plava brazda

četvrtak, 28.02.2008.

BOLEST I TELEFON

Nekoliko dana uzastopce Anđa izlazi iz kuće neispavana i neuredna, sva je Bože pomozi ! Pita ju susida šta je, da nije bolesna.
- Nisan ja, mali Jure mi je bolestan, već par dana ima visoku febru, nikako ne spavan.
- Zašto ti malo muž ne pomogne dežurat ?
- On ? Svaku večer prije spavanja ode do maloga i kaže mu nek slobodno zove, ako triba i cilu noć, mama će odma doć !

Ne mogu se požalit, za čuvat blaga otimali su se babe, dide, tete, prijatelji, rano san ih imala, bili su svugdi prvijenci, svi su ih volili i tili.
Al čin bi ih šta zabolilo odma su vraćani meni, niko drugi ih nije čuva s febron i drugin dičjin bolestima.
Sve je dobro išlo, uglavnon su bili zdravi.
Puno san putovala, takva struka, pa bi osigurala da prija pedijatrica bude na raspolaganju 24 ure dnevno iako su mi u najužoj familiji likari. E, al drugih specijalizacija, to je didama i babama bilo slabo, nesigurno. Fala Bogu, skoro nikad nije tribalo zvat priju, samo san ja zbog febre prestala s puta zvati kući.
Išla u Australiju službeno, na 8 dana.
Treći dan zovnila da se javin i reć da minjan povratak. Domaćin, velika tvrtka, ponudila obilazak svih većih australijskih gradova, plus po 2-3 dana Kuala Lumpura, Hong Konga, Bahraina i eto, umisto za 8 iznenada ispalo da ću se vratit za misec dana.
Zoven, čin je diga telefon Moj govori da Mlađa, 2 godine, ima febru.
Prija doktorica dolazi 3 puta dnevno, kaže da je viroza, ne triba ništa, samo čaj i čepiće protiv febre.
Meni grop u želucu. Kad bi odma sila na avion došla bi za dva dana kući, viroze više neće ni bit.
Pita Moj kako san, petljan, ni sama ne znan šta bi tila pa bubnen di bi sve tribala ić i čekan šta će reć.
Reka je nek uživan i više ne zoven prije nego dođen na aerodrom Split.
Lipo, al meni to putovanje nije dobro leglo, glava mi je cilo vrime bila kod Mlađe, nisan mogla bit komodna, uživat, opustit se, falilo mi je bit umorna, neispavana, priplašena, grintava, kakva san uvik kad je blago bolesno.
Kad san se vratila Moj i ja dogovorili da više nema zvanja s dalekog puta od malo dana. Ako padne avion On će čut na vijestima, ako ne padne vratit ću se kad san rekla, ako ostajen dulje šaljen poruku. Jer kad znan da je nešto dok me nema samo ću se žderat. Za doć triba mi dan-dva, dotle je sitna bolest prošla, a ne daj Bože velike, ta će me sigurno dočekat.

utorak, 26.02.2008.

VRTIĆ, ŠKOLA

Bija test iz matematike, Mate dobija čistog aša, a Joso s kojin sidi u klupi četri.
Pobunija se Mate zašto je dobija aša, a Joso četri kad su skroz isto odgovorili.
- Niste, a osim toga ti si prepisa od Jose, kaže učiteljica.
- Kako znate, učiteljice, da sam ja prepisa od njega, ne on od mene ?
- E, moj Mate, znan zato šta je Joso na četvrto pitanje odgovorija "ne znan", a ti si napisao "ni ja" !

