi ovaj nivo uma za rešavanje problema, kako onih manjih, tako
i onih koji ga izuzetno opterećuju. To je dinamička meditacija; njena snaga je zaista
spektakularna.
O Alfi se u poslednje vreme sve više čuje. To je jedan od oblika moždanih talasa,
vrsta električne energije koju proizvodi mozak i koja može biti izmerena
elektroencefalografom (EEG). Pulsiranje ove energije meri se u ciklima u sekundi
(CPS)4. Generalno, oko četrnaest CPS i iznad, zovu se Beta talasi; oko sedam do
četrnaest su Alfa; četiri do sedam Teta i četiri i ispod toga su Delta talasi.
Kada ste potpuno budni, radeći i postižući rezultate u svetu svoje radne
svakodnevice, vi ste na Beti ili na "spoljašnjem svesnom nivou" - da upotrebimo
terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u trenutku kada samo što niste zaspali
ili se budite a još se niste potpuno probudili, vi ste na Alfi. Ljudi koji se bave
Kontrolom uma to nazivaju "unutrašnji svesni nivo". Kada ste u snu, naizmenično
ste u Alfi, Teti ili Delti, a ne samo u Alfi kako mnogi misle. Uvežbavanjem Kontrole
uma možete svojevoljno ući u Alfa nivo a ipak zadržati potpunu prisebnost. Možda
se pitate kakav je osećaj biti u ovim različitim nivoima svesti.
Na dubljim nivoima svesti, za većinu ljudi, mogućnosti su ograničene. Život ih je
naučio da funkcionišu u Beti, a ne u Alfi ili Teti. Na ovim dubljim nivoima
ograničeni su uglavnom na sanjarenje, budnu snenost ili sam san. Ali, vežbanjem
Kontrole uma korisne mogućnosti počinju beskrajno da se umnožavaju.
Mnogi ljudi posežu za Kontrolom uma kao za načinom da se opuste, da prekinu
nesanicu, da se oslobode glavobolje ili da nauče da rade ono što iziskuje velike
napore volje, kao što je prestanak pušenja, gubitak težine, poboljšanje pamćenja,
efikasnije učenje. To je ono zbog čega većina dolazi, ali nauče mnogo, mnogo više.
Oni nauče da su pet čula - dodir, ukus, miris, sluh i vid - samo deo čula s kojima
su rođeni. Postoje i druga, nazovimo ih čula ili moći, koja su bila poznata samo
nadarenoj nekolicini i misticima koji su se povukli iz aktivnog sveta i razvijali ih
čitavog života. Cilj Kontrole uma jeste da nas nauči da probudimo ove moći.
Hoseu je već bilo poznato da mozak stvara elektricitet - svojevremeno je pročitao
da su početkom stoleća eksperimentima otkriveni Alfa talasi. Kako je radio na
području elektrotehnike znao je da je idealno električno kolo ono sa najmanjim
otporom, ili impedansom, zato što najviše koristi svoju električnu energiju. Da li bi i
mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila impedansa? I da li njegova impedansa
može da se smanji?
Hose je počeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je
nešto što je mnogima izgledalo paradoksalno: ustanovio je da je mozak energetski
jači kad je manje aktivan. Na nižim frekvencijama mozak je primao i skladištio više
informacija. Suštinski problem je bio kako um održati budnim na ovim
frekvencijama koje su više povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktičnom
aktivnošću.
On je bio prvi koji je
dokazao da možemo naučiti da svesno funkcionišemo na Alfa i Teta moždanim
frekvencijama.
Ako naučite samo da meditirate i na tome se zaustavite, i u tom slučaju ćete
rešavati probleme. Nešto lepo se dešava prilikom meditiranja, a ta lepota koju
nalazite je smirivanje. Što više meditirate, idete dublje u sebe i sve je jače vaše
osećanje unutrašnjeg mira i to toliko da ništa što vam se dešava u životu neće moći
da ga razbije.
