Pripadan tebi

TKO ZNA?

Petak je i bija bi konačno red sist malo duže od pet minuti i napisat štogod pošteno i čitljivo.
Sramota me iti napisat da mi za napisat post triba cilih pet minuti. Ali tako je.
I lako je reč, aj sedi i piši! Ma ne bi bija problem ni sidit, ali nešto mi se dogodilo. Neman pojma šta…. ka da mi je kogod veza usta, ustvari prste. Jer jednostavno ne izlaze prave riči.





Ne ono šta bi ja tila.
Ne onako kako bi tila.
Ne onako kako mogu i znam.
A znam.
I to puno lipo.
Ponekad čak i književno!
Čak i jako duuugooo!
I pismicu napisat!
Ali samo ponekad.





Jer mene jako rijetko uhvate oni baš jako, jako inspirativni trenutci.
A onda moran brzo, brzo sist i pisat.
Bilo kad…. čak i usrid noći!
Bilo di…. taman to bija škartoc od kruva.





A dotle, dok ponovno ne dođem na svoje….. a ovo je pod jako velikim upitnikom, ja ću opet ovako na brzinski.
Nabacit par rečenica, šta bi se reklo, samo u prolazu.
Ostavit nekakav trag, čisto da stari postovi ne stoje dugo.
Da mi oči ne bodu stalno ista slova.





Da stalno ne gledam iste slike.
Jer, fala bogu, bar toga ima kod mene u izobilju. Ako nema riči, ima slika.
Nekad skroz gledljivih.





Imam li šta u planu za vikend?
Još uvik neznam. Kod mene se nikad ništa nezna tako puno unaprid.
Naravno, bude li šta iole značajnije da ćete bit obavješteni. I izvješćeni. Slikama, naravno.
Ha ha… možda i ričima.





I dok sam ovo bockala svira mi je mobitel! Pitate se ko me zva….. eeee…. Možda i o tome bude riječi, ali još uvik ne!
Ma, vidi, vidi….. za nekoga ko nezna šta će napisat koliko san riči samlila….ccccc….
Sve se meni pari da je neka južina na vidiku i u điru.
Moran poć poslušat prognozu…. Ustvari, šta će mi prognoza, iman prognozu u kostima.





Meni samo nije jasno je li iko od vas čita ovo…. i kako vam se samo da?
Jer ovo je samo moje trenutno stanje i brbljanje!
Samo ono nešto šta mi prolazi kroz glavu.
Ustvari samo dio nečega, jer ima toga jako, jako puno.
Mislin, toga šta ima u glavi i šta se tamo mota, i neda mira. I gnjavi. I oće vanka, a ja nedam!





Stanje kad ne znam šta ću sama sa sobom i sa ovim blogom!
Kad bi najrađe sve poslala kvragu i sve utrnila. Pritisnila crveni križić!
Udunila ka sviću. Pritisnit prstom plamen.
Čao – Bao!
Delete…. All!
Ali neću…. bar još ne!
Eto baš za dišpet…..
Sebi! Eto na!
A i u ponediljak me čeka moja škrinjica!
A poslin toga…..
Tko zna….. ah, nitko ništa nezna!