plava brazda

petak, 28.03.2008.

BISNIN, RADIN, VESELIN SE

Znate da koji put sebi tepan kraljica majka, a šipak kraljica, ubila se živa ova tri radna dana.
Najprije zvala prija da je dobila za platit tromjesečni paušal na apartmane, a da gosta neće vidit prije sedmog miseca i odakle će sad platit. Ako ne plati odma idu kamate, veće nego šta će u cilo lito zaradit. Smrklo mi se, to je prava pljačka porezne jer kad oni nama vraćaju preplaćeni porez može proć skoro dvi godine, a od kamata u našu korist ni k.
Meni došle 3 ovrhe, jedna šta ne plaćam tv pristojbu, jedna za Čistoću - odvoz kućnog otpada, jedna za minus na tekućem iz 2001., minus da je 500,00 kuna, kamate i troškovi 5.500,00 kuna.
Kivna san i bisna na vlast, na cili sustav, na to šta je od običnih ljudi učinila roblje koje ne može priživit, ponizila ih, opljačkala i ne brine ni o čemu, samo kako iscidit šta više love i strpat u vlastiti džep pa se svađan sa svime šta nije po zakonu i guštan kad ih moj bis i tvrdoglavost pobijedu.
Triba pisat prigovore jer su ovrhe smišne, ima neki komadić papira, zove se izvod iz poslovnih knjiga i to je tobože vjerodostojni dokaz. Ka da takvi komadić karte ne može svaka bena isprintat.
Otvorila san Zakon o zaštiti potrošača, stari i novi, Zakon o obveznim odnosima, Zakon o HRT-u, odluke Ustavnog suda i udri čitaj, uči.
E, pa vako.
Na moje pismeno, preporukon poslano traženje TV mi je zapečaćen 2003. godine od strane HRT-a jer je bija pokvaren. Tu san in navela da nikakav drugi prijemnik neman, ni radio ni ništa. Do tad je sve plaćeno, a kako poslin nisan prijavljivala kupnju radija il tv-a ne mogu ni bit obveznik plaćanja pristojbe. To šta me oni držu u konpjuteru, šalju račune i ovrhu mogu obisit mačku o rep kad dođe sud. Jer oću sud, sve ako općinski zabrlja mogu se žalit na županijski, a ako i on po običaju presudi u korist jačeg iman Ustavni. Tamo u zadnje vrime donosu odluke prema zakonima, čitala san ove dane.
Ovrha od Čistoće je u zastari, zastara je 12 miseci, i još ugovor. Iman li ja s njima potpisani ugovor da će mi oni odvozit otpad i šta su njihova prava i obveze, šta moja ? Neman, e kad neman nisan dužna plaćat jer bi mi tako svaki d.o.o. na svitu moga slat račune za svašta pa nek platin. Pogotovo ne račune prema površini stana kad u zakonu lipo piše prema stvarnoj količini otpada, ne pravu kvadrati smeće nego ljudi. Zašto oni i drugi ne daju račune po zakonu i ne pravu ugovore s nama kad zakon kaže da moraju ? Jer bi računi po zakonu bili nama manji, a u ugovoru prava i obveze moraju ić po načelu jednakosti, biti jednaki, to in se ne sviđa, oni oće na silu biti puno jednakiji.
U prigovoru za banku rekla san da je njihov izvod štraca papir, da nije istinit, di je povijest dugovanja, kako je dug nasta, kako su izračunte kamate, sve lipo i iscrpno jer taj račun di je minus nije u funkciji 7 godina, zbilja neman pojma šta se dogodilo, al unaprid znan da su kamate izračunate nezakonito. To zato šta još nikad nisan čula da banka izračuna kamate po zakonu. Kamate zastarjevaju nakon 3 godine, ne smu bit lihvarske, ne smi se obračunavat kamata na kamatu, a baš taj sport je bankama najdraži.
Gadljivo je šta radu ti monopolisti, postupaju s ljudima ka s idiotima i mirno kršu sve moguće zakone jer in "pravna država" dopušta.
Svoje triban i oću platit, al nema teorije da će mi pljačkaši naplatiti i jednu lipu ako nije po zakonu.
Naučila san da se moran sama uvatit posla ako oću dobit spor, ne odvjetnik jer ta je sorta i preskupa i ajme joj. Dobila san nekoliko sporova, jedan vridan ohohoho kuna, sasvin sama, bez ikakvog pravnog znanja.
Osin pravnih poslova još san radila Sridnjen kolače, ima je puste goste.
Ka i obično, naknadno je prizna da za bebu znaju već 3 miseca, da su bili u doktora i na ultrazvuk. Mali dolazi na svit početkon rujna.
Ma vidi mojih šta su zaredali.

utorak, 25.03.2008.

