plava brazda

petak, 25.04.2008.

NIJE ŽABA

Iz Hong Konga i Kuala Lumpura

Draga Šetemano, nije žaba nego kornjača, oprosti zaboravnoj starici, oli ja znan šta san di kupila i šta iman u kući ?
A baš san tila ispričat još koju iz meni najdražeg velegrada na svitu i šta s tin ima Kuala Lumpur, al san radi žabe i drva od škatulice blokala.
Nit znan da neman žabu nit znan od kojeg drva je škatulica.
Iden ća kupit Ginko.
Ajme, pogled u novčanik na karticu od Konzuma sitija me Kuala Lumpura.
Bilo nas je 8, redon stručnjaci od slatke vode
Kolege, 3 muška i 4 ženske, oslonili se na me ka da san vođa puta jer san jedino ja ranije bila po Dalekon istoku.
Došli u hotel, podililo kartice za otključat sobe, svih 7 bulju ka telad u šarena vrata, al mudro muču, pravu se da znaju kako će uć u sobe, mučin i ja.
Najprije je nasta krš kad je kolega koji ne govori engleski vidija da mu nema kufera.
Dok san sređivala stvari s recepcioneron čujen dreku, Dalmoš se dere iz petnih žila, naravno, po dalmatinski, ne razumin ga ja, kamoli će kosooki recepcioner na drugon kraju recepcije duge ka autoput od Zagreba do Macole.
Liftboy je na onin ogromnin kolicima odnija sve kufere prid lift, tamo nas čeka.
Aj dobro, smirili ga, rekla in da tutnu koji dolar nosaču, da ćemo vanka u život za po ure i ošla u sobu sanjajući tuš.
Ulazin, zvoni telefon.
Svih 7 vratilo se na recepciju zvat me, nijedan ne zna karticon otključat vrata, nijedan me nije tija pitat na vrime il sad recepcionara, nisu tili nit na mote pitat nosača, sve da se ne osramotu.
Onda san se s jednin po jednin vozala lifton po katovima, otključavala in sobe, prošlo 20 minuta od onih po ure šta san dala za tuširanje, tlak mi se diga na 300/300.
Smislila sam osvetu, reć ću da idemo u restoran iza kantuna a odat će baren po ure po lipljivon, vlažnon i vrućen zraku.
Meni neće naškodit, samo san prominila robu, nit san se stigla tuširat nit namrčit gubicu a nije mi ni prvi put bit u toj klimi.
Restoran je skup, nema europske spize, masno će platit ono šta neće moć isti, to će ih dotuć, neće oni mene zajebavat kad ne triba nit ću in ja glumit vođu puta.
Ispalo po mom.
Jedva zaspala, zvoni telefon oko 3 ure, Dalmoš urla da se zajija, iman li dičjeg pudera, di je apoteka, šta će sad, na recepciju pitat ne može, ne zna beknit.
Aj diži se, spasi kolegi život.
Svanilo je dok san se vratila iz apoteke, išla sama jer nije moga odat, peklo ga ko sam vrag ispod pazuha i između nogu, skoro raskrvavilo.
Donila san po preporuci apotekara masnu kremu, ne dičji puder jer se puder i znoj s vlagon u zraku pritvoru u blato koje još više nadražuje kožu.
-Koji si mi kurac donila kremu, iman takvu kremu, spakovala žena. Di je puder ?
Idiot ima kreme, ima kreme, ima kreme...
Još mi zvoni u ušima.
Dobro san prošla, da san ga zatukla sad bi bila tamo u zatvoru.

P.S. Nisan bazala po svitu od dosade i viška love, išla san službeno, turizam je moj posal, uža specijalizacija putovanje oko svita avionon za individualce i grupe, plaćaju me da organiziran sve, od viza do guzic papira.
Za pravo reć ima nešto i u genima, bazala san s materon ka dite svugdi, radila je sličan posal s brodovima. Puno bazan i na svoj račun, al iman pristojne, velike popuste.
Imat ću ih uvik, Sridnji se ka pilot putničkih aviona pobrinija da zanat, popusti, bazanje po svitu i putnici ostanu u familiji.

25.04.2008. u 00:05 • 21 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.