Pripadan tebi

petak, 31.10.2008.

NIŠTA POSEBNO

Volim tiha predvečerja.
Kad sunce polako, polako klizi iza brda. Prosipa zadnje zrake po Kuli.
Viri iza zadnjeg jedrenjaka.

Po Gradu. Rivi.
Kad je sve narančasto i plameno crveno.

Volim onda napravit đir po rivi. Kad nema puno svita. Kad nema nikoga.
Kad nije ni dan ni noć.
Kad se sa prvom naznakom mraka pale svitla na rivi.

Po gradu.

I prosipaju nekakav čarobni sjaj. Kad sve ima pomalo tajanstven ugođaj.

Pa pomalo proć priko grada.

Tu i tamo ponekog srest.
I svugdi mir.
Mir i tišina.

- 08:17 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

srijeda, 29.10.2008.

DANAS I JUGO VOLIN

Jugo je…. teško, tmurno.
I sad bi ja ka ono po običaju tribala štogod i napisat.
Dok ne smislin ništa pametnije pisat ću o jugu.
Zašto mi uvik grintamo na jugo?
A jugo je jedan tako lipi vitar.
E, a šta se čudite?
Ko van može bit bolji izgovor od juga? Možete ga upotrijebit za sve i svašta.
Recimo…. meni je to odličan izgovor kad počnen pisat i lupetat po tipkovnici, onako šta mi padne napamet. Kad prsti sami lete, kad baš i ne razmišljan puno. I kad odma pritisnen… objavi…. bez puno razmišljanja. Jer kad god promislin o onome o čemu san pisala, sve ostane pohranjeno negdi u nekoj mapi. Evo i sad san pronašla neke takve tekstove. I većina njih je pisana za vrime južine.

Onda…. kad van se doma štogod ne čini, lipo rečeš: Ajjmmmeeee šta me ništo ne sladi. Ima bit da me jugo jutros puntalo u škinu kad san odila priko mosta.
I usput dobijete odgovor: A koji te đava tira priko mosta na ovo jugo!

Pa onda…. triba šunprešat brdo robe.
I za ovo možete okrivit jugo. Ko je to vidija šunprešavat po južini. Vruče mi je od samoga juga, pa se onda još grijat uz šunpreš.

A znate i za oni izgovor….boli me glava…. kiss
Još bolje legne kad je jugo….samo dodaš: Od ove južine me straaaaašnoo boli glava!

Ili se onako iz čista mira ispružite na dvosjed i obznanite…..Uhhh, baš mi je nešto pa tlak! zijev

Mogla bi ja sad ovako još malo brojit. Ali danas neću grintat. Meni je danas baš lip dan.
I ništa mi neće ovi dan pokvarit!
Ni oblačno nebo. Ni kiša. sretan
Noćašnja kiša mi je baš lipo godila uhu. Tiho, tiho, uspavljujuće.

Sitila san se o čemu bi mogla pisat.

Neki od vas se možda i sičaju kako mi je bilo lani kad mi je redom počela crkavat tehnika. I kad sam na radnom stolu imala staro računalo, laptop, dva miša, tipkovnicu, skener , printer, dva telefona, dva mobitela I svašta još. I da sam sama povremeno minjala kartice u računalu.
Zašto ovoliki uvod?
Opet!
Počelo je opet!
Nestalo mi je crne boje u printer. I lipo iden u grad, tražin.
Nema originala, nema zamjenskih.
Pa znate, to van je stari printer triba posebno naručit.
Ma je stari, ali ispravan je, služi me!
Šta bi tribala, bacit ga!
Uglavnom, nisam uspila nač boju. I onda se netko pametan sitija i reka mi da kazetu odnesen na punjenje. OK. Odnesen. I sutradan dođen po kazetu. Momak mi kaže da je ispravna i puna!
Ajme, meni!
Crka printer!
I sve iden doma i brojin. Jer uz maturanticu i brucošicu printer mi je neophodan. A i meni povemeno triba.
Ma čekaj…. sitin se…. nikidan san printala u boji. Onda ne može bit pokvaren.
Hmmmm…. nešto ne štima.
Onda san lipo izvukla printer, uzela lanpadinu, mužev alat, kacavide, kombinirke. Naravno, ne razumin bože tebe, ali vidin tamo di dođe kazeta da je sve crno.
Onda je Starija držala lanpadinu a ja san sa štapićima za uši pokušala sve to očistit. Tu se jednostavno nataložilo krcato crne bojei sve mi je to izgledalo ka mazut. Ne triban ni govorit da san se sva ispaštročala, parilo je da fumare čistin.
Da ne spominjen beštime.
Da ne govorin da san primrla od straja kad san odlomila jedan veliki komad…. mislila san da san sve spizdila. A to je ustvari bila samo nataložena boja.
I onda lipo ubacin kazetu nazad. Upalin printer, stavim ga da printa.
Iiii….. jupiiii…. Radi!

