prepreke

Biti će tih kava sa Stričekom još valjda bezbroj (manja kćer-radno ime Tornado pitala me kak je bezbroj najveći broj kad je BEZ. Znači da ga nema jer je bez broja, a to je nula. Rekla sam joj da će o tome učit u školi jer da ja znam, al ne znam objasnit.)
Moram viriti u Stričekov prvi mail da se sjetim kaj je sve reko.
Ja ću to skratiti i zapravo želim pisati o tome što se događa svakodnevno, dok to rješavam. Dakle, dao mi je na znanje da je to skoro nemoguća misija. Slikovnica ima ko d.... i nitko ih ne želi niti štampati, niti financirati. Uglavnom se sve rade u Kini i tako su jeftine da ovdje nemožeš konkurirati. Cd-slikovnica isto nema, ali nitko ne želi isto to raditi s njima. ALI...

Ako nađem ilustratora, lektora, i kaj ja sve ne znam koga, šanse rastu. I to dramatično, kako je on rekao. Prvo ću dio priča objaviti na web-u. I za to mi trebaju ljudi koji će besplatno radit, samo zbog slave (tko se javlja??). Kada se svi zajedno proslavimo, onda oni koji imaju pogone, tipa izdavači, vide da ima nekog odjeka, da ljudi gledaju tu web-stranicu i onda možeš na informativni razgovor. Poanta je u tome da zapravo imam već nešto, bilo što: web stranicu, slike, ilustracije, skicu slikovnice, radni primjerak, da ljudi imaju u nešto gledati kad im ja dođem sa idejom o izradi cd-a.

Zato mi je Kvisko nabavila jednu frendicu koja crta, pa hajde. U biti, ja imam u glavi sliku toga. Tko nacrta najbliže tome, bingo. Ide na web. Našla mi je i svog nekog frenda koji zna to sve bacit na web. Naglasak je na to sve.

Noćas sam se sjetila frenda programera. Pitanje je bi li on to radio, jer se rastao od moje frendice pa misli da sam mu neprijatelj. Moraću ga uvjeriti u suprotno. U međuvremenu, Striček i ja idemo na kavu, ja postavljam pitanja, a on odgovara u pričama. Opaljen je 100%. To je dobro, jer sam i ja, možda malo manje, oko 86%.

Dobila sam ilustraciju jednog našeg kućnog prijatelja. To ne treba opisivati. Staviću to nekako u ovaj blog da se vidi. Možda ne razumijem umjetnost.