Taj čovjek izgleda kao skakavac. Mršav, pločasto lice, sitne oči. Kad ga Cvijeta vidi na stubištu, pozdravlja ga s gađenjem. Pravi grimasu kao da joj smrdi. Jučer joj je kćer ostavila bicikl vezan za ogradu stubišta. I što je on napravio? Ispustio gume i uzeo sjedalo. Mala nije mogla biciklom u školu. Sad je Cvijeti prekipjelo. Pozvonila mu je na vrata.
- Izvolite? - pita on uljudno, uštogljeno.
- Vrati mi sic! To si samo ti mogel uzeti!! – odmah viče ona.
- Ne znam o čemu govorite.
- Znaš ti dobro, idiote jedan! Misliš ak si živel u Danskoj da si svu pamet svijeta pobral? Vrati sic il ću ti zvat policiju da ti pretraže stan!!
- Molim Vas da se razgovarate pristojno. – govori on i želi zatvoriti vrata. Ali Cvijeta mu ne da. Podmeće nogu i još je bjesnija.
- Vrati ga, pička ti materina, kaj se tak i tam u Europskoj uniji ponašaš? Uzmeš i nikom niš?
- Molim Vas gospođo pustite me na miru, - uznemiri se i on.
Sa strane, da on ne vidi, Cvijeta je držala metlu. Za svaki slučaj. A to je bilo sada. Uzme metlu i gurne ga svojim debelim ramenom, uđe u stan.
- Sad buš ti videl svinjo jedna! Prvo si mi uzel podrum, a sad mi kradeš stvari! Našla bum ja to!!
Bum! Tras! Metla radi sve u šesnaest. Baca stvari s polica, ruši knjige, vaze. U kuhinji otvara ormariće i baca posuđe. On se približi i dobije metlom po prsima. Pa još jednom.
- Marš! Marš van! Daj mi sic od bicikla!!
Tras, ode telefon. I to je za svaki slučaj. Ima Cvijeta mozga. Metlom dohvati još i kristalni luster u sobi.
Sada je i on poludio.
- Pozvati ću policiju! Izvolite van!! Uništavate mi imovinu!
- Ja tebi uništavam? A kaj ti meni radiš već osam godina od kad si došel iz te svoje posrane Danske? Uzel si mi podrum, dignul si sve račune kaj si mogel dignuti, stalno zajebavaš moju decu, zoveš policiju jer smo mi kao glasni! Dosta mi te je!
- To je bila nekad moja kuća!! Država ju je uzela mojem djedu, a vi stanujete u njoj!! To je sve moje!! Imam pravo na mir u svojoj kući!
- Tvoja kuća? Posranac jedan balavi, kaj bi to bila tvoja kuća! To je državna kuća sa puno vlasnika, a ti si samo jedan od njih! I naš kaj? Nek su ti ju uzeli!! Sigurno ti je i deda bio šuft ko i ti!!
Još jedan bum po staklenom stoliću i onda na podu ugleda sjedalicu.
- Evo vidiš? Tu je, svinjo jedna! Vidiš da si ga uzel?!
On malo ustukne, ipak je tu dokaz, a Cvijeta se sagne, uzme sjedalo i kresne njime po vitrini. Za svaki slučaj.
I ode.
|