Za danas bi bilo dosta!
Jesan vas udavila?
A ništa…. samo lipo promislite da je južina!
Slike?
Sve su i z arhive…. neke možda već viđene, ali nije mi se dalo pritraživat po postovima!
Jer….. ko je to vidija poć slikavat na južinu!

- 08:04 - Ostavi trag (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 27.10.2008.

ZAIGRANOST

U zadnje vrime često nestajem. Povirim na blog tek tu i tamo. To su oni neki trenutci kad i nisam baš cila svoja. I kad dolazim u svakakva iskušenja.
Šta onda radim?
Pa jednostavno pomaže odmak od svega ovoga. Ali kod mene ni taj odmak nije daleko od interneta.

Kad sam otvorila ovaj svoj blog nisam imala blage veze ni o čemu. Sve mi je bilo novo, strano. Učila sam u hodu.
Ali onu kućicu di piše HTML kod dizajna nikad mi nije palo napamet otvorit.
A kako mi je već pomalo dosadija izgled bloga prije nekog vrimena, nekih misec dana, sam otvorila taj prozorčić.
Blage veze nisam imala, još uvik nemam, o svim onim znakovima, brojkama, slovima, šiframa….
Sve san ono iskopirala, isprintala i upustila se u istraživanje, minjanje. Otkrivala šta znače ona slova i znakovi.

I uspila sam napravit neke promjene. Nisu velike ni spektakularne, ali moje je zadovoljstvo u tome šta sam to napravila sama. Znam, neki će se sad možda i podsmjehnit, ali ja sam ipak informatički polupismena, ali spremna na učenje i istraživanje. Prominila sam boju naslova, tip slova u naslovu i u boxu, veličinu slova u postu, razmak između redova. Pronašla di se minja boja u komentaru i linkovima.
Otkrila sam svašta novoga i baš je bilo zabavno.
Šta se dizajniranja tiče, to će još malo pričekat. Jer kažu, najprije triba imat ideju. A ja ideje još uvik nemam.

Šta sam radila prošli vikend?
Na blogu sam opet bila samo u prolazu, tek tu i tamo.
Jednostavno sam odlučila vikendom bit ovde šta manje.
I opet san se malo igrala sa sličicama.
Moje Starije dite, za koju ja i dalje mislim da je tribala upisat informatiku, ubacila je na računalo neki novi program za obradu slika. I tako san ja malo vrtila po tome. Uglavnom, sličan program već imamo, s nekim efektima i elementima boljim od ovog. Ovaj ima neke druge stvari, jako zanimljive.

Ovde sam pronašla ove okvire za slaganje više sličica. Čini mi se jako zgodno, pogotovo kad imate niz jako sličnih slika pa ih je bezveze sve stavljat.
Ja sam evo ovde stavila samo nekoliko takvih okvira, a ima ih jako puno. Neke od ovih slika već su bila na mom blogu. A baš je zgodno i to da slike samo slažete u okvire i one vam se automatski smanjuju.

I ima jako zgodnih okvira za slike. Pogotovo kad imate slike mora a podloga bloga je plava.
Uglavnom, kad se počneš po ovome vrtit vrime ti prolazi jako brzo.
E, ali to ne znači da san ja baš cilo vrime bila za računalom. Bilo se i vani, u šetnju. Malo se i slikavalo.
One uobičajene poslove, koje malo koja žena voli, nećemo ovi put ni spominjat.
Uglavnom, jedan sasvim običan vikend.
Ništa glamurozno…. obični vikend jedne obične mame!
I žene!

- 08:08 - Ostavi trag (28) - Isprintaj - #

petak, 24.10.2008.

VOLIM, NEVOLIM

Volim kad ujutro onako ušuškana, još u polusnu čujem zvona.
Kad njihova muzika odzvanja jutarnjom tišinom.
Ne preglasno, onako lipo, u daljini.

Volim kad ujutro nema žurbe, kad se ispružim, onako lijeno, okrenem na drugu stranu.
Zagrlim jastuk.

Volim kad mi prve sunčeve zrake provire kroz škure. Kad me bockaju kroz poluspuštene trepavice.
Kad se ocrtaju na zidu.

Volim kad me ujutro još uvijek dočekuje pjev ptica.
Volim ovakva jutra. Mirna.
Kad sam sama sa sobom. I sa svojim mislima.
I kad su mi neke stvari puno jasnije.
Pa onda odlučim, napravit ću ovo, ono.
I onda se polako izvučem iz kreveta.