DA SE JAVIN

Ja san Prva i još uvik jedina.
Ukrala san Kati blog da van se javin.
Pritajila san se do sad jer čekan seku, tila san van se javit s njon al linčina kasni.
Ona će bit Druga.
Sad svi govoru o Sridnjem pa me eto, nek se zna da san Prva.
Ovo je slika kad san bila mala, sad san velika, bija mi je nekidan rođendan, iman 3 godine, živin u Zagreb i sve znan. Tata mi je Stariji, ista san on, niko me ne bi ukra, on je ista Kata pa se Kata pravi važna da san na nju.



Nisan imala ni 4 miseca kad me Kata obukla u jednodjelni kupači, ka za plivačicu, i plivala s menon da dokaže kako san na nju, ona voli plivat. Volin i ja, a volila san i kad me držala u krilu. Sad najviše volin kad se nas dvi zezamo i smijemo.



Vidiš kolika san, znan sama isti. Usput gledan crtiće.



Iden malo prošetat oko kuće.



Tata me diga na stolicu da provan pončo šta ga je isplela nona. Ništa ne razumin, on kaže da je to njegova nona, a da je Kata moja, al nije, Kata je Kata, a nona je mama, al nisan ubrala čija.



Odvela san Mlađu u svoju sobu da joj pročitan i objasnin šta ne zna. Otkad san se rodila uvik spavan sama u moju sobu, zatvorenih vrata i bez svitla, tako mi je najlipše, iman svoj mir. I volin se tu igrat. Svaki čas će mi utrpat seku pa ću ju naučit da bude dobra ka ja.
Bog, javit ću se kad Druga dođe.

ponedjeljak, 24.03.2008.

TARAŠ

Ko ne zna, taraš je otić u tuđi vinograd il vrtal najist se grožđa, trišanja, bilo čega, ovisi o sezoni, i cilo vrime čuvat guzicu od kamena, koji put i zračne puške vlasnika.
Uskrs je bija miran, ružno vrime, Moj i ja sami, on ija pečenu patku na divljač, ja ne volin leteće elemente pa san cili dan marendavala šunku, pršut, jaja, garitule.
Al danas me skonšumalo, ka da je 6 traktora prišlo priko mene.
Sridnji i Mlađa s privjescima na ručak, triba bit pečena janjetina, kunpir, kapulica, ravanele, salata, za predjelo uskrsna marenda, za desert garitule s prošekon.
Pari lako, ali...
Sridnji jutros oko 11 tek doša s posla, javlja da bi Njegova najrađe naše domaće pancete ako je dozrila jer joj želudac nije dobro, pršut joj slan...
Čekaj Sridnji, šta joj je ? - pitan forme radi, znan da je kenjkava na spizu, ne voli i ne zna kuvat ni radit po kući, inače je dobra. On kuva kad ne radi, kad radi ona ide ručat u matere il ja pošaljen štogod.
Počeja Sridnji petljat.
-Da nije noseća ?
-Mislimo da je, još je rano znat pa ne govorimo, nemoj ni ti dok nije sigurno.
-Neću, aj reci šta oće isti da brzo spremin.
Oće pancete i francuske, onda laganu juhu, dobro, lešat ću janjetine, pa salatu putericu, pečeni kunpir, patke i garitule, skoro sve mi se uklapa.
Uto zove Mlađa.
-Šta je za desert ?
-Garitule s prošekon.
-Moj se najija garitula, on bi voćnu tortu, s višnjama i šlagon.
-Neman kad, noseća je od Sridnjeg, 11 uri je prošlo, moran sve skuvat i donit pancetu ( održala obećanje Sridnjem, mučala 2 minute ).
-Super ! Iden ja u selo po pancetu, ti napravi tortu, ona ti to voli.
Kad ona voli onda dobro.
Zove najviša inspekcija, revizija.
-Jesi skuvala sve ?
-Nisan, noseća je od Sridnjeg pa moran dodat spizu šta ona voli.
Čujen di gušta od sriće i viče ćaći da je pradid.
Eto Moga, da ga je Mlađa prid kućon izbacila iz auta jer ide u selo po pancetu, jesan li poludila, panceta nije još zrila i blablabla.
-Sridnji će postat ćaća, Njegova oće pancete.
Zinija, pari tunel za Simplon express.
-Odlična je panceta sigurno, nek je išla maloj donit.
Došli oko ure i kvarat, odma počeja taraš, ne znan kako san spasila pjate da ih ne pojidu.
Sridnji donija bili Maribor, tako je pokojni pradid zva Marlboro, i kajmak iz druge države. Marlboro plaćan, srića jeftino, ne da mukte jer me neće on trovat, a kajmak darova.
Jučer je bija tamo u crkvu, bilo više policije nego ljudi, bojali se terorista.
Nisan smila ništa pitat za trudnoću jer san obećala, al isto san rekla o talačkoj krizi na našoj ginekologiji. Doktor zaključa pacijenticu u ordinaciju i otiša kući !
Sridnji odma zabranija svojoj ić bez njega i Mlađoj njen. Moj muči, samo mu se brk smije. Bit će konbinira kako bi mu bilo dobro da mene oće ko zaključat baren na 5-6 dana.
Ošli su, Katica pere treću turu pjata a ja sidin ka potarašeni vinograd.

subota, 22.03.2008.

