Marketing
SLIKAVANJE, MI, FJAKA
Ne znan triban li vas zamarat biserima s putovanja jer toga ima puno previše.
Slika je manje, nešto na kameri, to neman veze skinit.
Neslikavanje je profesionalna deformacija, turisti su mi znali popit krv jer tribaju još uslikat ovo ili ono pa bi kasnili svugdi, čak i na avion.
Za ne bit turist odala san okolo uglavnon bez fotoaparata.
Slikavat nisan volila ni dok san ka dite bila članica Foto kluba, očaravala me samo tamna komora, kemija nastajanja fotki.
Putovanja su isto kemija, minjaju ti pogled na svit, minjaju te iznutra.
Kakvo vrime je u nas došlo prosječni čovik ne samo da neće ić na putovanja nego neće ni kruva vidit svaki dan.
Privareni radnici i oboljeli od azbestoze u Salonitu Vranjic, dica protestiraju po ulicama, mafija bacila oko na teren trogirskog škvera, ko šljivi radnike, sudac Ustavnog suda nije platija priko 200.000 kuna poreza, njemu ošlo u zastaru, ja bi za to svršila u zatvor, tip zatuka dvoje ljudi, treći u komi, Uskok istražuje Bandi(t)ćev lopovski Holding...
A šta je ovo, koji je ovo horor, di mu je kraj ?
U Dubaiju većinu fascinira Zlatna ulica, mene ne.
Tamo je miljun zlatarnica u nizu u kojima je stvarno dobro i jeftino zlato, ne toliko drago kamenje ni biseri i to je to, neš ti.
Prvi put kad san došla šokiralo me šta san pridveče pješke prilazeći glavnom gradskom trgu vidila gomilu ljudi, krcato, i misla kako san dospila na neki mitinig, kad ono...
Svi do jedan muški, svi se držu za ruke, neki zagrljeni, a kako se nas 10, 6 ženskih i 4 muška, približavalo najbliži su počeli buljit u nas.
Ušli smo u prvi dućan pitat jel dobro vidimo.
To su mahon Azijati, radna snaga, koji godinama tu radu, a nema viška žena, ne može ni bit kad svaki mali šeik ima baren pet komada pa su se okrenili sami sebi.
Posli san se navikla svaki čas srest po gradu zagrljene muške.
Nije me fasciniralo jahanje na devama, jedno noćenje u pustinji u šatoru, ni vile s minaretima ni moderne, superluksuzne građevine.
Ali je neka vrsta fjake, mira, usporenosti u koje tamo upadneš.
Bogatstvo ih čini komodnin, besplatno je zdravstvo, školstvo, sve javne potribe, nema namrgrođenih ljudi, nema frke.
Možeš kupovati zlato, tehniku i robu iz cilog svita jeftinije nego tamo di je proizvedena jer nemaju uvozne carine.
I nisan se tribala motat u krpe nit vezivat maramu na glavu ka u drugin, sličnin zemljama.
Sretala san tamo naše ljudi koji su radili u susjednin zemljama, došli bi na vikend u Dubai za odahnit, odmorit se, guštat.
Zato i ja volin Dubai.
A ovog čuda san s vrimenon donila na tone i dilila ka bonbone.
Post je objavljen 29.04.2008. u 00:05 sati.