Kada se ujutru probudite, ako je neophodno, otiđite u kupatilo, zatim se vratite u
krevet. Navijte sat tako da zvoni petnaest minuta kasnije za slučaj da skliznete u san
tokom vežbe. Zatvorite oči i gledajte naviše, ispod kapaka, pod uglom od 20 stepeni.
Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ovakva pozicija očiju podstaći će mozak da
stvori Alfu.
A sada polako, u intervalima od oko dve sekunde, odbrojavajte unazad od sto
prema jedan. Dok brojite, mislite na to i već ćete prvi put dospeti u Alfu.
Ako tokom prve vežbe ne osetite da se nešto dogodilo, to jednostavno znači da
ste ranije više puta bili u Alfi a da toga niste bili baš svesni. Jednostavno se opustite,
ne ispitujte to i nastavite sa vežbama.
Iako ćete biti u Alfi prilikom prvog pokušaja ukoliko se koncentrišete, ipak će
vam biti potrebno sedam nedelja prakse da biste sišli na niže nivoe Alfe, a zatim na
Tetu. Koristite metod brojanja od sto do jedan za jutarnje vežbe tokom deset dana.
Zatim odbrojavajte samo od pedeset do jedan, od dvadesetpet do jedan, zatim od
deset do jedan i konačno od pet do jedan, deset jutara za svako od ovih brojanja.
Za izlazak iz Alfa nivoa od samog početka koristite samo jedan metod. To će
vam omogućiti veći stepen kontrole protiv spontanog izlaska.
Metod koji koristimo u Kontroli uma jeste da kažemo mentalno: "Dok
odbrojavam od 1 do 5 polako ću izlaziti, biću potpuno budan i osećaću se bolje
nego ranije. Jedan - dva - pripremi se da otvoriš oči - tri - otvori oči - četiri -pet -
oči su mi otvorene, potpuno sam budan, osećam se bolje nego ranije."
Uspostavićete dva rutinska postupka, jedan za ulazak u vaš nivo, drugi za izlazak
iz njega. Ako promenite postupak, moraćete da naučite da koristite vašu novu
verziju kao što ste naučili da koristite prvu. To je beskoristan posao.
Kada naučite da ujutru dostignete vaš nivo metodom od pet do jedan, spremni ste
da odete na vaš nivo u bilo koje doba dana koje izaberete. Sve što će vam biti
potrebno jeste deset ili petnaest slobodnih minuta. Pošto ćete na vaš nivo ulaziti iz
Bete pre nego iz laganog nivoa Alfe, biće neophodno malo dodatnih vežbi.
Sedite na udobnu stolicu ili krevet sa bosim stopalima na podu. Pustite da vam
ruke slobodno leže u krilu. Ako vam više odgovara sedite prekrštenih nogu, u lotos
poziciji. Držite glavu u ravnoteži, ne dozvolite da padne. Sada se prvo usredsredite
na jedan deo tela, zatim na drugi, da biste ga svesno opustili. Počnite s levim
stopalom, zatim celom levom nogom, pređite na desno stopalo i nastavite tako dok
ne stignete do grla, lica, očiju i konačno do kože na glavi. Kada prvi put to uradite,
bićete zapanjeni koliko je vaše telo bilo napeto.
Sada izaberite tačku na plafonu ili suprotnom zidu, na oko 45 stepeni iznad ravni
pogleda. Gledajte u tu tačku dok ne osetite da su vam očni kapci otežali i pustite ih
da se zatvore. Počnite odbrojavanje od pedeset prema jedan. Radite to deset dana,
zatim od deset do jedan sledećih deset dana a od tada brojte od pet do jedan. Pošto
ove vežbe više neće važiti samo za jutra, uspostavite ustaljeni postupak meditiranja
dva ili tri puta dnevno, po petnaestak minuta.
A šta ćete kada stignete na vaš nivo? O čemu ćete razmišljati?