SRETAN USKRS

Svima koji vjeruju da je Isus uskrsnuo i da Njegovom Kraljevstvu neće biti kraja, čestitam Uskrs.
Ostalima želim lijepi i ugodni produženi vikend.

četvrtak, 20.03.2008.

OKOLO KOLE

Osin tri mlada blaga iman još dva, starija po rođenju, al po pameti...
Isto me uvik uspiju zeznit.
Kad su dica bila mala i u kazni On bi stavija nitroglicerin pod jezik i lega, a Ona bi uspaničeno zvala :
- Ćaći je slabo, infarkt, šalji dicu da ih bar prid smrt vidi.
Slala bi dicu i onda kad san znala da glumi jer ko može bit pametan, jedan teški, pravi infarkt je ima, da se šta opet dogodi ne bi sebi oprostila.
Kad su dica naresla, otišla na studije, počelo je novo doba.
Volin kuvat, znan šta svak od njih voli al ritko kuvaju jer onaj drugi ne voli pa svaki put kad iman šta takvog pošaljen.
Njoj pašticadu, fazana, odojka, dobru ribu...
Njemu pečenu janjeću glavu, pa ona pojide mozak, domaće govedine, arambašiće...
Za slatko ih nije briga, volu samo štrudel, fritule, kroštule i garitule.
Zove Ona danas :
-Ajme šta ti je dobra garitula, kaže ćaća da nikad u životu nije bolju ija.
-Kako nije, i lani i preklani i uvik su iste.
-A nije, ove godine su posebne.
-Majko, isti je recept, ista ja ih radin. Oćeš da mu pošaljen još ?
-Ma kakvi ne triba, imaš ti puno spremat za blaga. A znaš da On malo ide, da nije ima komadić garitule danas ne bi ništa ija.
-Majko, napravit ću još turu i poslat.
-Nemoj, dosta je nama šta smo provali.
I eto mene, cilo popodne se igran s novin garitulama.
Nema govora da mi je teško, imaju oni godina, svaki put pomislin ko zna oću li in za iduće blagdana slat, oće li oboje bit živi, al dosadilo mi je da nikad ništa ne pita, ne kaže direktno nego uvik okolo kole.
To radi i kad ih boli il in triba šta pomoć, ja bi morala pogodit šta mislu, ako ne pogodin za par dana će samosažaljivo reć :
-A mi se sami mučimo ka da nikog nemamo, šta ćemo, svak ima svog posla, ne moš danas nikog gnjavit.
Ko je čuje moga bi i povirovat.

srijeda, 19.03.2008.

GARITULE

Jučer mi je bija dan samo takav.
Sivo, cmoljavo vrime, kiša oće-neće, morala dva puta izlazit vanka obučena u finu gospođu s ratnin bojama na faci. Sve me štufalo pa san se kasno popodne prepustila terapiji, uvatila napravit garitule, svoje obvezne uskršnje kolače. Isto je ka pogača, al ne pravin oblik pogače jer uvik zeznen kod pečenja, il izgori il je unutra sirova.
Moja nona je pravila pogače i garitule s jajon u tvrdo u vrvu pletenice tako da su se cilu noć pod dekama dizale uz špaher na drva. Neman špaher na drva, recept je njen, brzina moja.
Ajmo radni narode napravit 4 garitule, ja pravila 8, lako je i brzo.
12,5 dkg cukra stuć s 2 cila jaja i 2 žumanjka, dodat 2 vanilije, 2 i po čepa ruma, ostruganu koru od limuna i naranče ( ekološki uzgojeno, inače ne, kore su pune pesticida koje se ne može oprat ).
U 1,5 dcl ugrijanog mlika narizat 10 dkg margarina, u 1/2 kg glatkog brašna izmišat 2 digo kvasa. Dodavat stučenin jajima, sve dobro izmišat, pokrit, stavit na toplo da naraste. Triba oko 30-40 minuta.
Opet dobro izmišat, podiliti u 4 dila, od svakog dila među pobrašnjenin dlanovima valjat kobasicu, promjera 2,5-3 cm, dužine 80-90 cm. Izvaljanoj kobasici otkinit trećinu pa ju zalipit na pola većeg dijela i plesti pletenicu. Staviti u pleh na papir za pečenje, odnit na toplo da naraste. Prije pečenja namazat razmučenin žumanjcen, triba dva za 4 garitule. Peći 10 minuta na 220 stupnjeva.
Ne moš falit.
Moj sinoć odnija po garitulu Mlađoj, Sridnjen i mojima, svi pitali ima li još.
Ima šipak, jednu smo mi provali, 4 zamrzla do nedilje.
Iden sad skuvat pac za u subotu peć patku, doć će dvi trećine bande na ručak u nedilju, nakuvat ću se ka blesava, patka je usput, ka za salatu.

ponedjeljak, 17.03.2008.

