plava brazda

srijeda, 23.04.2008.

JAPANKE I BIČVE

Suvenirčići iz Bangkoka i Hong Konga

Sidimo nas tri u mojoj sobi u hotelu Naray u Bangkoku.
Skuvale kavu, dimin samo ja. Donile smo sobon lončić, kil kave, cukar i grijač za vodu s utičnicama za cili svit.
Ne moš ti računat da ćeš po svitu moć popit pravu kavu, jok.
Ko nosi ne prosi i nije grintav radi one američke vodurine šta zovu kavon.
Ode smo četvrti dan, ali ne prvi put, obašle smo ranije znamenitosti i grad, sad obavile šta smo tribale, kupile zvizdarije.
Vanka veljača, 40 stupnjeva, nama vruće i pomalo dosadno.
Ne znan koja je rekla da za ubit vrime skoknemo 2-3 dana do Hong Konga, blizu je, karta za kući nan je tek za 5 dana i to odavde.
Rečeno, učinjeno.
Neš ti, malo više od dvi ure leta do tamo. Rekle recepciji da nas neće bit 3 noći, ostavile stvari u sobama u Narayu, skupile alat za kavu, lovu i ajmo, ja u vešticu na špaline i japanke, one u šlape, kotule i majice.
Više nan ništa ne triba, u Hong Kongu se kupuje šta god ti srce oće, prvoklasna roba, kuferi...
Oko pet popodne sletile.
Ajme šoka !
Vanka oblačno, temperatura 13 stupnjeva, smrzle nan se kosti.
Nije nan palo na pamet provjerit klimu prije nego smo krenile.
Uzele taxi do hotela Ambasador na Koowlonu, tamo nas znaju od prije, u strogon je centru i de luxe. Ne smin reć koliko tu i u Narayu košta noćenje bez doručka al moraš u de lux po Dalekom istoku za bit miran i siguran. A i nije nas puno bolila glava, bile smo na službenon putu u Bangkok, a s ovin smo se lušon od Hongkonga, jelte, zaslužile počastit.
Svaka skuža nađe muža.
Ušle u lipo ugrijanu sobu, upalile engleski program na tv i smrzle se opet.
Molu strance da ne izlazu vanka jer pada noć, kineska je Stara godina, ima svega po ulicama, najsigurnije je ostat u hotelu.
Mi tile odma ić kupit postole, bičve, đempere, šta bilo samo nek je toplo.
Ujutro na recepciji govoru da je Nova godina, sve zatvoreno, nema se di kupovat, možda jedino u luci.
Otišle pješke, blizu je.
Radi dućan samo s muškon robon, normalo, u luci je.
Kupila muške kratke bičve, odma ih navukla i obula japanke. Gospe moja, da mi je ko reka da ću to u maškare stavit na se ne bi virovala, a da ću odat po svjetskon velegradu takva, ma...
Nikako nać muški đemper, bilo koje boje i vrste pa se gazda smilova, zva telefonon rođaka šta ima dućan za ženske nek dođe tren otvorit jer ćemo nas tri umrit od leda.
Da nan katrige, kavu, kolu i zapalit dok smo u dućanu čekale.
Enti, rođak ima dućan za noćne dame, sve blišti i sjaji se.
Dopalo me kupit đemper od zečje dlake, fudran, ukrašen s ručno vezenin ljuštrinima, poslin san ga nosila na noćne balove i posuđivala za maturalne plesove.
Postoji fotka mene u litnjoj veštici na špaline sa svečanin blištećin đemperon poviše, muškin kratkin bičvama i japankama, al neću ju objavit iz zdravstvenih razloga, moga bi ko umrit od smija.

ponedjeljak, 21.04.2008.

DAN ZEMLJE

S ovom mojom treba oprezno, od punog je češkog stakla.
S našom treba još opreznije, neprocijenjiva je.
Nastala je prije 4600 miljuna godina kad su se plinovi i kosmička prašina zgusnuli u prelijepu plavu kuglu, za nas veliku, za svemir tek zrnce.
Ako se Sunce ne ugasi postojati će još 10000 miljuna godina.
I ako ju svatko od nas bude čuvao.
Prvi masovni prosvjedi za njeno očuvanje održani su prije 38 godina, 22. travnja.
Od tada se u cijelom svijetu obilježava njen dan, Dan planete Zemlja, a u prosvjedima danas sudjeluje stotine miljuna ljudi.
Zaštita okoliša postala je opća javna briga.
Očekivano, lako je zaljubiti se u našu plavu ljepoticu.

subota, 19.04.2008.

