prepreke

Čitam ovaj svoj prvi post i čini mi se neopisivo glup. Imam isti osjećaj kao kad gledam ili slušam neke snimke svog glasa i stasa pa propadam u zemlju . Kaj sam to zbilja ja? Moj glas je tako katastrofalan? Kaj zbilja imam tak veliki nos?

Imam osjećaj da su moje riječi prepreobične, prejednostavne. Možda su mi i priče takve. Možda svi oni koji mi šalju svoje ne-hvala ipak i jesu u pravu?
Šetam po knjižarama i pasem oči na slikovnicama i malim knjižicama kakvu bih i ja jednom imala na polici...Prekrasne su. Hoće li i moja biti takva? Ljepša?
Evo, nešto slično ovoj. Ma ne, ova je pun pogodak. Sjajne korice. Divne slike.


Pogled mi padne na neku koja ima cd kao dodatak. Neuron mi preskoči kilometarsku sinapsu: to! moja slikovnica ce biti na cd-u. Cd -slikovnica!

-Kužiš? - pitam 7-godišnju kćer.

-Ono, listaš klik-klik. Stisneš tu i dobiješ naslov, pa klik i dobiješ tekst. Slike prekrasne. Planete.

-Može, veli ona. A hoću i ja dobit besplatno taj cd?