MLAĐA

Upisala se u gimnaziju.
Prije je pročitala cilu knjižnicu, završila tečajeve informatike, išla ne jezike.
Prvo polugodište vrlo dobra, svi zadovoljni.
Je li zbog navike da njima dvojici nije tribalo kontrolirat učenje, do tad ni njoj, sigurnosti da govori istinu il naše linosti, nismo drugo polugodište išli u školu.
Prid sam kraj godine zove tajnik da jel to moja ćer, znan li koji kupus je napravila.
Bože, skoro dva miseca nije bila u školi, sve jedinice, a nema se više kad ispravljat. I ko će opravdat izostanke ?
Ona govori da neće u školu i gotovo.
Pala godinu, ma nije to bilo važno nego njen stav, neće ponavljat, neće se upisat nit u jednu srednju, neće ništa.
Upisali je bez njenog znanja, prid nama su 2 miseca da ju uvjerimo kako mora neku srednju završit.
Nismo je kaznili nit mučili s govorancijama, samo kad je došlo vrime nagovarali nek prova ić.
Obećala da oće, počela škola, javljaju mi da je prvih 6 dana nema.
- Di si bila ?
- Vanka, u kafiću, neću u školu.
Povuci-potegni nekako je sutradan otišla, dalje je bilo dobro, vrlo dobro.
Al ja san pukla, ona je jedino dite kojen san ušla u osobnu slobodu, pritresla sobu, okrenila svaki kantun, pročitala sve. Nisan razumila taj strašni otpor protiv škole, bilo me strah droge, sekte i ko zna čega sve ne.
Kad je maturirala nagovarali ju da ide dalje, ni čut.
Zaposlila se, puno radi al napreduje, na poslu s njon oduševljeni.
Braća Prinčipeši govoru da upiše šta vanredno, nek ne brine za školarinu, to će njih dva. Neće.
Svi joj uskačemo, s lipama, robon, većin stvarima. Živi s momkon, radi, kuva, održava kuću, uzorna je i lipa cura, svašta zna, završila je miljun tečajeva od po par miseci, najbolji je vozač od svih nas.
Mene uvik muči mukla krivnja, pitan se šta bi bilo da san pazila, na vrime znala da u prvon gimnazije picaje i ne uči.

subota, 15.03.2008.

BICIKLIST

Zna se, Stariji je sav na me.
Bija je prva i teška trudnoća, tribala mirovat, svaki dan primit špuntu i blablabla.
Guzica mi je od špunti otvrdla ka đon od postola, ja se nadebljala, kad je došlo vrime on nikako vanka.
Proša svaki rok, stavilo drip, ništa, da će na carski, onda se odlučija i za po ure je bilo gotovo.
Nije bolilo, to su trudovi, lakše je rodit nego zinit u zubara.
Brojin prstiće, na broju su ka i sve drugo, kad panika oko mene, svi trču, viču, zovu tim s kirurgije.
Ajme meni, šta je sad ?
Jedva me spasilo, rekli da više ne smin rodit jer ne bi priživila.
Da doktori znaju dokazalo se, Sridnji i Mlađa rođeni uz drip, bez problema a ja živa, baren mi se čini da jesan.
Za Starijin svi poludili, moj ćaća najviše, dava mi mito samo da ostavin malog od misec dana prinoćit kod njega, uvjerava da ga on triba gojit jer da ja moran studirat, ić vanka, zabavljat se, živit...
Rasta je između mojih i nas, najveća didina kazna bila je reć mu "poslat ću te materi ", najveća moja pogled i zabrana izlazaka. Drugi nisu nikad ni pomislili da bi ga kaznili kad zasluži.
Ka da je jučer maturira.
Pitamo šta će upisat, kaže ništa, oće odma radit, otvorit firmu za crtanje, ustvari vizitke, pozivnice, strip...
Dobro, otvorili firmu na me, našli mu posal priko studentskog u noćnoj pa nek nosa, sluša, trči.
Misla san da će se štufat za dva dana, hedonist je, pun ljubavi za ženske, kavu, cigaret i olovku. Zna bi na ure crtat, manje na komp, više na kartu, dobiva je nagrade.
Cilo lito tuka noćnu za sitniš, krajen devetog miseca kaže da će u metropolu na prijemni za grafiku, dizajn.
Šta će se s tin usričit, mislin se, ka s firmon, nije zaradija za sol i papar, i mučin, ne mišan se.
Upisa, učija, slali mu lovu, al dota svete Ane njemu nije bila dosta pa je za vrime studija radija šta bilo, najviše crta.
Diplomira dok si reka keks, zaposlija se u metropolu, moju firmu nije da gasit mada je proizvodila minuse jer moraš svašta državi platit radija, ne radija.
Nije prošlo par miseci evo ga. Ostavit će posal, plaća mala, njegove potribe velike, firmu će pribacit na se i proširit djelatnosti jer se samo od dizajna ne može živit. Ima nove ideje, triba mu hitno auto.
Joj, a Sridnji studira, Mlađa cura...Uskočili moji.
Posli su mu prošle kroz ruke razne aute, minja ih kad napunu 10-12 miseci, sad vozi đip, pari autobus, al zapravo otad stalno vozi biciklu, ne smi stat, ne smi dulje od 2-3 dana na godišnji i to zalipljen na mobitel, spava najviše 5 uri u 24...
Po zvanju je dr.sc.ing., radi 20 sati dnevno, ima 70 zaposlenih ode i 4 filijale vanka.
Koje je to zanimanje ne zna se, ja ga zoven biciklist.