Tri blaga po tri godine vrtića, po osan godina osnovne, po četri godine srednje i po 4-5 godina faksa ! Ajme !
Baren 200 roditeljskih sastanaka !
Nije mi nikad dobro išlo ić po roditeljskin, srića, nisan puno ni morala, blaga su bila pravo blago šta se tiče učenja osin...
Toga osin ima koliko oćeš, ovo je samo jedna od njihovih baza.
Prigrmili smo prvi vrtić, ćaća mi i Moj najviše, Stariji krenija u školu. Odma san s njin raščistila - njegovo je samostalno učit, pitat nas kad zbilja, ali stvarno zbilja ne zna i ne lagat, naše je da ima sve šta mu triba.
U to vrime Sridnji je iša u vrtić, Mlađa se tek rodila.
Da Starijeg u nauci niko ne bi ometa živija je priko tjedna uglavnon kod mog ćaće, vikendon s nama, a i škola mu je tako bila bliže. Nako iskreno, da škola nije bila blizu moj ćaća bi je sigurno primistija samo da nađe skužu da Stariji bude šta više kod njih.
Prvo polugodište sve super, kad u četvrti misec zove učiteljica na telefon da hitno dođen do nje, imamo razgovarat.
Pitan Starijeg šta je učinija, on pojma nema.
Došla u školu, učiteljica namistila sažaljivo-strogu facu i govori :
-Draga moja Katja, znan da nije lako s troje dice, al stvarno nije red da tako maltretirate malog.
Jebate, zacrnilo mi se isprid očiju, zinila ka tuka, upitnici u očima.
-Znate, nije red da mali stalno čuva sestru, nema ni jednu bilježnicu, sve mu ona ispara dok ju čuva.
Zemljo, otvori se !
Da stavin tri bebe isprid njega ne bi pripozna sestru, kamo li da ju je čuva !
Iscidila dvi-tri nesuvisle riči učiteljici i na motorni pogon kod ćaće.
Mali nabija loptu na dičjen igralištu, ćaća na klupi rješava križaljku, oba se ukočila kad su me vidila.
Najprije san ćaći rekla da se ne miša i nek muči, onda ubojito pogledala Starijeg. Skupija se ka metak i s menon kući.
Ni u dide ni nigdi osin u školu nije iša 15 dana kad zove moja mater, plače, jedva razumin šta govori.
Ćaći je slabo, uvatilo ga srce, leži s nitroglicerinon pod jezikon i zaziva Starijeg, nek mu dođe baren prid smrt.
Šta ću, puštala ga, ćaćin život je u pitanju. Tako je tad za kaznu živija u komadu kući svega 15 dana, više se po tom pitanju nije dalo učinit.
Ni danas ne znan ko me češće voda žednu priko vode nit koga san odgajala, jel dicu il babe in i dide.

nedjelja, 24.02.2008.

LET U KEBU ( kavez )

Rekli Jerki da joj čovik Jakov svaki dan ide u susida Nike i tamo loče po cili dan. Jedno jutro krenila ona za njin i bome vidi da je istina. Taman on sija isprid kuće, di su susidi već sidili i pomalo pijuckali kad Jerka ljuta ka vrag poviče :
- Jel ti to Niko daje lokat svaki dan?
- Nije, ženo.
- A onda je njegova žena.
- Nije, nikad !
- A jel ti daje njihova ćer, a?
- Ženo, jel ti još govoriš o vinu ?

Ćaća je drža nos u zemlji svaki put kad bi rekla da ću se udat, al ne na me, nego na cili svit. Svak je bija kriv šta san, za njega premlada, prepametna, prelipa, mudrijala kako uletit u kebu.
Nagovara me da o udaji ne mislin, priča o životu kojeg triba kušat, koji iza kantuna čeka na me, govorija ako mi je mladoj do diteta nek rodin, da će ga on dignit na noge, ma nudija sve na ovom svitu, samo nek se mlada ne udajen.
E, lako je ćaći bilo govorit !
Moj je bija lip, sportaš, frajer, među 4-5 glavnijih faca, onih šta se svi jatu oko njih.
Nisan ni ja bila za bacit, jatilo se oko mene isto, pa smo ludi, mladi, zaljubljeni i u strahu da bi jedno od nas neko drugi moga otet tili hitno u brak.
On 20, ja 18.
Čin smo došli u metropolu studirat, a imali smo svak svoj stančić, počeli smo skupa živit. I moji i njegovi pravili su se da o tom nemaju pojma.
Posli 2 miseca On odlučija ić kući reć da ćemo se vinčat, nećemo živit skupa na divlje.
Ostala san u metropoli, sidila s prijama kraj telefona, jedva čekala čut kako je proša. Dogovorili se da ja ne zoven, on će se javit čin reče.
Prvi dan ne zove, drugi dan ne zove, treći dan kasno uvečer evo ga na vrata.
- Jesi reka, šta su rekli ?
Muk.
- Aj, govori šta je ?
- Nisan reka, čin san doša ćaća ti je tija u ribe, zva me sobon i tako smo cilo vrime bili na moru.
- Pa šta mu nisi reka ?
- Jel, nas dva sami nasrid mora ? Šta ću ako poludi, baci me u more ?
Onda san zvala mater i nonu, dala in zadatak nek proširu vijest dalje.
Vinčali se za misec i po dana, u svon gradu, uz sve ceremonije i veliki pir.
Ćaća nije rič reka, istrošija se, smija, bija dobre volje... Jedino mi je šapnija nek studiran, ne srljan odma rodit i da su mi njegova vrata uvik širon otvorena, šta god da se dogodi.
Svega je u našoj kebi bilo, lipih i ružnih sitnica, al eto, opet smo nas dvoje sami u stanu ka na početku, ka da imamo 18 i 20.
Mislin da ne triba praviti veliki pir za vinčanja, svaka se bena može vinčat.
Triba slavit godišnjice braka, šta veća brojka - veće slavlje, to triba odgulit, to svaka bena ne može dočekat.