Volim
I ne volim
Kad mi uđeš u san
Tiho, nepozvan.
Poljubiš u obraz
Šapneš, vidimo se.
Aj, čujemo se.
Volim
I ne volim!

- 08:16 - Ostavi trag (31) - Isprintaj - #

utorak, 21.10.2008.

POGLED

Zaredali su lipi, topli, skoro pa litnji dani. Čak i ja koja sam jako zimogrozna i kojoj je uvik zima sam se ponovno skinila u kratke rukave.
Šta ima novoga po Trogiru?
Život teče sasvim uobičajenim tokom. Škola, posal.
Još uvik ima dosta stranaca. Uglavnom su to sad ove autobusne grupe….. penzići ili hokejaši…. kako ih mi volimo nazvat.

Jutarnja kava se pije na rivi, na suncu.
Čak se i navečer još uvik sidi vani. I skroz je ugodno.
Kopanja po Trogiru i dalje napreduju. Svaki dan se otvori neko novo kopalište…. nikne neki novi semafor. Poručuju nam da budemo strpljivi…. a ka da imamo neki izbor.
Ali nisan uopće tila o tome govorit.
Ni stavljat slike gradilišta, mehanizacije. Zašto kvarit jedan sasvim lip i ugodan dan?
Ajmo mi malo na lipše slike.

Evo već treću godinu zaredom se u Trogiru održava regatta: Die Presse Business Cup.
Ovo vam je ustvari onaj famozni team building, šta oće reč da se okupidu poslovni ljudi unajme krstaša i skippera i malo jedridu.

A ustvari, šta je da je, meni je baš lipo vidit rivu krcatu jedrilic. Ujutro i navečer punu šušura.

I uz ovo prilipo, toplo vrime i ovu gužvu opet imam osjećaj lita.
Ka da se vračamo malo pomalo unazad. I kažu da će još cilu šetemanu bit ovako.
Ajmeee…. Ljudi guštaaaa!!!!

Pogledajte ovo jidro. Malo pušika. Volila bi da van mogu dočarat zvuk vitra kako šuška kroz jidro.

Pa dođeš na most, sunce je na zalazu. Prosipa zadnje zlatne zrake po gradu. Viri kroz jidro.

Dikod stvarno mislin da san skroz šašava pa da samo ja vidin lipotu u ovome.
Da je samo meni ovo jidro lipo!
Da je samo meni lipo vidit i čut muziku vitra i jidra!

Zašto?
Pa dok san ovo slikavala rekli su mi: Ajde, bogati, jesi više slikala, pari da si koja strankinja????
Iz pristojnosti san primučala i nabacila osmijeh!
Nema veze, slikat ću ja i dalje.
Ustvari, podsjetilo me ovo na Velo misto….. kad je jedna strankinja slikala a Duji mater dala lemozinu…. Jer šta to ona ima mrčit pinelon!
A šta bi tek bilo da iman pravi fotoaparat?

- 08:08 - Ostavi trag (37) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 20.10.2008.

DAN DOBRIH ŽELJA

Danas je Dan dobrih želja.
Dan koji je pokrenila naša Dordora.
Dan u kojem ja kao domaćica neću puno pričat. Kad ćete pričat vi, dragi moji, u svojim komentarima. Možete pričat što god vas je volja. Ostavit svoje dobre želje, poruke.
Ja, kao domaćica, pred vas stavljam ovu svoju škrinju.

Stara je. Jako, jako stara. I kad bi mogla pričat, sigurno bi ispričala jako zanimljive priče.
Ne zamirite šta je malo prašnjava, malo ranjena, puna ožiljaka. Sve ćemo to nastojat sredit.
Ja vas zauzvrat dočekujem sa
Suhim smokvama

Prošekom

Pršutom

Fritulama.
Moran ovde bar spomenit rafiole. Neman sliku…. šteta, jer ovde bi taman lipo pasali.

Svima poklanjam miris ruže.
Ruže meni posebno lipe boje.

Tišinu i smiraj noći.

Poljubac svima od

- 07:46 - Ostavi trag (27) - Isprintaj - #

petak, 17.10.2008.

TKO ZNA?

Petak je i bija bi konačno red sist malo duže od pet minuti i napisat štogod pošteno i čitljivo.
Sramota me iti napisat da mi za napisat post triba cilih pet minuti. Ali tako je.
I lako je reč, aj sedi i piši! Ma ne bi bija problem ni sidit, ali nešto mi se dogodilo. Neman pojma šta…. ka da mi je kogod veza usta, ustvari prste. Jer jednostavno ne izlaze prave riči.

Ne ono šta bi ja tila.
Ne onako kako bi tila.
Ne onako kako mogu i znam.
A znam.
I to puno lipo.
Ponekad čak i književno!
Čak i jako duuugooo!
I pismicu napisat!
Ali samo ponekad.