četvrtak, 13.03.2008.

GINKO ?

Išla Anđa sa Svojim brat masline. Ona sitna i mršava, reka bi čovik da će je najslabiji vitar otpuvat, pa se lako uspne i na sasvin tanke grane. U neka doba uvatija Ivan granu na kojoj je bila Anđa, i kako je nije tu očekiva, pripadne se, pusti granu, a moja ti Anđa poleti priko masline i u letu poviče:
-Mliko ti je u frižideru, ručak na špaheru !

Ne znan di i kad se dogodi klik u glavi pa nan svi u familiju postanu važniji od nas, samo znan da je tako.
Moj se vratija iz metropole, pitan ga jel šta vidi, koju promjenu, On ni A ni Be.
Meni pari da sve sjaji, govorin da san se ubila očistit kužinu i dnevni izvanka, iznutra, vadila suđe, čipke, ukrase, kič, čistila i beštek s kojin niko nikad nije ija niti će.
- A jesi poludila, šta nisi to sve mogla napravit pomalo, uru svaki dan pa kad bude gotovo.
To je sve šta mi je pomoga i isplatija za udarnički rad.
Kad nije On, nagradila se sama, kupila robu za kotul, zvala šnajdericu da je hitno, žena rekla nek jutros donesen robu u kafić pa će do subote bit gotovo. Zna me, il u dva dana il će me proć volja na boju, kroj, materijal i adio, više nikad mi taj kotul neće tribat.
Digla se, izvadila mu sve za ručak jer ko zna kad ću se vratit, nabacila ratničke boje na facu i krenila.
Iman se nać sa šnajdericon, otić u banku, čini mi se da in dobro ide zbrajanje u njihovu korist i odbijanje na moju štetu, uzet na pazar putericu i u poslugu, to ne znan zašto, al uvik nešto triba kupit.
Moj me pribacija, došla u kafić, pridala robu, popile makjato, ona platila.
Sva nabrušena uđen u banku, ćut će oni šta je matematika.
Puf, nema u borši takujina, u njemu sve, osobna, kartica, vozačka, ključi od kuće, ključi od drugih stvari...
Bit će osta kući, zovnit ću Mog.
Nema ni jednog moba !
Sad san se zabrinila, ne virujen da san sve zaboravila kući, ne zaboravljan ni ono šta oću, kamo li šta neću.
Vratila se potražit u kafić, nema ničeg, zamolila telefon.
Dok Moj dođe najvažnije je smislit skužu zašto moran kući bez puterice i prije posluge, kažen li istinu odma će javit bandi pa će me zezat i prozvat Ginko, a njihovih troje privjesaka ispod sebe će se smijat.
Izmislila da je pukla bičva pa ću skoknit prominit.
Bila san u gaće, bičva se nije ni vidila, On glatko popija.
Tribalo je pitat njegov ključ od kuće, rekla da mi se ne da kopat po borši, popija i to.
Našla sve.
Svakakva san znala izać vanka, al do danas nikad bez takujina.
Bit će me poremetilo šta nisan radon uspila postat tajkun, a svaka bena u nas je.

13.03.2008. u 23:30 • 25 Komentara • Print • #

utorak, 11.03.2008.

ZARADA

Stavija Ivan ruke na guzicu i šeta. Prođe Petar kraj njega pa ga upita:
- Di ćeš ?
- Vamo - tamo.
- Kako vamo-tamo ? Pa radno je vrime.
- Je, al ja šetan, nema posla pa ništa ne radin.
- A do kad tako ?
- E, to je ono najgore. Kad ne radiš ništa problem je šta ne znaš kad si gotov.