Od samog početka, od prvog trenutka kada stignete na vaš nivo meditacije,
vežbajte vizuelizaciju.
Pasivna meditacija o kojoj ste upravo čitali (a nadam se da ćete je ubrzo i
iskusiti) može se postići i na druge načine. Umesto na vizuelnu sliku, možete se
koncentrisati na zvuk kao što je ommm... ili onnn... ili amennn..., iskazan naglas ili
mentalno, ili na osećaj sopstvenog disanja. Možete se usredsrediti na energetsku
tačku svog tela ili na udarce bubnja i igru ili možete slušati zvučne gregorijanske
korale dok posmatrate poznato izvođenje religijskog rituala. Svi ovi metodi kao i
neke njihove kombinacije dovešće vas do smirenog meditativnog nivoa svesti.
Više volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na početku zahteva
koncentraciju, a koncentracija je ključ uspeha. Kada više puta stignete na vaš nivo
ovim metodom, on će u vašoj svesti biti povezan sa uspešnim rezultatima i proces će
se sve više automatizovati.
Zakon 1: Morate želeti da se događaj ostvari. "Prva osoba koju ću sutra videti na
trotoaru brisaće nos" - ovo je projekat tako bezvredan za rad da će ga vaš um odbiti i
verovatno nećete u njemu imati uspeha. Vaš šef će biti ljubazniji, izvesni kupac će
biti prijemčiviji za ono što prodajete, naći ćete zadovoljstvo u dužnosti koju obično
smatrate neprijatnom - ovo su situacije koje mogu sadržavati znatnu količinu želje.
Zakon 2: Morate verovati da je moguće da se događaj ostvari. Ako je vaš kupac
već pretrpan onim što prodajete, razumno je verovati da neće želeti da kupuje; ako
ne možete poverovati da će se određeni događaj ostvariti, vaš um će se tome
suprotstaviti.
Zakon 3: Morate očekivati da se događaj ostvari. Ovo je suptilan zakon. Prva dva
su jednostavna i pasivna - ovaj treći uvodi malo dinamike. Moguće je želeti da se
nešto dogodi, verovati da je to izvodljivo, a ipak ne očekivati da se to dogodi. Želite
da vaš šef sutra bude prijatan, znate da on to može biti, ipak možete biti skloni da to
ne očekujete. Na ovom mestu se pojavljuju Kontrola uma i delotvorna vizuelizacija,
kao što ćemo odmah videti.
Zakon 4: Vi ne možete stvoriti problem. Ne da ne smete, već ne možete. Ovo je
osnovni sveprožimajući zakon. "Zar ne bi bilo sjajno kada bih mogao učiniti da moj
šef napravi budalu od sebe tako da ga otpuste, a ja dobijem njegov posao?" Dok
dinamički radite u Alfi u dodiru ste sa Višom Inteligencijom, a iz perspektive Više
Inteligencije to uopšte ne bi bilo sjajno. Vi možete uticati na to da vaš šef dobije
otkaz, ali u tome ćete biti potpuno sami - i u Beti. U Alfi se to jednostavno ne može.
U
ovoj vežbi predavač ispisuje na tabli brojeve od jedan do trideset, zatim polaznici
izvikuju imena predmeta - grudva snega, klizaljka, čep za uvo - što god im padne na
pamet. Svaku reč ispisuje pored određenog broja, okreće se od table i navodi ih po
redosledu; polaznici izgovaraju bilo koju od tih reči, a predavač daje odgovarajući
broj.
To nije vašarski trik, već lekcija iz vizuelizacije. Predavač je već memorisao reč
uz svaki broj; tako svaki broj izaziva vizuelnu sliku sebi odgovarajuće reči; ove slike
nazivamo "memorijske kuke".
Kažem "događaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uopšte niste
zaboravili. Vi ga se jednostavno ne sećate. U tome je značajna razlika.
