NIŠTA POSEBNO
Volim tiha predvečerja.
Kad sunce polako, polako klizi iza brda. Prosipa zadnje zrake po Kuli.
Viri iza zadnjeg jedrenjaka.
Po Gradu. Rivi.
Kad je sve narančasto i plameno crveno.
Volim onda napravit đir po rivi. Kad nema puno svita. Kad nema nikoga.
Kad nije ni dan ni noć.
Kad se sa prvom naznakom mraka pale svitla na rivi.
Po gradu.
I prosipaju nekakav čarobni sjaj. Kad sve ima pomalo tajanstven ugođaj.
Pa pomalo proć priko grada.
Tu i tamo ponekog srest.
I svugdi mir.
Mir i tišina.
|