U nedilju ujutro Moj otiša sa Sridnjin vamo-tamo do metropole.
Pijuckan kavu i mislin kako ću lipo ne radit ništa 2-3 dana.
I onda mi slučajno, skroz slučajno, padne oko na koltrine. Ajme !
Cila zima je na njima, valja se uvatit posla, a ne da mi se, neman PMS, nisan ljuta, ne znan kako nać inspiraciju za počet.
Pa san poslušala vijesti, to uvik pali za rabisnit se
Uzela skale od pituravanja i ajmo.
Čin su se ukazala stakla od ponistra proplakala od muke
I počela mislit zašto nisan uzela ženu, Silu nečistu kako kaže moja banda, da to sredi dok ja jurcan po netu.
Zato jer je prije par miseci moja prija obolila, kućetina joj na 4 poda, triba to metlit i uzme ženu. Ura 35 kuna, marenda i ručak. Lipo je uredila, zvala je prija još 3-4 puta. E, sad su se već skoro sprijateljile pa Sila nečista sidi umisto da štogod radi, a ure tuču. Kaže da je poskupilo, 50 kuna na uru. Nekidan je sidila 11 uri, radila 1, uzela 600 kuna za oprat izvanka 3 viseća elementa od kužine i 3 donja bez špahera i frižidera.
To bi i ja išla radit, ko i di može zaradit za uru posla 600 kuna, marendu, ručak i večeru ?
Prija tražila drugu, raspitala se, svin Silama ura 50 kuna, ka kartel su, ne pogađaju se za posal, samo na uru.
Ma nema teorije da to platin, osin za ne daj Bože bolesti i šunpreš ako baš zagusti
Stavin prat koltrine, uvatin se ponistra.
Do ručka oprala 6 komada, isto toliko koltrina, usput skoknila mali miljun puta povirit do vas.
Sve bi bilo lipo da nije svitlost ušla kroz čiste ponistre i napravila problem.
Ukazali se dnevni i kužina u punon sjaju, blago ti se meni
Tri dana san tute, zaradila baren 1.800 kuna.
Jedva čekan da se Moj vrati da se pofalin.
Ne znan bil tražila da mi plati pa stukla lovu na postole il da moju zaradu metnemo u banku ?
Zna li ko koliko uzimaju kuvarice za skuvat ručak ?
Kad to zbrojin zarađivat ću ka tajkun

11.03.2008. u 23:21 • 23 Komentara • Print • #

nedjelja, 09.03.2008.

ZAJEBANT

Šjor Frane je bija poznat ka veliki zajebant. Jedne nedilje sretne šjoru Katu, bokun lipe gospoje, kako žuri, skoro trči. Pita je Frane čemu žurba, di će, a ona govori :
- Ajme, šjor Frane, žurin u crkvu, bojin se zakasnit na misu ! Neman sat, znate li vi koja je ura ?
- Jedan priko dva.
- Imeisusovo, šta van je, nema take ure ?
- Ima, ima moja Kate, oš da skinen gaće i pokažen ti ?

Prije par godina iden iz dućana, srela bivšeg profesora tjelesnog, zove na kavu.
- Čuj, jel ono tvoj mali jučer izaša u novine ?
- Nije, ne znan, u koje ?
- Sport, bija turnir, on pobjedija.
- Nije, znala bi, koji sport, on s prijateljima igra na male branke, to kad je ode, sad studira.
- Pari mi se da je on. Boks.
Nazvala metropolu, javija se Stariji, on ne može bit, nije bija turnir za hedoniste. Kaže da Sridnji nije kući, ne zna ništa o turniru.
Našla novine, je ime isto, al Sridnji ne boksa.
Dobila ga tek za tri dana na telefon, počeja mutit, jedva prizna da je on, boksa tajno 3 godine, kod nas u njegovu sobu da su sakrivene stare rukavice i štitnik za zube, nije tija reć jer bi se ja plašila i pilala da je opasno.
Zajebant, uvik je bija od malo riči kad triba o sebi govorit.

Isti kafić, par miseci posli.
Sestra mi sidi na štekatu, 5-6 stolova od mene i viče :
- Čestitan, mali položija prijemni.
- Šta meni čestitaš, čiji mali ?
Moja oba studiraju, Stariji prid diplomon, Sridnji za upisat drugu godinu.
- Tvoj, Sridnji.
A jebate, šta je sad skuva, na faks je ima sve ocjene 4-5, nije pa ispita...
Prije faksa nije puno govorija šta bi tija bit, ritko bi nabacija da bi volija radit u moju branšu.
Nisan in se mišala u faks, misla san da oba studiraju šta oće. Ustvari, Sridnji je upisa, polaga, učija i tajno čeka svoj pravi prijemni kojeg nema svake godine, kad ima primu jedva 3-4 studenta.
Prva godina propala, ni jedan ispit nije moga prinit. Rič nisan rekla, ni tad ni ikad posli.
Svi kažu da je ista ja, di ću sebi grintat ?
Eno ga sad, reka bi moj ćaća, svršija za vozača pa vozi.
Putničke avione.

P.S. Nije avion boks, nisan se pripala ni pilala ni kad je pun goriva sletija na drob, u polje. Ljubav za avione i let s mene prišla na njega.

09.03.2008. u 00:01 • 28 Komentara • Print • #

petak, 07.03.2008.

MANJE JE VIŠE

Dok Mare ka i svake subote sprema po tinelu, muž Neno je doziva iz kužine svon snagon:
-Maaaaaaare, di si ?
Poludila Mare pa i ona zaviče:
- Šta se dereš, vidiš da spreman ?
Neno zajebantski povika:
- Kad te nema blizu, nisu mi sve koze na broju !

