Volim kad ujutro onako ušuškana, još u polusnu čujem zvona.
Kad njihova muzika odzvanja jutarnjom tišinom.
Ne preglasno, onako lipo, u daljini.
Volim kad ujutro nema žurbe, kad se ispružim, onako lijeno, okrenem na drugu stranu.
Zagrlim jastuk.
Volim kad mi prve sunčeve zrake provire kroz škure. Kad me bockaju kroz poluspuštene trepavice.
Kad se ocrtaju na zidu.
Volim kad me ujutro još uvijek dočekuje pjev ptica.
Volim ovakva jutra. Mirna.
Kad sam sama sa sobom. I sa svojim mislima.
I kad su mi neke stvari puno jasnije.
Pa onda odlučim, napravit ću ovo, ono.
I onda se polako izvučem iz kreveta.
Volim
I ne volim
Kad mi uđeš u san
Tiho, nepozvan.
Poljubiš u obraz
Šapneš, vidimo se.
Aj, čujemo se.
Volim
I ne volim!
Post je objavljen 24.10.2008. u 08:16 sati.