MUDRA SOVA I TAŠTA TUKA

Kad san puno dobre volje volin za se mislit kako nisan najgluplja na svitu, svrstan se u gornji dom srednje pametnih, po 2-3 pitanja čak i mudrih
Obožavan tice grabljivice jer su silno korisne ciloj prirodi pa sebi tepan da san sova, mudra. Ova na slici moja je najdraža, sliči na me il ja na nju, ko bi zna.
Pogledajte nas, iste smo
Danas san se zabrinila, čini mi se da san puno više bila tašta tuka nego mudra sova.
Od poznanika šta je nikidan na vinčanju slikava dobila 2-3 sličice i mail :

Mlada je šesna, a za prvu fotografiju - rado bih ja bio pored nje. Jer, ona je pametna i zgodna ženska.

Enti miša, ovo gori je ta prva fotka, to na me misli.
Nacrta mi se osmjeh, digla repica, pala na dvi slatke riči ka svaka tašta tuka.
Nisan dite, znan da je rič o kurtoaziji, iman ogledalo i dobre oči, al svejedno mi godi i "pametna" i "zgodna".
Jel u u meni još uvik koji put čuči dite šta se sritno nasmije kad mu kažu da je dobro i pomazu ga po kosi ?
Pari mi se da nan je od rođenja do smrti puno drago čut koju lipu o sebi, da smo u isto vrime i mudre sove i tašte tuke.

četvrtak, 17.04.2008.

ABAK

U ditinjstvu san često slušala da stariji spominju abak, ta in je rič značila matematiku, obično tablicu množenja.
Matematika mi uvik bila draga, tila san znat i imat sve pa i pravi abak.
Na faksu san polagala šiber, iman ga i znan s njin radit, ka šta iman i razne kalkulatore. Uvik, baš uvik, sve volin provjerit pješke, napisat na papir i izračunat sama. Eletronika pomaže, sve je to odlično, al šta je sigurno, sigurno je.
Kad san u Pekingu ugledala abak poletila san ga kupit, uvjerena da ću odma naučit s njin radit, da će mi zaminit papir i olovku. Vidila san tamo ljude, imaju najmodernije kalkulatore, a svi računaju na abak, ne pada in napamet ništa drugo. Prebiru prstima po njemu brzinon zvuka, uživaš ih gledat.
Moj abak ima lipu knjižicu sa crtežima i uputama na engleskom.
Ne smin ni sebi priznat koliko san puta u 10-tak godina provala naučit, ma makar zbrojit 1+2, al zalud, neće ide i gotovo.
Abak je dobija misto u vitrini, gura se s raznin suvenirima, a ja i dalje, čin nešto izračunan kalkulatoron, moran uzet papir i olovku za provjerit rezultat

utorak, 15.04.2008.

