Nepal u 77 priča
Robert Pauletić
Izdavač: Karnak
Ako si vol ili bik, ko te jebe! Ako si krava, imaš sva prava. Kad nepalske krave promatraju svit oko sebe, sigurno u svome malon ograničenon kravljen mozgu ipak shvaćaju da tu nešto nije u redu i da su dobile više nego šta su tražile. Kako to?, misli Šarulja iz Katmandua. Oko mene krv teče potocima, kozliće, pivce čak i golubove žrtvuju na strašnin oltarima božice Kali, dva zadnja bika u koje san bila zaljubljena ubila je krvnikova sikira, a mene svi lipo gledaju, klanjaju mi se... šta san učinil da san to zaslužila?
Ako pak krava nije intelektualka, neće ni razmišljat o dražima svoje sudbine, nego će samo spokojno šteta ulicama a svi, baš svi će joj se izmicat i gledat je s poštovanjen.
Kad san se oprezno okrenija i pogleda, tek san se onda usra. Iz neposredne blizine promatrala me velika goveđa čunka, sa dva roga. Krava. Imala je dobre smeđe oči, ali navrh glave bila su ta dva roga koja su čitavon susretu dala pomalo dijabolično ozračje.
Mislin da je Riva kad upeče sunce puno bolje misto za meditirat nego nepalska planina. Evo ga, sad san sasvim slučajno doša na jedno fundamentalno pitanje: je li fjaka oblik meditacije?!
U 11 uri opet pukne gong: to je glavni i zadnji dnevni obrok. Vidija san i šta jadni budistići jedu: to su sve neki zeleni i žuti napoji u velikin lončinama. Po njima gigantskon i strahovito šporkom kuvačon miša debela i mrzovoljna kuvarica koja do prosvitljenja neće doć ni u 500 idućih života. Nisan se usudija probat jelo, ali mi se čini da je prma tom napoju hrana u JNA bila ka menu restorana sa 5 zvjezdica. Tamo je barem povremeno bilo musake, a i srpski pasulj čini mi se puno bolji od nepalskog biža.
Posli 11 uri lame ništa više ne okuse cili dan, sve do sutra ujutro. Kako sad sve naše novine tlače sa savršenim režimima ishrane, oću-neću i ja kadikad pročitan štagod o tome. Sitija san se kako je negdi pisalo da je dobro po zdravlje jist samo rano ujutro i oko podne, a navečer eventualno pojist koji jogurt, i da se tako može bitno produžiti život. Ako je to istina, onda nij ečudno šta neki budistički svećenici po planinama navodno žive i po sto trideset godina, kad ništa ne okuse posli 11 ujutro.
Osnivači raverske glazbe ziher su bili u budističkon hramu i čuli njihove molitve, jer je rave srodan ludon ritmu koji piči u hramu. Čista energija by DJ Buddha. Ne bi se začudija kad bi ispod klupica braće budista naša ecstasyje i prazne bočice Red Bulla, jer je sve ostalo vrlo slično rave-partyju. Lica su oznojena, oči zaklopljene u pokušaju dostizanja apsolutnog suglasja između svih sudionika u izricanju napjeva, hipnotički ritam se pojačava i smanjuje ka u techno 'dizalicama'... a gotovo san siguran da lame tu i tamo smotaju i koji džointić. Šta bi radili gori na brdu bez žena, sporta i televizije, sa zdnjin dnevnin obrokom u 11 uri ujutro? Nemaju ni teretanu, gore in je nego u zatvoru.
Težak je put do prosvitljenja. Igra je u tome da moraš odustat od svih svojih želja i općenito prezret materijalni svit. Je li ti možda neka cura strašno seksi i stalno misliš na, recimo, njene bujen sise? To je obmana. Izbaci to iz glave. Prikriži sise i misli o oblacima koji prolaze nebon. Smeta te šta te žena vara? Oprosti joj, otiraj je, to uopće nije bitno, samo razmišljaj o ribama u jezeru. Tija bi vozit mercedesa? Nemoj to želit, nikad nećeš doživit nirvanu. Ako toga istog mercedesa dobiješ na lutriji, pokloni ga Crvenome križu ili ga ritualno zapali isprid Eurolinea, nemoj uopće s njima pregovarat.