U našem mozgu se sa
svih strana skupljaju slike najbeznačajnijih događaja. Što je slika jasnija i za nas
značajnija, lakše je se prisećamo.
Da se vratimo pamćenju. Negde, hiljadama kilometara daleko od mesta na kome
sedite, jedan je list opao sa grane. Vi taj događaj nećete zapamtiti niti ga se možete
setiti, jer ga niste doživeli, niti je on za vas značajan. Međutim, naš mozak beleži
daleko više događaja no što smo svesni.
Ovaj metod sadrži jednostavan pokretački mehanizam koji, kada ga zaista
usvojite, pri korišćenju daje sve bolje rezultate. Da bi postao potpuno vaš, potrebno
vam je nekoliko vežbi meditacije kako biste potpuno prihvatili postupak. Evo koliko
je to jednostavno: samo spojte palac, kažiprst i srednji prst jedne ruke i vaš će se um
trenutno prebaciti na dublji nivo. Pokušate li odmah, ništa se neće desiti - to još uvek
nije pokretački mehanizam. Da bi to postao, uđite u vaš nivo i kažite (u sebi ili
poluglasno): "Kad god ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrhom,
trenutno ću dostići ovaj nivo uma da bih postigao sve što poželim."
Pretpostavimo da treba da naučite složeno poglavlje iz nekog udžbenika; nije
dovoljno samo da ga zapamtite već i da ga razumete. Na prvom koraku, nemojte
ulaziti u Alfu, već ostanite na spoljašnjem svesnom, Beta nivou. Glasno pročitajte
poglavlje u kasetofon. Zatim uđite u vaš nivo, pustite kasetofon i koncentrišite se na
sopstveni glas koji govori o materiji.
Vratimo se na snimanje: radi dodatnog pojačanja efekta, pustite da prođe neko
vreme, nekoliko dana ako je moguće, zatim ponovo pročitajte materiju na Beta
nivou i saslušajte reprodukciju u Alfi. Sada ćete informaciju potpuno usvojiti.
Frojd se bavio snovima koji
nastaju spontano. Kontrola uma se njima ne bavi. Nas zanima namerno stvaranje
snova da bismo rešili određene probleme. Zbog toga što unapred programiramo
sadržaj, tumačimo snove drugačije i sa spektakularnim rezultatima. Iako ovo
ograničava spontanost naših preživljavanja tokom sna, postižemo značajnu slobodu:
više upravljamo sopstvenim životom.
Dok meditirate, pre nego što pođete na spavanje, recite: "Želim da
zapamtim jedan san. Zapamtiću ga." Sada pođite na spavanje sa olovkom i papirom
pored kreveta. Kada se probudite, bilo u toku noći ili ujutru, zapišite ono što ste
zapamtili od sna. Vežbajte to iz noći u noć i vaše sećanje će biti sve jasnije i
potpunije. Kada budete zadovoljni stepenom usavršenosti vaše veštine, spremni ste
za drugi korak:
Za vreme meditacije, pre nego što pođete na spavanje, razmotrite problem koji je
moguće rešiti uz informaciju ili savet. Budite sigurni da vam je zaista stalo da ga
rešite; glupa pitanja izazivaju glupe odgovore. Sada se programirajte sledećim
rečima: "Želim da imam san koji će sadržavati informaciju kako da rešim problem
koji imam na umu. Sanjaću takav san, zapamtiću ga i razumeti."
Samo vi možete protumačili snove koje ste odlučili da sanjate. Ako se valjano
unapred samoprogramirate da razumete vaše snove, naslutićete njihovo značenje.
Slutnja je obično način na koji naša bezglasna podsvest komunicira sa nama.
Vežbom ćete imati sve više poverenja u te programirane "slutnje".
Reči ne samo da odražavaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao
što smo videli na ovom slučaju.
