prepreke

Ovo ljeto sam napisala desetak, točnije jedanaest dječjih priča. Kada sam se vratila u Zagreb, naravno s puno oduševljenja slala sam ponude na razne nakladničke kuće. Dobar dan, napisala sam priče, hoćete li objaviti slikovnicu? Sada tek vidim koliko je to glupo, ali onda mi se činilo da svatko tko mi je rekao ne (a svatko je to i rekao), je idiot. Koji ne kuži genijalnost ideje.
Mislim, prekrasno bih izgledala na promociji...u najboljoj obleki...smiješim se...moja djeca ponosna, muž...starci...frendovi...novinari...
To oni nisu shvatili, pa su me odbijali. Bilo je i sugestija tipa: bolje da su priče edukativnije, da ubacite astronaute.
E, da, zaboravila sam reći da su priče svemirske, tj. svaka planeta u Sunčevom sustavu ima svoju priču. Bajka. Tamo žive bića i tako dalje. Genijalna ideja. Na takve komentare sam stvarno šizila. Pa zamislite da je netko rekao Exuperyju da Mali princ mora biti edukativniji i da mora imat rakete i astronaute. Svašta! I još sam im dozvolila da ih čitaju.
Dani su se nizali sa istim mailovoma. Priče sam stalno dorađivala. Čitala ih maloj i mijenjala. Ne, hvala. Pošaljite priče, pa će urednica odlučiti. Malo sutra! Da ih pošaljem i onda vidim kak ih je neko s vezama izdao.