Jer mene jako rijetko uhvate oni baš jako, jako inspirativni trenutci.
A onda moran brzo, brzo sist i pisat.
Bilo kad…. čak i usrid noći!
Bilo di…. taman to bija škartoc od kruva.

A dotle, dok ponovno ne dođem na svoje….. a ovo je pod jako velikim upitnikom, ja ću opet ovako na brzinski.
Nabacit par rečenica, šta bi se reklo, samo u prolazu.
Ostavit nekakav trag, čisto da stari postovi ne stoje dugo.
Da mi oči ne bodu stalno ista slova.

Da stalno ne gledam iste slike.
Jer, fala bogu, bar toga ima kod mene u izobilju. Ako nema riči, ima slika.
Nekad skroz gledljivih.

Imam li šta u planu za vikend?
Još uvik neznam. Kod mene se nikad ništa nezna tako puno unaprid.
Naravno, bude li šta iole značajnije da ćete bit obavješteni. I izvješćeni. Slikama, naravno.
Ha ha… možda i ričima.

I dok sam ovo bockala svira mi je mobitel! Pitate se ko me zva….. eeee…. Možda i o tome bude riječi, ali još uvik ne!
Ma, vidi, vidi….. za nekoga ko nezna šta će napisat koliko san riči samlila….ccccc….
Sve se meni pari da je neka južina na vidiku i u điru.
Moran poć poslušat prognozu…. Ustvari, šta će mi prognoza, iman prognozu u kostima.

Meni samo nije jasno je li iko od vas čita ovo…. i kako vam se samo da?
Jer ovo je samo moje trenutno stanje i brbljanje!
Samo ono nešto šta mi prolazi kroz glavu.
Ustvari samo dio nečega, jer ima toga jako, jako puno.
Mislin, toga šta ima u glavi i šta se tamo mota, i neda mira. I gnjavi. I oće vanka, a ja nedam!

Stanje kad ne znam šta ću sama sa sobom i sa ovim blogom!
Kad bi najrađe sve poslala kvragu i sve utrnila. Pritisnila crveni križić!
Udunila ka sviću. Pritisnit prstom plamen.
Čao – Bao!
Delete…. All!
Ali neću…. bar još ne!
Eto baš za dišpet…..
Sebi! Eto na!
A i u ponediljak me čeka moja škrinjica!
A poslin toga…..
Tko zna….. ah, nitko ništa nezna!

- 08:28 - Ostavi trag (36) - Isprintaj - #

srijeda, 15.10.2008.

MOJ GALEB

Nedilja mi je opet bila turbo popunjena. Čak bi rekla i pripunjena.
Bilo je u ovoj nedilji svašta. Najprije ujutro malo slaganja i prislaganja.
Robe, knjiga, svačega, ničega.

Pa ručak u veselom društvu. Sa puno, puno smijanja i zafrkancije.
Slike?
A ne, ne…. nema slika! Mogu stavit samo sliku peke.

Pa je bilo čak i malo šetnje.
Pa su cure pokazale zavidnu vještinu baratanja vrtlarskim škarama. Naravno da je branje bilo uz grintanje. I tako dok smo brale mandarine opet vatrogasna sirena. Samo dignem pogled a iz Okruka suklja gusti, gusti dim.
Starija je odma pogodila lokaciju! Kava!
Inače ovo je 25- a intervencija na Čiovu ovo lito.
Slike nisu baš nešto…. Ipak mi je aparatić premali.

Inače sve je slikano iz bivše vojarne u Segetu. Tribala san pričekat trajekt a kako ja nigdi ne iden bez digitalca tako san uspila slikat i ove galebove.

- 08:09 - Ostavi trag (28) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 13.10.2008.

MOJE OČI

Bonaca. Toplo.
More ka ulje.

Ogledalo.
Ogledalo grada.

Oči. Ogledalo duše.
Moje oči
Duboke, zelene.

Ogledalo su
Neobične boje.

BONACA

Bonaca ka u bocun.

Rascirija se zvizdan na gradele lita.
Smanta se cipres usrid izgorene trave,
a masline po škrapama i kaduja
piju svoju krv.
Umuka je jablan.
Cesta ne vodi nidir.
U Foši more drimje ka u caklenoj boci
u kojoj se lešaje patakun sunca.
Omarina pritisla zaboje i stine,
arija i pasi pridišu. Ni zeru bave.
Jedini se cini cut
od lišane madreperle cvrcak sumanut:
Brzon smokve – brzon grozje
brzon smokve – brzon grozje.

Bonaca ka uje.

Mirko Slade Šilović

Znan, znan.... opet malo riči.
Opet se provlačin sa slikama.
Ali...... neman vrimena. sretan

- 08:22 - Ostavi trag (31) - Isprintaj - #

petak, 10.10.2008.