Mozak nije tanani tumač naših namera - on prima i skladišti informacije i
nadležan je za naše telo. Kažite mu nešto kao: "Ja sada jedem limun" i on će prionuti
na posao.
pretvara. To često uspeva i ponekom apetit iznenada nestane.
I kad odrastemo, često igramo istu igru. Uništavamo svoju glad za životom
negativnim rečima, a reči, dobijajući na snazi ponavljanjem, zauzvrat stvaraju
negativan život, za kojim naša glad prestaje.
"Kako si?"
"Ah - ne mogu da se požalim" ili "Ne vredi da se žalim" ili "Ne baš tako loše."
Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprati
sudove? Da li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekući račun? Da li vam je
već "muka" od ovog vremena? Uveren sam da mnogi lekari veći deo svojih prihoda
duguju rečima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije tanani tumač. On kaže:
"Ovaj čovek traži glavobolju. U redu. Stiže jedna glavobolja."
Naravno, bol ne stiže odmah čim izustimo nešto što ima takvo značenje. Telu je
svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi telesni procesi su usmereni ka postizanju
zdravlja. Ipak, vremenom, sa dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane, ono
isporučuje upravo onu bolest koju smo naručili.
Dve stvari pojačavaju snagu reči koje smo upotrebili: naš nivo svesti i stepen
emocionalne angažovanosti u onome što smo rekli.
"Bože moj, kako to boli!" rečeno sa ubeđenjem pruža toplo gostoprimstvo bolu.
"Ja ovde ne mogu ništa da uradim!" izrečeno s dubokim uverenjem postaje istina
koja daje izgled stvarnosti tom osećaju.
Kontrola uma pruža efikasnu odbranu protiv naših sopstvenih loših navika. U
Alfi i Teti naše reči imaju znatno uvećanu moć. U prethodnim poglavljima videli ste
kako se sa iznenađujuće običnim rečima mogu programirati snovi i kako se moć
prelaska u Alfu može s reči preneti na vaša tri prsta.
Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi
čine. On je poznat po rečenici koja danas izaziva smeh baš kao poenta vica: "Svakog
dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ove reči su izlečile hiljade ljudi
od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva šala; poštujem ih i pozdravljam Dr.
Kuea s poštovanjem i zahvalnošću, jer sam naučio lekciju neprocenjive vrednosti iz
njegove knjige "Kako gospodariti sobom".11
1. U jednom trenutku možemo misliti samo o jednoj stvari, i
2. Kada se koncentrišemo na misao, ona postaje stvarnost jer je naše telo pretvara
u akciju.
Imajući to u vidu, ako želite da pokrenete procese izlečenja vašeg tela koji su
možda blokirani negativnim mislima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte
dvadeset puta uzastopce: "Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje."
Radite to dva puta dnevno i vi već koristite Kueov metod.
Pošto su moja istraživanja pokazala da je učinak reči uveliko pojačan na
meditativnim nivoima svesti, izvršio sam određeno prilagođavanje ovog metoda. Na
Alfa i Teta nivou govorimo sledeće: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve
bolji, bolji i bolji." Ovo kažemo samo jednom za vreme meditacije. Takođe kažemo
i: "Negativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bilo
kom nivou uma", takođe pod uticajem Dr. Kuea.
Delo gđe Mejbri ilustruje tri činjenice koje predajemo u Kontroli uma: prvo, reči
imaju naročitu moć na dubokim nivoima svesti; drugo, um ima mnogo čvršću
komandu nad telom nego što se misli; i treće, kao što sam naglasio u petom
poglavlju, mi smo uvek svesni.
Da bi snaga volje stigla do svog cilja, potrebno je da prvo savlada neprijatelja.
Ona pokušava da bude čvrsta, i kao i mnogi koji to pokušavaju, postaje meka kao
pena od šlaga kada stvari ne idu kako treba. Postoji umereniji, lakši način da se
otklone loše navike - imaginacija. Imaginacija direktno grabi ka cilju; ona postiže
sve što želi.