SLIKU SVOJU LJUBIN

Civilizacijsko je načelo ne bacaj smeće u tuđe dvorište, zastupamo ga godinama, u stotinama dragovoljno odrađenih sati s građanima svih uzrasta, istupima u medijima, priopćenjima, brošurama...Toliko se puno slikamo da sami sebe više ne možemo gledati.
Lako je reći da Šibenik neće splitsko smeće, no to nije bit sadašnjih burnih događanja.
Bit je nositelje vlasti na svim razinama prisiliti da postupaju sukladno Strategiji gospodarenja otpadom koju je donio Sabor 2005. godine.
A Strategija kaže da se otpad iz kućanstava prikuplja odovojeno i da zagađivač plaća.
Ili odvajajte otpad, tko tako radi neće plaćati odvoz, tko sve trpa u jednu košaru i proizvodi smeće plaćat će odvoz, skupo i preskupo.
Otok Krk već dvije godine provodi Strategiju, svako kućanstvo dobilo je 4 plastične posude za otpad, pred svakom kućom 4 su kante - jedna za ostatke hrane, jedna za papir i karton, jedna za staklo, lim i plastiku te jedna za elektronički i lijekove. Stigli su do 30 % odvojeno prikupljenog otpada. Na bazi 40.000 stanovnika, zapravo 12.000 koji odvajaju, prošle godine su podijelili zemljoradnicima 6000 vreća najkvalitetnijeg komposta i poštedjeli od sječe 3800 stabala.
San Francisco i San Jose odvojeno prikupljaju skoro 70% otpada, planiraju 100%, Canberra već više od 70%, cijela Austrija 65%, skupina općina u Italiji kod Trevisa 74%, a pojedine više od 80%, kao i općine oko grada Lucca.
Za to vrijeme Napulj plače, zatrpan smećem, okružen opasnim, zatrovanim zrakom, ostao je bez prihoda od turizma, nitko neće u taj raj.
Kod nas Vlada planira 21 takozvani Centar za odlaganje otpada, svakoj županiji po jedan budući Napulj, u mnogima na kraškom terenu, veličine cca 400.000 m2 svaki. Tvrde da naši građani nisu dovoljno civilizirani da bi odvojeno prikupljali otpad
Reciklažno dvorište za jednu županiju treba cca 10.000 m2 prostora, koristi sve sekundarne sirovine, samo 15 % otpada ne može se preraditi. Taj dio se spaljuje u malim plazma spalionicama, bez dimnjaka, bez ikakvih štetnih emisija.
Uz to, izgradnja reciklažnih dvorišta 5 i više puta je jeftinija od izgradnje Centara i spalionica, što će platiti siromašni hrvatski građani. Zašto nam naturaju skuplje, bitno lošije zbrinjavanje, bacanje sekundarnih sirovina i konačnu potrošnju prostora koji se nikad više neće moći sanirati ? Zar ne znaju da prostor nije naš, on je trajno dobro i nacionalna baština, vlasništvo naše djece i unuka ? Zašto žele graditi na kraškom terenu koji je zaštićen rezolucijama UN-a, osobito zbog potencijalnog trovanja obilja izvora pitkih voda. Radi postotaka od gradnje skupih Centara, zbog uvoza EU smeća, da nas prisile u zlatu plaćati nekom koncesionaru našu flaširanu vodu ?
Mogla bih vas zamarati još tri dana, ali neću, imam samo jedno pitanje.
Jeste li spremni odvojeno prikupljati otpad ?

nedjelja, 13.04.2008.

GLAVA U BALUNU

U tri popodne izašli iz kuće lipi, naprlitani, dobre volje.
Padala je kiša, pitan Mog ima li koji pristojni kišobran u auti il da ponesen.
Ima, kaže, nov, baš za ovu zgodu.
Za 10 minuta došli do katedrale, kiša sve jača a gužva od auta grozna, moraš se parkirat Bogu iza nogu.
Skoro san Mog ubila kad je izvadija kišobran, star, sav na maće, visu konci jer je isfucan na krajevima, meni nepoznat, ko zna di ga je skupija, takvog u nas nema.
U restoranu do katedrale piće za svatove, hladna zakuska, piva klapa, ne moš od lipote.
Dolazi Mlađa, jedva čekan da uslika klapu, mladu, nas...
Nema digitalca ni kamere, misla da san ja ponila.
Digla mi je tlak na miljun, svi nastradaju kad ona misli, ista je svoj blentavi ćaća !
Pop je bija pravi zajebant, nisan se nit na Ave Maria uživo i uz orgulje mogla uozbiljit, stalno san u sebi pjevušila "jer ti si moj Pinokio".
Onda smo se vozali po ure do restorana okolo naokolo u koloni, ne znan koliko je bilo auta, al ljudi, pola nepoznatih, oko 250, u svakoj auti 2, najviše 3.
Dočeka nas je bend i kokteli u krasnin bojama.
Uvik pitan od čega su kokteli, privlaču me boje, al ne kušan, kad se mora pit viski mi je najsigurniji, najdraži za vrime, prije i posli svega.
Lipo smo sili, sve poznati svit s nama, klapski pivači i drugi zafrkanti.
Prošle su pune 3 i po ure do prvog plesa, a moje postole s takićon od ohoho centimetara nisu se javljale.
Red pisme, red spize, pića, plesa, smija, došla ponoć da nisan rekla keks.
Oko ure noću počeja raspašoj, za bolje skakat trčala u auto prominit postole.
Plesalo se, pilo, ilo, pivalo sve, od gange do Figara, a meni se u glavi prominila ploča iz Pinokia u "Vilo moja".
Odjedanput Mlađa govori da je 5 uri ujutro, triba ić leć.
Kud prije ?
A i ta mlada garda sva je na galofak, uvik spominju ure, umorni su, spava in se.
Pogledan po stolovima, je, po ljudi je ko zna kad otišlo.
Nas 20-tak nikako se rastavit, uputili se na pumpu na kavu, tamo zapivali "Ti si mi u krvi" i lagano krenili kućama.
Legla u 7, spavala brzo da se mogu odma dignit, cili se dan vukla po kući s glavon u balunu.
Neman pojam od čega.

petak, 11.04.2008.