SLATKO SLATKO

Mislila sam se da li danas stavit malo morskih slika ili još malo jeseni.
Lipih, jesenskih boja.
Zamamnih. Slatkih. Mirisnih.

Šipak.
Simbol plodnosti, ljubavi, obilja. Smatra se da potječe iz Perzije.
Počeli su pomalo zrit.

Meni opet pada napamet jedna pismica:
Moja mala djevojčica
Puna je velikih želja
Baš kao šipak pun koštica
Tako je puna veselja.

Dok smo bili mali bija je ka neki običaj I đir poć u taracanje šipci. Ustvari, to je bila više muška zanimacija i disciplina. A sve mi se nešto čini da su naša današnja dica postala prilina za takve aktivnosti.

Neko ne voli šipak jer ga triba čistit. A meni je baš to gušt. Ne volin jist šipak kad mi se očisti i stavi u zdilicu. Baš ga ne volin tako, na gotovo.
Naside guzice, šta bi rekli naši stari.

Volin ga sama rastvorit. Samo malo zarižen nožen, pažljivo, da se zrna ne raspucaju. Mrzin kad mi se šipak razlije, zgnječi. Nakon toga samo ga rastvorin. Gušt je čut kako puca. Kako se kora rastvara. Doduše, prsti malo požute od čišćenja, ali onda lipo uzmete limun i natrljate ruke limunom i isperete.

I kora je ta koja privlači pogled.
Svaki plod drugačije boje, nijanse. Od zelene, žute, roze, crvene.

Išarane, sa crticama.

Sa šarama kao zmija.

Raspucani ili tek malo, malo rastvoreni.
Kao da zovu…. vidi me… vidi.
Otvori me!

Vrtila sam malo po internetu i koliko sam tamo vidila u zadnje vrime se sve više ispituju ljekovita svojstva šipka. Kažu da pomaže kod srčanih bolesti, bolesti raka, problemima vezanim za starenje i smanjenje kolesterola. Ima i protuupalna svojstva. A svi znamo da je pun vitamina C.

Na neka mista lišće šipka već je počelo minjat boju. Žutit. Lišće kao da je upillo sve sunčeve zrake.
Blještavo je žuto. Još malo I stablo će skroz ogolit!

I za kraj mali, patuljasti šipak.
Slikan u Rijeci.

- 08:16 - Ostavi trag (31) - Isprintaj - #

srijeda, 08.10.2008.

JESI BUDNA?

Nedilja ujutro. Sedan i kvarat. Zvoni mobitel.
Stisnutih očiju tražin, pipan, otvaran, rasklapan.
- Jesi budna?
- Mmmm… lud
- Još spiš?
- A…. a… nije! yes
- Je li dolaziš?
- A…. a! kiss
- Aj bog!
Nakon 15 – 20 minuti opet mobitel.
- Aj, ništa…. Eto mene na ručak! zujo
- Aaaa…. Dobro!
Mislite se ko je zva? Aj, aj… mislite se i dalje.
I štaš sad.
Trk iz postelje…. Usput palin konpjuter…. Iden skuvat kavu. Vračan se bacit oko na blog. Pa u dućan po kruv. Ručak. Nakon ručka triba poć pobrat mandarine. Ma šta mandarine, franje.
Dan je lip, sunce. Šteta je ostat doma. Idemo malo do Solina.

Bar malo protegnit noge, samo malo prošetat.
Odmorit oči na zelenilu.

Kad god ovde dođen i kad vidin ove patkice padne mi napamet pismica:

PAČJA ŠKOLA

Jest ll čuli djeco,
vjerujte bez šale
otvara se škola
za pačiće male.

Svi pačići došli
kao đaci stoje

stari patak metnuo
naočale svoje.

Učio ih , učio
od srijede do petka
al' se nisu makli
dalje od početka.

Ništa više ne nauči
pačurlija ta
nego što je prije znala:
"pa-pa-pa".

Vračamo se pomalo kaštelanskom cestom. Zvirkan okolo. Parkiralište isprid jednog trgovačkog centra je puno. Ma malo je reč puno…. prepuno, krcato.
Nikad nisan imala običaj nediljon odit po trgovačkin centrima šetat i ubijat vrime.
Ako baš nije vrime za nekakvu điradu i šetnju rađe ostanen doma i vrtin se po kući.

I usput smo se zadili na još jedno misto. Došli doma i ponovno zvoni mobitel.
Šta je sad, mislin se?
- Aj, di ste…. čekamo vas… evo vadin sir!
Šta mislite koliko nan je tribalo za maknit se iz kuće?

- 08:11 - Ostavi trag (28) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 06.10.2008.