Nakon tog amoćnog zvuka nastala je sekunda potpune tišine, šta bi moja nastavnica glazbenog, pokojna Pivalica, nazvala 'prekrasna sinkopa', a onda je silni bruj molitve opet posla brdo energije u svemir. Evo, i sad mi je ža šta me Kiran strašno upila s budizmom (a mislin, to je bilo stvarnobezobrazno od njega: zamislite hrvatskog turističkog vodiča koji ide tlačit Nepalca s porukama isusa Krista!). Da mi nije on tako ogadija Budu, možda bi posli ove lipote s molitvon i ja obrija glavu, javija se ženi posljednjon razglednicom, osta u Namobuddhi ne razmišljajući o sisama i mercedesima, i onda puva trubetinu do kraja života.
Baba prede i prede, ne staje. Poala šta je spokojna! Zašto ja ne mogu bit ovako spokojan? O čemu li razmišlja.
Baba na vrhu brda ostat će mi vječna zagonetka. Da san i tija malo popričat s njoj ('upitat se', kako bi rekla moja Hercegovka Marija), ne bi se mogli sporazumit jer ja ne znan nepalski jezik, a ona ne zna ni jedan drugi...
Čiče čekaju čučeći. Ova vježba sa Č i Ć savršeno ocrtava nepalsku svakodnevnicu uz putove. Muškarci, žene i dica, bez razlike, čuče uz cestu ili uz ulicu ka da su na čučavcu, i tako mogu proboravit i po više sati. Nigdi nisan vidija Nepalce da side čekajući autobus. Oni čuče. Oni se čak i odmaraju čučeći, gazda od dućana, na primjer, ne sidi na klupici isprid ulaza, ka šta bi čovik očekiva, nego čuči. Vjerojatno je čučanje smišljeno zbog toga da guzicom ne diraju isto misto ka oni prije njih. Malo je napornije za nožne mišiće, ali uklapa se u njihovu filozofiju, koja nije skroz blesava. Tako in išporkane ostaju samo šjole od postoli, ili ako nemaju postoli, stopala, koja su po hinduizmu ionako najniži i najšporkiji dio čovika. Upravo zato se i skidaju cipele kad god ulaziš u obiteljsku kuću Nepalca, a ne daj Bože uć u hram obuven.
Zna san još nekoliko nepalskih riči oko obitelji, jer mi je Bikash priča o svojoj ženi i dici. Sin je ćora (chora), ćer ćori (chori), a dica općenito ćoraćori. Mama je ama, žena svasni. Mlada cura je keti. Iza svega toga može se dodat mance, šta znači čovik, pa se tako recimo za suprugu reče svasnimance. Ako je baba, onda je puranosvasnimance (purano znači – staro).
Nisan to više moga gledat, pa san se provuka kroz ogradu parka i učinija in mot da mi daju balun. Mao su se začudili, ali su mi ga dali. Uzeja san balun i u postole, a ne u patike, učinija na nogu 20 puti liva-desna-liva-desna i na kraju efektno završija s udarcen ramnon i glavon. Gledali su otvorenih usta i onda se spontano razlega pljesak. Bija san heroj parka. Isto san se osjeća malo glupo, jer je balun bija blatan, pa san ispizdija kolino od rebatinki, majicu, a i u kosi mi je bilo šporkice.
Kimnija san in glavon u znak zahvale, izvadija iz takujina 50 rupija, pružija ih najstarijemu, zaokružija prston po svima i reka: Forol of ju, for drink! Opet aplauz. Udaljija san se otpozdravljajući ka Josip Broz.
Nisan vidija nijedan naš dres, očito više nismo u modi, ali kad san se pojavija na ulici u tuti od HNS-a koju san donija sa sobon, dogodilo mi se par puta da su ljudi rekli Kroejša! I naravno odma iza toga izgovorili dvi magične riči koje san sluša svud po svitu, od zaselaka u Brazilu do pripizdina u Maleziji: Davor Suker! Naši ljudi uopće nemaju predodžbu o tome koliko je Šuker u svitu poznatiji od prvog sljedećeg Hrvata. To je nemjerljiva razlika. Za Šukera zna sigurno 2-3 milijarde ljudi, iza njega je Tito sa jedva trista milijuna. Onda Zvone Boban i Goran Ivanišević sa po 150 milijuna i tako dalje. Franjo Tuđman biće da je negdi petnaesti, a Mesić i Račan s kojima se mi zamaramo niti ne postoje na listi.
