Marketing
JAPANKE I BIČVE
Suvenirčići iz Bangkoka i Hong Konga
Sidimo nas tri u mojoj sobi u hotelu Naray u Bangkoku.
Skuvale kavu, dimin samo ja. Donile smo sobon lončić, kil kave, cukar i grijač za vodu s utičnicama za cili svit.
Ne moš ti računat da ćeš po svitu moć popit pravu kavu, jok.
Ko nosi ne prosi i nije grintav radi one američke vodurine šta zovu kavon.
Ode smo četvrti dan, ali ne prvi put, obašle smo ranije znamenitosti i grad, sad obavile šta smo tribale, kupile zvizdarije.
Vanka veljača, 40 stupnjeva, nama vruće i pomalo dosadno.
Ne znan koja je rekla da za ubit vrime skoknemo 2-3 dana do Hong Konga, blizu je, karta za kući nan je tek za 5 dana i to odavde.
Rečeno, učinjeno.
Neš ti, malo više od dvi ure leta do tamo. Rekle recepciji da nas neće bit 3 noći, ostavile stvari u sobama u Narayu, skupile alat za kavu, lovu i ajmo, ja u vešticu na špaline i japanke, one u šlape, kotule i majice.
Više nan ništa ne triba, u Hong Kongu se kupuje šta god ti srce oće, prvoklasna roba, kuferi...
Oko pet popodne sletile.
Ajme šoka !
Vanka oblačno, temperatura 13 stupnjeva, smrzle nan se kosti.
Nije nan palo na pamet provjerit klimu prije nego smo krenile.
Uzele taxi do hotela Ambasador na Koowlonu, tamo nas znaju od prije, u strogon je centru i de luxe. Ne smin reć koliko tu i u Narayu košta noćenje bez doručka al moraš u de lux po Dalekom istoku za bit miran i siguran. A i nije nas puno bolila glava, bile smo na službenon putu u Bangkok, a s ovin smo se lušon od Hongkonga, jelte, zaslužile počastit.
Svaka skuža nađe muža.
Ušle u lipo ugrijanu sobu, upalile engleski program na tv i smrzle se opet.
Molu strance da ne izlazu vanka jer pada noć, kineska je Stara godina, ima svega po ulicama, najsigurnije je ostat u hotelu.
Mi tile odma ić kupit postole, bičve, đempere, šta bilo samo nek je toplo.
Ujutro na recepciji govoru da je Nova godina, sve zatvoreno, nema se di kupovat, možda jedino u luci.
Otišle pješke, blizu je.
Radi dućan samo s muškon robon, normalo, u luci je.
Kupila muške kratke bičve, odma ih navukla i obula japanke. Gospe moja, da mi je ko reka da ću to u maškare stavit na se ne bi virovala, a da ću odat po svjetskon velegradu takva, ma...
Nikako nać muški đemper, bilo koje boje i vrste pa se gazda smilova, zva telefonon rođaka šta ima dućan za ženske nek dođe tren otvorit jer ćemo nas tri umrit od leda.
Da nan katrige, kavu, kolu i zapalit dok smo u dućanu čekale.
Enti, rođak ima dućan za noćne dame, sve blišti i sjaji se.
Dopalo me kupit đemper od zečje dlake, fudran, ukrašen s ručno vezenin ljuštrinima, poslin san ga nosila na noćne balove i posuđivala za maturalne plesove.
Postoji fotka mene u litnjoj veštici na špaline sa svečanin blištećin đemperon poviše, muškin kratkin bičvama i japankama, al neću ju objavit iz zdravstvenih razloga, moga bi ko umrit od smija.
Post je objavljen 23.04.2008. u 00:05 sati.