KAO DA JE BILO JUČER

Danas počinje. Prvi dan fakulteta.
A čini mi se kao jučer da se rodila.
Sridina lita, vruče, neizdrživo. I nije joj se baš dalo izač iz sigurnosti maminog trbuha.
Prva beba u našem društvu.
Nas dvi u rodilištu, u Trogiru, zatrpane telegramima i čestitkama.

Oni vanka slave. Jedan od prijatelja i dan danas kaže: Mala, zbog tebe san pivo iz vaze pija!
A kad je nekidan srija nije je pripozna, a ona se smijala, smijala!

Prvu fibru dobila je kad je imala godinu dana. I plakala je do besvjesti tri dana. Tri dana mi nije izlazila iz naručja. Ljudi moji, šta je to dite moglo plakat! Ma šta plakat, urlat!

Prvu pričicu je dobila kad je imala godinu i par miseci. Evo je i dandanas, izlipljene ali čitave. A privrnila se priko ruku mali million puta. I koliko se sićan, niti jednu jedinu pričicu nisu pokidale.
Možda nekakve veze s tim ima i izbor budućeg zanimanja.

Uvik je volila da joj se priča. Bilo šta. I kao bebica je uvik volila ćut moj glas. Nigdi se nisan mogla maknit od nje. Ni u zahod. Uvik san joj morala bit na oku. Da ne govorin da kod druge babe, moje matere, nikad nije prinočila. Ma ni ovoj babi nikad nije tila leč i zaspat nego bi se s njom morala igrat ako triba i cilu noć, dok mi ne dođemo doma.

Nakon te prve pričice sam skoro svaki dan iz grada dolazila sa nekom novom ,malom pričicom.

Vrlo brzo rodila se Mlaja. I onda je ona s Tatom odila kupit kruh. I kinder jaje. Nakupilo se tih figurica puno, puno. A barba ( ujak ) je uvik u škafet mora imat zalihu Životinjskog carstva.
A da ne govorin, da i dan danas voli čikolatu. Sva sriča, nema problema sa kilima.

Kalimero..... sićate se Kalimera?
Mali, bili šeširić, ljuskica, se izgubija.

Pa se nakupilo puno čupavaca i dlakavaca!

Došlo je i vrime rata, vrime koje nastojim zaboravit, sjećat ga se šta manje.
Uglavnom, mi stariji smo s velikom pažnjom gledali i pratili vijesti, misleći pritom kako ona to ništa ne razumi. I tako jedan dan, isprid zgrade su se punile vriće sa pijeskom a ona je na balkonu stala plakat: Pašće avion, pašće avion!
Nije još imala ni dvi godine. I sva srića, zaboravila je sklonište, sirene.

Kad je Tata prvi put iša nabrod, u Šibeniku, u onoj robnoj kući šta je poslije izgorila smo joj kupili Cvilidretu. Cvilidretu je svugdi vukla sa sobon. S tim odlascima i dolascima smo imali velikih problema. Neke smo uspješno rješili samo tako šta smo na kraju krili kad Tata ide ili kad dolazi s broda.

Barbika…. mislim sa Filipina!

Prvi dan u vrtiću.
Uh…. teško mi se iti sitit.
Sva srića da sam bila uporna pa nisam slušala…. Pa šta je vodiš kad plače, pa ti si ionako doma!
Je, ja san uvik i za svih bila doma!
A ja sam samo tila da se ona malo odlipi od mene i da se igra sa dicom. I uspila u tome.
Prvi dan škole.
Sve je bilo OK. Neću sad puno razglabat i dužit. Osnovna škola i kasnije srednja sve je prošlo kako triba. Bez nekih većih ispada.
Moja kuća uvik je bila puna dice. Uvik se nešto kod mene crtalo, pisalo, prepisivalo.
I sad dica, momci i cure, vole doć. Bar se javit pet minuti. Evo, i sinoć su bili, prije večernjeg izlaska, javit se i povirit hrčka!

Sa deset, jedanaest godina savladala je rad na računalu. Toliko, da u sedmom i osmom razredu nije tila ić na informatiku. Jer njoj je tamo bilo dosadno, gubljenje vrimena. A igrice može i doma igrat.
Evo, nekidan je napravila prijateljici za rođendan čestitku, slajdove, u Power Pointu. Sad je moran ulovit da mi to pokaže.

Prva vožnja motorom…. Uh… bilo je teško dat dopuštenje, uvjet je bila kaciga.
Možda je čudno da je uopće pitala dopuštenje, ali kod mene važi pravilo: Recite, pitajte, pa ćemo se dogovorit. Jer samo kad znam, mogu stat iza njih i branit ih, reč, nema problema, ja za to znam!
Isto je važilo za školu, ocjene, izostanke, bilo opravdane ili neopravdane.