PRIPREME

Lipo li san danas prošla.
Sutra je vinčanje di je pozvana Mlađa sa Svojin i mi, nije od najbližih pa san se tila izvuć daron i ne otić.
E, da je bilo bit režiser !
Najprije je Mlađa izjavila da nema šoldi za dar, nek kupin i za nju.
Aj dobro, drugon se nisan ni nadala.
Kupila u metropoli, sinoć Moj i Mlađa odnili, doživili presing da moramo doć, obećali i šta ćeš sad.
Išla san povirit odijelo od Mog.
To je ono jedno odijelo šta prosječni muški kupu svake 3-4 godine za ić na vinčanja i sprovode.
Kravata u redu, košulju triba malo šunprešat, naškodila joj gužva u ormaru, gaće malo više, sako ka Bog.
Iza ručka namistila konja, s košuljon se nekako obračunala, došle gaće na red.
Ajme meni, ni sebi ni svon.
Šta nije bilo zgužvano ja san sredila, svaka nogavica ima po tri crte.
Došlo mi je skupit se u dućan kupit odijelo, al ne moš, em je ovo staro 6 miseci, em san na lovi tanka, iscrpili me razni događaji.
Ne smin javit materi da zovne i pošalje Silu jer mi se ne da po ure slušat kako san imala kad naučit peglat.
Ona voli držat govor i uvik zaboravi reć da ćaća cili život sam pegla svoje košulje i gaće.
Sitila se zvat upomoć kemijsku čistionu, mogu li mi oni ujutro ispeglat gaće.
Neće, da imaju puno posla, morala potegnit veze.
Jedva pristali.
Ujutro ću odnit gaće, sist baren uru na kavu poslušat jutarnje vijesti iz prve ruke, doć kući, nabacit teke zdravlja na facu i krenit.
U tri i po popodne valja bit prid katedralon, a poslin kako Bog da, a zna se, dat će baren do zore.

srijeda, 09.04.2008.

RAPORT

Negdi puton dočekala me s prekrasnin cvićen prekrasna Ona.
Ko da se znamo sto godina i ka da smo svaki dan na kavi, eto tako je izgledalo to premalo zajedničkog vrimena.



Onda su me dočekale Prva i Druga, Druga stara 5 dana na prvoj slici, 6 dana na drugoj. Neman riči, neka slike govoru.
Išla san vanka na kavu s Pjesmon. Šta da van kažen osin da su blog kave prekratke i da je ona krasna ženica od 35 godina.



E ode Druga ima već 7 dana.
Prva ju obožava, a Druga spava, cica, malo gleda okolo i nema je ćut.
Ista ja

nedjelja, 06.04.2008.

TORTA

Volin kuvat, dobro, ne uvik kad se mora, al kad mi dođe napad kuvanja znan bit majstorica.
Ne kuvan tad ništa običnog nego zahtjevnu spizu i kolače.
Na mojin se tortama parilo oči i lizalo prste, najlipše mi ispadnu one koje napravin bez razloga, zato jer mi je tako došlo.
Čin iman obvezu, moran nešto zbrljat.
Za sutra ić u metropolu dala san napravit jednu lipu tortu u kućnon obrtu, 90 km odavde, pokupit ću je usput. Vinčanu tortu kod tog svita triba naručit bar 5 miseci ranije, nikad suboton ne pravu više od 10-tak jer je svaka malo remek djelo, al ja iman tajnu, rođaci su mi.
Misto da mirno sidin, moja mater pravi kroštule, rođak umjetnik tortu, meni vrag nije da mira pa se bacila i ja na posal, naumila napravit bar dvi torte.
Lipo mi je krenilo, stavila prvu peći.
Jesan li rekla da sve radin odjedanput, nema u mene jedno pa drugo ni praznog hoda ?
Mišan drugu tortu kad iz pečnice nešto čudno miriši, povirin, tista nema više od 2 cm visine.
Aj ća, zeznila san nešto.
Ma nema veze, napunit ću to kremon, zalit čokoladon, pojist će Mlađa i njen dok kažen keks.
Iden povirit u frižider kremu jer san ju pravila paralelno s tiston, kad tamo iman šta vidit.
Tisto se ladi, krema se peče.
Iden ća, ujutro se kreće.

subota, 05.04.2008.