Nije ni meni bolje, Mom su najdraže riči di si ?
Ne triba mu ništa dodat, reć, nit on ima šta pitat, samo mi oće čut glas, znat da san tu.
S vrimenon se od zaljubljenosti i strasti stigne do "volin te ka svoje stare, iznošene cipele" - e, to je najveća ljubavna izjava na svitu, sigurnost, komod, prijateljstvo.
Nas dvoje imamo viška soba, blaga otišla, sobe ostale.
Namistila sebi radnu, za moje gušte, u njoj sidin za ovon škatulon, pravin se da nešto radin, neš ti rada brljat po netu
Moj neće radnu, njemu je otić do brodića i vrtla najveći rad, pa san onda namistila dvi lipe spavaće, svakon svoja, nek jedanput spavan ka kraljica, bez puvanja, prdenja, hrkanja.
To mu se nije puno svidilo, vidi se da nema plave krvi, al dositila san se.
Namistila u njegovu sobu novu LCD tv, stavila mu daljinski ispod kušina, isti tren je od sriće zaboravija pitat di ja spavan
A ne, nije zaboravija na one stvari, siti se uvik kad mene boli glava
Opet nan je knap, sobe su zauzete, još kad bi neko čistija i pegla misto mene taman bi mi skoro sve, osin love, bilo po miri
Jedino neman mire kuvat, naučila na nas pet, sad triba za dva.
Svaki dan teglin spizu, susidi znaju pitat di ću s tin samo za nas dvoje
Doduše, Mlađa i njezin naletu kad se situ, čin pitan bi li šta pojili govoru da bi. Potarašu sve šta iznesen na stol
Onda Sridnji, on je koji dan ode, koji dan ko zna di, nikad ne znan oće li se sa svojon nacrtat na vratima, dođu li i oni bi
Stariji i njegova stalno su u metropolu, osin liti i za sve praznike. Kad dođu isto bi
Nas ima manje, a kuvan više nego ikad

07.03.2008. u 00:01 • 29 Komentara • Print • #

srijeda, 05.03.2008.

POTJERA

Imamo mi policjota šta najviše voli promet, moš kraj njega ubit cili svit, ne bi vidija ništa, jer po cili dan zapisuje nepropisno parkirane aute i podnosi prijave sudu za prekršaje.
Nekidan dobija i on poziv od suda radi istog prekršaja.
Prijavija je sam sebe, ne zato šta je savjestan, nego zato šta nikad nije uspija zapantit svoju registraciju.

Ritko vozin ono autića, samo kad baš moran, nisan s njin spretna, bojin ga se.
Uvik pogledan jel' sve šta se na njemu okon vidi u redu, vozin polako, ne volin srest druge aute, kamion il bus, jedva s dvi ruke držin volan i dajen duga, kratka, žmigavce, izblesira me gledat naprid, nazad, u ogledala sa strane, a naleti li još i kakvi semafor ne pitaj me ništa !
Tako sritna i ponosna morala, jer Moj je zahrka u 9, sinoć oko ponoć skoknit po Mlađu, zvala da triba prijevoz, momak joj hitno otiša negdi.
Krenen, nigdi nikog, grad pust, kad vidin da mi se uz guzicu zalipilo drugo auto.
Vozin dobrih 25 km na sat, neću brže jer mi biži bila crta, i mislin šta me ne priđe ako oće.
Ma kakvi, neće.
Učinilo mi se na tren da blišti neko plavo svitlo, al nisan bila sigurna, ne stignen gledat iza sebe, dosta mi je šta moran isprid.
Poslin 300-400 metara priša me i sta malo popriko, tako da moran stati.
Iz auta, velikog, sivog s plavin svitlon na krovu, izlazi visoki, lipi policjot u uniformi.
Ajme, ko zna koje san sranje napravila ! Smrzla se, ušla u se...
-Gospođo, dokumente, ne radi vam stražnje svitlo.
-Radi, pogledala san prije minut.
-Ne radi, morate platiti kaznu.
-Zašto ? Bit će crklo ovaj tren, nisan to nikako mogla vidit.
-Gospođo, nije samo svitlo, vozili ste presporo, niste tili stat kad smo uključili rotirajuće svitlo, morali smo vas slijedit, niste vezani.
-Zašto ću stat, šta ja znan ko svitli, imate civilno auto ? A di ću brže vozit, da ko nastrada rekli bi da san vozila prebrzo, kaiš san taman tila vezat...
Smješka se on na me, vidi čovik da san fina, pristojna dama i da ništa nisan učinila, kad dolazi drugi, šta je bija s njin u auti, mali i debel, dere se :
-Nemaš se šta s njon prepirat, opirala se službenin osobama, nije stala odma, nek sad plati baren 1.500,00 kuna il ju prijavi.
Opirala se službenin osobama, 1.500,00 kuna, je li poludija skroz naskroz ?
Pogledan umilno, ka tele, u svog lipog policajca i počnen mucat :
-Prijavite, al kad vozin ne vidin stražnje svitlo, samo znan da je maloprije radilo.
Smije se on, govori kolegi nek ode, da viruje kako više neću bižat, potjera je gotova.
-Sigurno se, gospodine policjot, svićica utrnila tren prije nego ste naišli, vozin bez stražnjeg svitla najviše minut-dva. Za to vidit morala bi uvik gurat auto, ne vozit, buljit u stražnje svitlo i čekat da crkne svićica jer ako vi naiđete uzet ćete cilu penziju mog ćaće za ništa.
Gleda on mene, gledan ja njega.
Iako je potjera organa reda za opasnon osobon bila duga i teška prošla san lišo, bez punta.