Onda dolazi ekskurzija u Prag.
Izlasci navečer do kasno u noć.
Maturalni ples.
Matura.
Sve ste to već vidili i pročitali.
Polaganje vozačkog ispita. Nije položila iz prve. Bilo je i suza. Ali nema veze. Vozit će ona… ustvari već pomalo i vozi i to Tatu. Neće bit ka mama!
Polaganje prijemnog ispita i upis na fakultet bilo je u nekim trenucima jako, jako stresno. Kako za nju tako i za nas. Ali uz malo sriće sve je na kraju dobro ispalo. Upisala je ono šta je tila!

Ovo je samo jedan mali, mali dio.... pišem onako kako mi misli dolaze, ono šta mi prvo padne napamet.
Imala sam u planu stavit još neke sličice, njene prve poteze olovkom, prva slova, ali da me ubiješ nisam mogla pronač te fascikle.
Cilu kuću san privrnila i ne mogu ih nać. A znan da negdi jesu.
Tila san stavit i svoje slike s njom, nažalost ni to mi nije uspilo. Ovaj put su u pitanju tehnički problemia ne to šta nisam želila!

Evo, devetnaest godina sam uspila stavit u jedan post. Malo duži. Šta i nije baš moj običaj.
Malo puno osoban…. preosoban, šta mi isto nije običaj!
Devetnaest, a meni se čini kao jučer.

Dite moje…. Želim ti da ti i ovaj veliki korak u životu prođe bez velikih problema.
Svim brucošima želin sriću!

- 08:06 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

petak, 03.10.2008.

ISPOD SUNCA ZLATNOGA

Polako, neprimjetno, ušli smo u deseti misec.
Jesen je već lipo zakucala.
Još uvik je lipa, topla, blaga.
Kiša… još uvik je nema …. sve nešto oće – neće.
Sjeta se pruža naokolo.
Sjeta.
Možda zbog južine?
Jeseni?
Oblačnog neba?
Zašto nam misli lutaju svugdi?

Možda nije sve ni u jeseni. Tribalo bi malo zavirit u dušu. Srce. Glavu.
Ili možda bolje ne.
Jer ono šta se tamo krije nije za izbacivanje po ekranu. Nije za svačije oči.
Skupi se vrimenon svašta u glavi. I onda kad dođe jesen, jesen je kriva.
Naravno, neće bit krivo lito…. Liti landramo i laprdamo svugdi.
Nema se baš vrimena za razmišljanje.

A ovo vrime jednostavno smirujuće djeluje. Pa kad vidim oblake na nebu neda mi se nigdi maknit.
Ma ne moram oblake niti vidit…. ćutim ih u kostima.
Ponekad mi se neda ni pisat ni čitat! Ništa!

Jesen.
Sa svim svojim čarobnim bojama.
Mirisima.
Bajkovita u svojoj tajanstevnosti!

Začarana gledam u zalazak sunca.
I nisam jedina. Nisam jedina koja ima aparat u ruci.
Moram priznat da sam prvi put vidila da turisti side iza Kule i gledaju zalazak sunca.

Stala sam…. čarobno je!
Stvarno ima nešto u ovoj zlatnoj, narančastoj boji.
Toplo.

- 08:16 - Ostavi trag (29) - Isprintaj - #

srijeda, 01.10.2008.

SA MIRISOM MORA

Ne volim dugo gledat u isti post. U iste sličice.
Ali isto tako sad gledam u prazni ekran i mislin se šta napisat.
Dakle….. pošto neman apasalutno nikakve indeje mogli bi ubacit koji receptić.
Ionako odavno nije bilo recepti kod mene na blogu.
E, ali nećete lišo proč. Najprije upoznavanje sa glavnim sastojkom.

Mi ih zovemo mlekinje, inače po knjigama i internetu ćete ih pronać pod brbavice, prnjavice.

Školjka je srcolikog oblika žučkastosive ili smeđe boje. Iznutra je sedefasto bijela.

Živi na pješčanim i šljunkovitim dnima. Pogotovo je se može nać na područjima gdje se osjeća priljev slatke vode.. Zakopava se u plitko dno i hrani se planktonom. Lovi se tijekom cijele godine ali najviše u toplim, ljetnim mjesecima. Nema posebnog alata za lov nego isključivo ronjenje.

I kako ih spremat?
Nisan van ja baš neka meštrovica od kuvanja.
Neznan napravit rafiole. Ali evo......
Dakle kako bi rekla naša Ely…. za ovaj recept van je potribno najprije puno ljubavi. kiss
Pitate se zašto….. pa neću valjda ja poć ronit i to još u onu ledenicu na Pantan! cerek

Nakon toga peraje i maska…. bez toga ništa.
Digitalac, naravno…. da mogu obaigravat okolo i slikavat! zujo
Onda…. knjiga…. opet za mene, naravno…. kad pripeče sunce da se sklonin ispod bora i guštan u pismi cvrčka i glasanju galebova i još tamo nekih tica u močvari!