Zbog toga sam u ranijim poglavljima toliko insistirao na vašem izučavanju
slikovite i jasne vizuelizacije na dubokim nivoima svesti. Ako svoju imaginaciju
podstaknete verovanjem, željom i očekivanjem, i ako je naučite da vizuelizira vaše
ciljeve tako da ih vidite, osećate, čujete, okusite i dodirnete, postići ćete ono što
želite.
"Kada se sukobe snaga volje i imaginacija, imaginacija uvek pobeđuje", pisao je
Emil Kue.
Ako samo mislite da želite da se oslobodite neke loše navike, verovatno se
zavaravate. Da ste zaista želeli da je se oslobodite, ona bi nestala sama po sebi. Ono
što bi trebalo da želite više od samog uklanjanja loše navike jeste dobrobit koju
postižete njenim uklanjanjem. Kada naučite da dovoljno snažno želite tu dobrobit,
oslobodićete se "neželjene" navike.
Ako želite da smanjite težinu, prvi korak je pronalaženje uzroka problema na
spoljašnjem nivou.
Da li je vaš problem preveliko uzimanje hrane, nedovoljna fizička aktivnost, ili
oboje?
Vrlo je moguće da vaš problem nije prekomerno uzimanje hrane već nepravilna
ishrana. Dijeta koja podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za vaše pojedinačne
potrebe, mogla bi biti rešenje. Vaš doktor bi to trebalo da zna.
Zašto želite da oslabite? Da li ste toliko gojazni da vam je zdravlje narušeno ili
samo smatrate da biste vitkiji bili privlačniji? Oba slučaja su dobar razlog za
mršavljenje, ali morate unapred znati šta mršavljenjem želite da postignete.
Ako već imate pravilno usklađenu ishranu u skromnim količinama, ako vežbate
koliko stvarno možete i samo ste malo puniji, moj bi savet bio - ukoliko vaš lekar ne
kaže suprotno - da se pomirite s tim. Ja činim isto. Alternativa predstavlja jedno
problemi i važnije situacije oko kojih treba da angažujete svoju Kontrolu uma.
Ako ste sigurni da zaista želite da izgubite na težini a znate zašto, vaš sledeći
korak jeste analiziranje svih dobrobiti koje ćete postići - ne uopštenih kao na primer
"izgledaću bolje", već konkretnih koje, ako je moguće, uključuju svih pet čula.
Primeri:
Vid: Nađite svoju fotografiju na kojoj ste vitki koliko biste sada želeli da budete.
Dodir: Zamislite kako će vam, kada ponovo budete vitki, ruke, bedra i stomak
biti glatki kada ih dodirnete.
Ukus: Zamislite ukuse hrane koja će biti zastupljena u vašoj novoj dijeti.
Miris: Zamislite miris hrane koju ćete jesti.
Sluh: Zamislite šta će oni do čijeg vam je mišljenja stalo reći o vašem uspešnom
smanjenju težine.
Ni svih pet čula nije dovoljno za potpunu vizuelizaciju. Emocije su takođe važne.
Zamislite kako ćete biti puni poleta i pouzdanja kada budete vitki koliko želite.
Imajući sve ovo čvrsto na umu, uđite u vaš nivo. Stvorite mentalni ekran i
vizuelizirajte se kakvi ste sada. Neka ta slika zatim nestane, a s leve strane (koja
predstavlja budućnost) neka se na ekranu pojavi vaša slika (možda stara fotografija)
na kojoj izgledate kako biste na kraju želeli i kakvi ćete biti kada dijeta uspe.
Dok u mislima posmatrate svoj novi izgled, unesite se i zamislite, sa što većim
brojem detalja, kakav je osećaj biti tako vitak. Kakav će biti osećaj kada se sagnete
da vežete pertle na cipelama? Kakav kada se penjete uz stepenice? Kakav kada
obučete odeću koja vam je sada pretesna? Kakav kada šetate plažom u kupaćem
kostimu? Ne žurite i osetite sve ovo. Osetite sa svih pet čula, jedno po jedno, kao što
je već objašnjeno. Šta ćete osećati prema samom sebi zato što ste postigli ovaj cilj?
