Marketing
JESI BUDNA?
Nedilja ujutro. Sedan i kvarat. Zvoni mobitel.
Stisnutih očiju tražin, pipan, otvaran, rasklapan.
- Jesi budna?
- Mmmm… 
- Još spiš?
- A…. a… nije! 
- Je li dolaziš?
- A…. a! 
- Aj bog!
Nakon 15 – 20 minuti opet mobitel.
- Aj, ništa…. Eto mene na ručak! 
- Aaaa…. Dobro!
Mislite se ko je zva? Aj, aj… mislite se i dalje.
I štaš sad.
Trk iz postelje…. Usput palin konpjuter…. Iden skuvat kavu. Vračan se bacit oko na blog. Pa u dućan po kruv. Ručak. Nakon ručka triba poć pobrat mandarine. Ma šta mandarine, franje.
Dan je lip, sunce. Šteta je ostat doma. Idemo malo do Solina.
Bar malo protegnit noge, samo malo prošetat.
Odmorit oči na zelenilu.
Kad god ovde dođen i kad vidin ove patkice padne mi napamet pismica:
PAČJA ŠKOLA
Jest ll čuli djeco,
vjerujte bez šale
otvara se škola
za pačiće male.
Svi pačići došli
kao đaci stoje
stari patak metnuo
naočale svoje.
Učio ih , učio
od srijede do petka
al' se nisu makli
dalje od početka.
Ništa više ne nauči
pačurlija ta
nego što je prije znala:
"pa-pa-pa".
Vračamo se pomalo kaštelanskom cestom. Zvirkan okolo. Parkiralište isprid jednog trgovačkog centra je puno. Ma malo je reč puno…. prepuno, krcato.
Nikad nisan imala običaj nediljon odit po trgovačkin centrima šetat i ubijat vrime.
Ako baš nije vrime za nekakvu điradu i šetnju rađe ostanen doma i vrtin se po kući.
I usput smo se zadili na još jedno misto. Došli doma i ponovno zvoni mobitel.
Šta je sad, mislin se?
- Aj, di ste…. čekamo vas… evo vadin sir!
Šta mislite koliko nan je tribalo za maknit se iz kuće?
Post je objavljen 08.10.2008. u 08:11 sati.