Pripadan tebi

SLATKO SLATKO

Mislila sam se da li danas stavit malo morskih slika ili još malo jeseni.
Lipih, jesenskih boja.
Zamamnih. Slatkih. Mirisnih.








Šipak.
Simbol plodnosti, ljubavi, obilja. Smatra se da potječe iz Perzije.
Počeli su pomalo zrit.








Meni opet pada napamet jedna pismica:
Moja mala djevojčica
Puna je velikih želja
Baš kao šipak pun koštica
Tako je puna veselja.





Dok smo bili mali bija je ka neki običaj I đir poć u taracanje šipci. Ustvari, to je bila više muška zanimacija i disciplina. A sve mi se nešto čini da su naša današnja dica postala prilina za takve aktivnosti.

Neko ne voli šipak jer ga triba čistit. A meni je baš to gušt. Ne volin jist šipak kad mi se očisti i stavi u zdilicu. Baš ga ne volin tako, na gotovo.
Naside guzice, šta bi rekli naši stari.





Volin ga sama rastvorit. Samo malo zarižen nožen, pažljivo, da se zrna ne raspucaju. Mrzin kad mi se šipak razlije, zgnječi. Nakon toga samo ga rastvorin. Gušt je čut kako puca. Kako se kora rastvara. Doduše, prsti malo požute od čišćenja, ali onda lipo uzmete limun i natrljate ruke limunom i isperete.





I kora je ta koja privlači pogled.
Svaki plod drugačije boje, nijanse. Od zelene, žute, roze, crvene.





Išarane, sa crticama.





Sa šarama kao zmija.





Raspucani ili tek malo, malo rastvoreni.
Kao da zovu…. vidi me… vidi.
Otvori me!








Vrtila sam malo po internetu i koliko sam tamo vidila u zadnje vrime se sve više ispituju ljekovita svojstva šipka. Kažu da pomaže kod srčanih bolesti, bolesti raka, problemima vezanim za starenje i smanjenje kolesterola. Ima i protuupalna svojstva. A svi znamo da je pun vitamina C.





Na neka mista lišće šipka već je počelo minjat boju. Žutit. Lišće kao da je upillo sve sunčeve zrake.
Blještavo je žuto. Još malo I stablo će skroz ogolit!








I za kraj mali, patuljasti šipak.
Slikan u Rijeci.