Sada, u mislima prođite vašu novu dijetu - ne samo šta ćete jesti, već i koliko -
odaberite i neku grickalicu između obroka, svežu šargarepu ili nešto slično. Recite
sebi da je ovo prava količina hrane potrebna vašem organizmu i da nećete imati
bolove izazvane glađu kao opomenu da vam treba još.
Ovo je kraj vašeg meditiranja. Ponavljajte ga dva puta dnevno.
Prvi je da - na Beta nivou - osetimo kako postajemo osoba koja voli i prašta i da
ljubav smatramo ciljem za sebe. Ovo će verovatno zahtevati prilično podrobno
mentalno pročišćavanje (pogledati osmo poglavlje).
Drugi korak - uđite u vaš nivo. Sam ulazak u vaš nivo je najbitniji korak ka
samoizlečenju, jer kao što sam ranije napomenuo, na ovom nivou negativno
delovanje uma - sve njegove optužbe i ljutnje - neutralisano je, a telo je slobodno da
radi ono za šta ga je priroda predodredila - da se samo obnavlja. Naravno, možda vi
stvarno imate osećaj krivice ili ljutnje, ali utvrdili smo, doživljavaćete ga samo na
spoljašnjem, tj. Beta nivou, a nestajaće pri korišćenju Kontrole uma.
Treće, mentalno ukazujte sebi na prvi korak: izrazite želju za postizanjem
potpunog mentalnog pročišćenja - da upotrebljavate pozitivne reči, da mislite
pozitivno, da postanete osoba koja voli i koja prašta.
Četvrto, mentalno osetite bolest koja vas muči. Upotrebite mentalni ekran da
vidite i osetite bolest. Ovo treba da bude vrlo kratko, s ciljem da vaše energije
usredsredi tamo gde su neophodne.
Peto, brzo obrišite sliku svoje bolesti i doživite sebe kao da ste potpuno izlečeni.
Osetite slobodu i sreću savršenog zdravstvenog stanja. Držite se ove slike, polako je
zagledajte, uživajte u njoj i znajte da je zaslužujete - znajte da ste ovako zdravi u
potpunom skladu sa onim za šta vas je priroda predodredila.
Šesto, još jednom ojačajte svoje mentalno pročišćavanje i završite govoreći sebi:
"Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji."
Koliko dugo i koliko često bi ovo trebalo da primenjujete?
Po mom iskustvu, petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. Primenjujte
ovu vežbu što češće, ali najmanje jednom dnevno. "Previše" ne postoji.
"Istraživači su ustanovili da je najveći pojedinačni emocionalni faktor u razvoju
raka uopšte, neki izuzetno značajan gubitak koji se desio između šest i osamnaest
meseci pre dijagnosticiranja bolesti.
Nezavisni istraživači koji su radili sa "kontrolnim" grupama prikazali su ovo u
nekoliko dugoročnih studija... Vidimo da nije samo gubitak značajan faktor, već i
način na koji pojedinac prihvata taj gubitak.
Vidite, gubitak mora biti dovoljan razlog da kod pacijenta izazove osećaj trajne
bespomoćnosti i beznadežnosti. Na taj način izgleda da njegov osnovni odbrambeni
mehanizam otkazuje, dozvoljavajući da se malignost klinički razvije."
klanjanje straha. Kada počne ova obuka "shvatamo da je rak normalan proces koji
se odvija u svima nama, da kancerogene ćelije sve vreme razvijaju malignu
degeneraciju. Organizam ih prepoznaje i uništava onako kako to radi s bilo kojom
stranom materijom ... Nije stvar samo u tome da se čovek oslobodi svih ćelija raka,
jer ih mi stalno stvaramo; potrebno je omogućiti telu da uvek iznova pobeđuje, da
upravlja sopstvenim procesima."