Živija ti meni, dragi moj Šuker, i živila ti Akademija! Zbog tebe su me uvik u svitu lipo gledali!
Nije čudno šta je život počeja u vodi. I Tolkien u Silmarillionu mudro kaže kako je nabliži vrhovnome bogu Iluvataru oni koji razumi ono šta predstavlja voda, osobito more.
Fenomenalna stvar u nepalskom jeziku – ocean i nebo zovu se isto: sagar.
U cilome svitu žene obično bolje prolaze u razvijenijin, urbanijin sredinama, na primjer u velikin gradovima, dok ih na selu, di je sve zaostalije, muška svinja u pravilu bezdušno iskorištava.
Nigdi nisan vidija muškarca da nešto radi.
Nasuprot tome, žene rade sve. Šta bi rekla Slavenka Drakulić i Vesna Kesić da dođu ovde i ovo vide? Bili se B.A.B.E. i dalje bunile nakon uvida u nepalsku stvarnost? Mislin da bi in preostalo samo to da se pokriju ušima i zahvaljuju nebesima da su se rodile tu di su se rodile.
I napokon slika u koju je bilo teško povirovat: cila familja ide ceston, mater nosi 70 kili tereta, otac jaše na konju za njoj, u čistu košulju i puši, a za njih posrću dvi male curice, oko 6-7 godina, obadvi s teškin košarama na glavi i dva sina, od 10-12 godina, oba bez ičega!
Ako ima više mladića koji su zainteresirani za istu curu, pobjeđuje najbolji poeta! Naime, okupe se svi prosci, a tada dođe i lipotica, pa se s mladićima nadmudruje u versima. Vrlo je važno da ona zna dobro odgovorit na verse koje ispivaju mladići, jer ako se inšempja, krivo odgovori, ili složi nevaljanu rimu, pripadne baš tome mladiću koji ju je pobijedija!
U praksi cure puno bolje sastavljaju stihove, jer ih matere pripreme na to, pa onda rečeno pravilo pretvaraju u svoju prednost. Kad na red dođe momak koji in se sviđa, one se jednostavno pretvaraju da su se zbunile i ne odgovore, ili odgovore loše. Sutra momak dolazi njezinome ocu s darovima i posli se priprema vjenjčanje.
Kad prime mladu u kuću, daju joj za dobrodošlicu petrolejku i ključ, a onda dolazi prava stvar: ona mora proć tzv. chipka thiyeke samskaru, ispit koji uključuje i kuvanje 84 različita tradicionalna jela! Ako ih ne zna dobro skuvat, smatra se da je u opasnosti bračna srića i vraćaju je roditeljima.
Imaju pravo i na dnevni odmor, tijekon kojega mogu oprat kosu na lavoru u dvoru. Viđa san posvuda, pa i u centru Karmandua, majke koje jednom rukon peru robu, drugon dite, a usput sebi suše kosu. Šta mislite di je ćaća? S kolegama karta za stolon ili čuči u dvoru, puši i razmišlja o duhovnim pitanjima. A kad dođe ručak, žene prvo posluže, a onda mogu jist iza muža i dice, šta ostane...
Misto me odma podsjetilo na splitski Veli Varoš, ali takvi Veli Varoš kad bi neko dopustija ekipi od pedeset splitskih mulaca da ga tri miseca sustavno šporkavaju, te pišaju i seru okolo, a da niko posli njih ne čisti.
U jednoj sporedno uličici vidija san momčića od dvi tri godine kako gol trčkara okolo između škovaca, a onda je doša do lavora u kojemu je bila šporka voda, diga ga, nagnija i napija se iz njega, prije nego šta san jauspija reagirat. Nikoga od starijih nije bilo da ga spriječi u tome. Prvo san se prestravija, a onda pomirija sa sudbinom. Najvjerojatnije malome neće ništa ni bit. Ko zna koliko se šporke vode taj već napija?