A sad bez zafrkancije.
Školjke morate dobro oprat jer po sebi imaju pijeska. Nakon toga smislite kako ćete ih spremit.

Ako ćete na buzaru…. Stavite ulje, naravno pravo, luk, prtesimul i dobro oprane školjke.

Lagano podlijete sa bilin vinon, vodom i one se pomalo otvaraju. I tako jedno 15-20 minuti. Pri kraju možete dodat malo mrvica, čisto da malo zgusne toč.

E, a možete ih stavit u teču s vodom, pustit da prokuva, da se one rastvore i izvadit meso školjke.
Ovde obavezno vridi pravilo: školjku koja se ne otvori triba bacit, jer je pokvarena, nije za jiće!

Nakon toga stavit sa kapulon na toč.
Ili sa jednin kunpiron na brujet! Bez vina!

Uslast! njami

- 10:55 - Ostavi trag (41) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	listopad, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Siječanj 2020 (3)
Prosinac 2019 (3)
Siječanj 2019 (1)
Kolovoz 2018 (1)
Srpanj 2018 (3)
Travanj 2018 (1)
Siječanj 2018 (1)
Prosinac 2017 (1)
Ožujak 2017 (2)
Svibanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Prosinac 2015 (2)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Kolovoz 2015 (1)
Srpanj 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Travanj 2015 (1)
Ožujak 2015 (1)
Veljača 2015 (2)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (2)
Listopad 2014 (2)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (2)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (7)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (7)
Studeni 2013 (3)
Listopad 2013 (5)
Rujan 2013 (6)
Kolovoz 2013 (7)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (8)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (11)
Veljača 2013 (8)
Siječanj 2013 (5)
Prosinac 2012 (7)
Studeni 2012 (9)
Listopad 2012 (9)
Rujan 2012 (8)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Malo priče o meni, malo o Gradu, moru, povremeno grintanje, radost i smijanje i sve uglavnom popračeno fotografijom.

mojeciovo@net.hr

Moja lista

Galerija - Morski prizori

Trogirski portal
Sućurački Portal
split-online.info
Sarkazam

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Free Site Counter

Volin povirit kod:

Brod u boci
Big Blue
nitko nije otok
promatram,razmišljam
pupak svijeta
grintavac
more snova
umorno oko
MiniMaxine
zuzayok
guštanje
decembar
slatkogrko
ljelja
obadzo
koraljna
mare
kvadar
emanuele
pjesma
Sanja
zvrk
carla bruni
kašeta
suncokreta2
vinci
alkion
gustirna
angie
Filipinka
Katja
šetemana
žubor
dome
dalmacija
zvijezda
Tixi
tražeći sebe
ježica
salvetna
borut
Peška
londra
dordora
more moje
Marčelina
catcher
suncokretica
loby
neni
elyca
Anita
podloga
Dorina
katalona
galeb
dalmata
aquaria
Dream
Zoki
romantičar
Šima
fulvus
Helix
gavun
claire
modri odsjaj
Bugenvilija
neverin
Vitae
bekrija
Danica
Secret Dalmatia
kamena kućica
Nisa
katrida
Žena pomorca
Zapisi ljutih baba
Luki
Šašava mamica
geomir
Bookeraj
ali
Trogirski gastronom
mulatkinja
Splićo
palamud
putGradine
pjaceta
Marionetta
Sredovječni
Twirl
Ericca
Yulunga
Sapunerija
Gorski vjetar
Blogdogg
Zvonka
Unca fibre

Sličice

"Fotografija je jedini medij koji svojim samim nastajanjem ima status autorskog djela.
U momentu pritiska na okidač osoba koja je pritisnula okidač postaje autor fotografije i njegovo je djelo pod zaštitom Zakona o autorskom pravu.
Osoba koja javno koristi autorsko djelo dužna je pri svakom korištenju naznačiti autora.
Fotografija je uvijek autorsko djelo pa prema tome ne mora biti posebno označena da bi bila zaštićena, ona je uvijek zaštićena."

ŽELJA

Želio sam te danima, želio godinama
i želja je bivala sve veća, a nada sve manja
i umirao sam pomalo od želje i beznađa
i umro sam sasvim i više me nema,
a želja je moja uvijek živa ostala
i bez mene živi, u zraku izgubljena.

Nikola Milićević

LJUBAV

Zgasnuli smo žutu lampu,

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.

Moje ruke svijaju se, žude, mole.

Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore

kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.

A. B. Šimić

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević