|
Baš se osjećam bolesno. Naravno da se smijem ovom što sam napisala, jer ostaje samo napisano, a ne i izrečeno. Da kažem nekom od onih koji me znaju, znam što bi mi bilo odgovoreno: ma daj, kaj se zezaš! Tako to obično biva. Ja jednostavno ne smijem biti bolesna. I nisam bolesna. Samo se osjećam bolesno, a to je velika razlika. To dođe kao da bih htjela biti malo bolesna, ali nikako mi to ne uspijeva. Pa kad mi ne uspijeva, onda i nisam. Nedavno sam rekla svojoj najboljoj prijateljici da moram kupiti cipele, a nemam love. A ona mi veli: ma daj, kaj se zezaš! Ponovila sam joj najozbiljnije, nisam imala za baš jedne konkretne cipele jedne konkretne marke. Hoću baš te. A ona mi veli da se zezam. Pa sam neke račune gurnula na dno ladice, izvukla karticu i kupila cipele. Kad ih je vidjela na mojim nogama, rekla mi je da su krasne i dodala: vidiš da si imala love. Jesam, ali sad nemam. Nema veze, imam nove cipele. Neki dan kći me odvuče u grad. Rekla sam joj da me nove cipele žuljaju, a u čizmama mi je vruće i da otpada. A ona meni: ma daj, kaj se zezaš!Jednostavno je nemoguće da ja dobijem žulj u cipelama te marke. Dobila sam ga, negdje usred Tkalče i predložila da sjednemo lijepo na kavu jer ja više ne mogu hodati. A ona meni opet : ma daj, kaj se zezaš, tek smo počele. Neću uopće razmišljati kako sam izgledala napikavajući u svojim novim cipelama (vidjeh još neke da napikavaju), no svakako je došla do izražaja moja sposobnost isključivanja bolnih perceptora. Nisam htjela da me boli, pa me valjda i nije jer žulj nije bio dozvoljen. Nije ga niti bilo, jer se raspuknuo, pa sad imam krastu. Uglavnom, kći mi je rekla: vidiš da si mogla. Jesam. Dođe mi danas čovjek iz jedne firme i kaže mi: ja hitno moram sutra imati taj elaborat jer o njemu mi ovisi puno love, povoljan kredit i sve što uz to ide. Lijepo mu velim da je to nemoguće do sutra napraviti, a on mi veli na to: ma daj, kaj se zezaš! Htjedoh mu reći da mu govorim najozbiljnije i da se uz sve to osjećam bolesno, ali mislim da bih se stvarno razbolila da sam još jednom čula: ma daj, kaj se zezaš. Ja jednostavno mogu sve. Eto, mogu i napisati post s jedne noge, iz zezancije. Drugu držim u zraku jer sam krastu premazala melemom i omotala nogu kuhinjskom krpom umočenom u hladnu vodu. I samo se osjećam bolesno a nisam. I radim elaborat koji je nemoguće do sutra napraviti, ali će biti. Jedino ne znam kad ću opet moći obući svoje nove cipele i kad ću moći platiti račune. Nemojte mi samo reći: ma daj, kaj se zezaš! |