Obraćajući se jednoj grupi Kontrole uma gospođa Sajmonton je govorila o tome
kako mnogi stresovi u životu mogu dovesti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na
pravi način.
Verujem da je najbolja osnova za brak bliskost, ali ne ona koja podrazumeva
zatvaranje u sopstvenu privatnost, već bliskost koja proizilazi iz dubokog
razumevanja i prihvatanja.
Još nešto se dešava i to ću pokušati da objasnim. Tokom duboke i produžene
meditacije dolazi do stvaranja određenih veza - umovi su osetljivo prijemčivi i u
blagom su dodiru jedni s drugima na način koji je inače blizak samo onima koji su
proživeli ceo život skupa. Većina trenutnih bliskosti je površna i lažna i ostavlja nam
osećaj male nelagodnosti. One vrlo kratko traju. To nije slučaj sa ovim iskustvom;
ono je na trajnom psihičkom nivou.
Kada su muž i žena u pitanju, ove promene su poželjne, jer njihove aure postaju
komplementarne. Duže fizičko razdvajanje okrenuće proces u suprotnom smeru, a
izlišno je reći da to nije dobro za bračni sklad. Fizička bliskost je najvažnija. Ja
preporučujem postelje za dvoje.
Među zakonima univerzuma izgleda da postoji lista prava koja nam svima, bez
obzira na kom smo stupnju znanja, bez obzira koliko smo pametni ili glupi,
garantuje da možemo učestvovati u izazivanju događanja zakonitih stvari uz pomoć
snage sopstvene želje, verovanja i očekivanja. Ovo je ranije i bolje rečeno, pre skoro
2000 godina, kako je izneo Marko u Novom Zavetu: "Zato vam kažem: sve što ištete
u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti; i biće vam."
Dok vizuelizirate određenu osobu kao savršeno zdravu pojaviće se jedan izuzetno
prijatan trenutak kada ćete znati da ste uradili dovoljno. Prijatan je zato što je to
osećaj postignuća. Brojanjem od jedan do pet vratite se u Betu, "budite sasvim budni
i osećajte se bolje nego ranije".
"Gubimo isuviše vremena potcenjujući sami sebe. Kada bismo bar pola tog
vremena proveli istražujući u svom umu kako da se suočimo sa životom, otkrili
bismo da smo mnogo jači nego što mislimo",
Dobro je poznato da učitelj koji malo očekuje od svojih učenika malo i dobija, a
onaj koji očekuje više i dobije više. Učitelj obučen u Kontroli uma imao je direktno
iskustvo u onome što u četrnaestom poglavlju Hose naziva "kosmička lista prava"
čija se nadležnost prostire širom ljudskog roda. Jedan ovako obučen učitelj neće
nikad ismejavati nečiju "mentalnu opremu" - isuviše je dobro upoznat sa ogromnim
delokrugom svakog ljudskog uma da bi to učinio. Usled toga postaje bolji učitelj,
čak i ako njegovi đaci nikada nisu čuli za Kontrolu uma.
'Navika nije ništa drugo do utisci koji se u moždanim ćelijama pojačavaju
ponavljanjem',
Naše je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patološkom
odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog života, često pojačanom
povremenim traumama. Ova predispozicija zahteva i faktor ubrzanja u tekućoj
životnoj situaciji osobe koja će prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i
ponovno preživljavanje osećanja i stvarnosti iz daleke prošlosti. Faktor ubrzavanja
je obično surovo odbijanje ili odvajanje od važne osobe. Uzrok je u prošlosti, a
faktor ubrzavanja je u sadašnjosti. Iza ovoga može postojati neki mehanizam koji to
olakšava, na primer halucinogene droge, kontakt sa svojom familijom i drugi procesi
koji potpomažu regresiju.