05.03.2008. u 00:01 • 29 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 03.03.2008.

RIČ PO RIČ

Sidi Mare na grobu pokojnog muža, koji je umra prije nekoliko dana i velikom lepezon maše iz sve snage. Naiđe susida Janja, ža joj Mare, misli da je poludila, pa je tiho svituje:
- Ajde doma Mare, sinja kukavice, nemoj tu mavat ventulon !
A Mara će:
- Neka, Janjo, prije će se oladit. Reka mi je prid smrt, Bog da mu dušu prosti, da se ne udajen prije nego se oladi !

Danas san skoro postala udovica, tila Svog ubit.
Krenili da ćemo auton do lungo mare, teke prošetat, uvatit arije, možda skrenit i povirit ima li koja šparoga.
Čin je upalija auto vidin da je na rezervi.
- Stani na pumpu ulit goriva.
- Ma ne triba, može vako još 100 kilometara.
- Bolje da uliješ, ol smeta imat goriva ?
- Poslin ću.
Izašli na cestu, dok san rekla keks auto stalo, jedno 2 km od pumpe.
Beštima, nema kante za otić po gorivo, meni ža, baš bi ga volila gledat kako cupka s kanton po cesti.
Govori da zoven Mlađu nek dođe, Stariji i Sridnji nisu ode.
- Zovi sam, i nako sve znaš bolje od mene.
Zva je, Mlađa rekla da je u Splitu, On poludija šta je išla, di je išla, s kin je išla, nikog nema kad mu triba...
Onda san ja poludila, nije Mlađa kriva šta se ti praviš najpametniji, tvrdoglav si i blesav...
Upropastija mi je dan za ništa, a baš san se veselila moru, ariji, šparogama.
Rič po rič i ko zna di bi stigli da se nisu zaustavili poznati, sredili gorivo.
Otišli smo pravo kući, Moj ljut na cili svit lega bez večere.
Do jutra će ga proć, dignit će se prvi ka uvik i skuvat kavu za me, On pije čaj.
Srića da nisan nagla pa je osta živ jer da nije kako bi se makla iz postelje, ko bi mi skuva kavu ?
Kad bolje promislin pametan je, ne kuva kave mukti nego iz interesa, ko bi njemu da ručak, večeru, čistu robu da se štican i dva dana zalegnen ?
Ko bi njemu, ko bi meni, parimo ka sijamski blizanci, ne znamo mrdnit jedno bez drugoga.

03.03.2008. u 00:01 • 28 Komentara • Print • #

subota, 01.03.2008.

NAJDRAŽE CVIĆE

Zapuvala san se, imala hitna posla kupit, doteglit, rasporedit...
Ova šta stoji ispod mene velika je čistunica, moš joj s poda isti.
U banj u lavandin drži uštirkani miljetić i na njemu pitar s ljubičicama.
Di peru ruke Njen, troje dice i ona ne znan, al ko će razumit čistunce.
Uvik pazin da ne bi šta s mog balkona palo na njezin, ne triban tuđe lajanje.
Kad jutros ranije evo je na vrata.
-Eto došla san reć da pazite da vaše proso ne pada po mom balkonu.
Zuji mi po glavi proso, proso - jel' to ono šta idu tice ? Je, al neman ticu, samo Moj ima ćuka u glavi. Taj ne ide proso, izida mene.
-Dobro, oprosti, neće više.
Dosta mi je njenih sranja i lipo se uputin kupit cviće.
Kupit ću štagod za balkon, nema veze šta, glavno da ima sitne padajuće listiće i takvi cvit.
Doteglila san kući 2 veeelika pitara, nisan ni pitala kako se cviće zove.
Stavila san ih tako da sve visi priko ograde balkona i cilo vrime gledan oće li fešta počet.
Vitar je slabašan, jedva mrda, al cviće je pravo !
Pada listić pa latica, ona stisla usne, pogledava gori i mete balkon.
Neće doć, ne smi reć ni riči jer u nas su akcije "više cvijeća, manje smeća" i "najljepši balkon".
Blažene akcije !
A kako će lipo bit i njoj i meni kad zadimi jugo !

Ovo je bilo početkon prošlog lita.
Pozlatila se svaka lipa šta san ju dala za cviće !
Padalo je cilo lito, jesen i zimu, a meni niko nije pozvonija na vrata.
Nekidan san najdraže cviće stavila u veće pitare, kupila mu nove zemlje, naranila ga.
Sad je nabujalo, zazelenilo, puno pupića, obećaje da će padat, padat i padat

ŽIVILE AKCIJE "VIŠE CVIJEĆA, MANJE SMEĆA" I "NAJLJEPŠI BALKON" !

01.03.2008. u 00:01 • 19 Komentara • Print • #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.