BLAGO NAMA

Viđe stola mudraca od sinoć, svit šta je doša i novinare kako vaćaju svaku pametnu
Bilo je riči o šteti od deponija i spalionica smeća, apartmanizaciji obale i javno-privatnon partnerstvu.
Reče u jednom trenu Tonči Tadić, čovik zna, sidija je 8 godina u Saboru, da niko ne pomisli pozivat se na zakone jer tek onda neće ništa učinit, ovo je zemljica di te gluposti ne važu, jedino se javna dernjava donekle čuje.
Pričalo se s ljudima ljutin na nebuloze "odozgor" dvi i po ure, na kraju dobili od njih zadaću napravit stalni Građanski forum, pozvat našu pametnu dijasporu u metropoli i vanka nek dadu ruku oduprit se trijadi, spregi podivljalog kapitala, vlasti i znanstvenika koji za lovu napišu šta god traži onaj koji ih plaća. Sve to mukte, bolje reć od svojih šoldi, niko ode ne dobije ni lipu, obrnuto, oni šta držu takujin najrađe bi ekipu zatukli, al in nije zgodno
Eto Tonči je do dvi ure radija u Zagrebu, mi smo osigurali auto da ga pravo s posla dovede i odma poslin odvede natrag, jedva je piće s nama popija.
Jel ono američki grm danas reka niko ne sme da vas bije ?

petak, 04.04.2008.

PLANOVI

Kuju se planovi za otić do njih dvi.
Išla bi sutra da nije Grma, sve su isprimištali zbog njega, možda ni metropola više nije di je bila i ko zna di bi stigla pa čekan da ode.
Ne znan bil išla avionon il auton.
Avion je, zna se, najbrži, najsigurniji, najbolji, al ne moš avionon skitat po gradu. Čeka me puno posla, sve san odgađala za doć kad Druga stigne pa bi morala ić po gradu buson i tranvajon a kome je do toga.
Auton nije više dugo do gori, mogla bi usput stat digdi i popit blogersku, da se uputin za zagrebačke. Muči me ko će vozit Dalmatinon i proć rotor, navikla san na vozača, meni stoji volan da gore ne može. Moj voli vozit samo sad je u komade, slavija i slavija, diza čašu za Drugu miljun puta, eno ga leži jer da mu buči u glavi. Ako mu do nedilje ne bude bolje odo ja na avion a On nek dođe kad se izliči.

UPDATE

Ne mislin se za dar, bit će isti ka i Prvoj.
Stanbena štednja na njeno ime, mi 5 godina svaki misec imamo uplaćivat, banka i država nešto dodaju, skupit će se. Kad prođe 5 godina ono šta se skupilo vezat ćemo do 18-og rođendana dice i ka Bog, lip dar će ih dočekat.

srijeda, 02.04.2008.

DRUGAAAAAAAAAAAAAA !

Ima ura da mi je na mob stigla slika pravo iz rađaone, Stariji je i ovaj put bija s njima.
Ošli su u bolnicu oko 5 popodne, oko 6 i po javili da još ne znaju oće li ih doktori vratit kući i onda oko 8 došla slika na mob !
Sve pet s obe, mala ima crnu kosicu, 3870, 51cm i ista je Prva, znači ista ja

Evo me, stara san par minuta.

utorak, 01.04.2008.

BABA ROGA

Čin priđu 40-tu žene se proglašava potrošenon robon, muške prosidin šarmerima.
Kad postanu none žene su Baba Roge, muški poželjna, proćelava gospoda.
Jutros san na kavi uslikala prosječnu Baba Rogu i ne čini mi se da je gora od prosidog, proćelavog, šarmantnog gospodina.



UPDATE - bile stine za Fizija

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.