petak, 22.02.2008.

PAŠTICADA A'LA TROGLAVA BANDA

Čin je mrvu svečanije, liti il zimi, u nas ne može proć bez pašticade.
Svak ko drži do sebe svoju ricetu za pašticadu prinosi s kolina na kolino, ja san od none, a za 5-6 ljudi, dobila provjerenu, vaku :

- 2,5 - 3 kg tvrdog, okruglastog mišića od goveđeg buta
- pridvečer, uvečer uzmi češnjak i našu pravu pancetu, izriži na štapiće. Uski, oštri nož zabodeš u meso, izvadiš, tu uguraš štapić pancete, onda mrvu dalje opet ubodeš i uguraš klinčić, onda češnjak i tako redon sa svih strana mesa
- meso čvrsto zavežeš koncen
- staviš ga u teču di taman stane, naliješ vinskon kvasinon ( ako je puno jaka dodaj vode )
- vrime je za komp, može laptop, metliš po blogovima, chatovima, mailovima pa ideš leći...
- osvanilo je dobro jutro, di je kava...
- nađi lipu, veliku teču i ajmo..
- izvadi meso iz kvasine da se cidi dok očistiš 4 - 5 sridnjih kapula
- stavi u teču uja, mišanoga ( po maslinova, po suncokreta ) pa meso dobro pofrigaj sa svih strana, neka uvati smeđu boju
- dodaj one kapule u komadu, neka posmeđu
- sad prolij po litre crnog običnog u kojen si razmutila 2 dobre žlice konšerve
- očisti 4 lipe mrkve, 2 kiselkaste jabuke, komadinu korena od selena pa sve baci u teču, dodaj crnog ako triba
- baren 1 muškatni oras ostruži, dodaj listiće ružmarina, malo vegete, 20-tak zrna crnog papra
- nalij vode da sve pokrije, neka lagano kuva najmanje 2 ure
- diži s kuvala, izvadi meso, pusti da se teke oladi, odriši konac i riži fete debljine 1 cm
- slaži ih u novu teču
- toč di se kuvalo smlati onin štapon na struju ili u multi fud procesoru
- prolij ga po fetama pašticade
- operi 2 veća limuna, iskidaj ih na tanke okrugle fete i poslaži po vrvu pašticade
- sad još po ure na laganu vatru
- provaj sol, kiselost

Domaće njoke od kunpira znaš napravit, jel tako ?
Ako ne znaš pitaj, nemoj pašticadu uvridit kupovnin.
Ljubi se i lipi pire, Scotti arborio riž na bilo ili koja velika, debela domaća pašta.
Dobar tek

srijeda, 20.02.2008.

VEČERA ZA PET

Jedna naša dugo odala s momkon iz susidstva, vinčanja nikako.
Grinta joj mater kad će se više odlučit otić prid oltar.
- Ajme, majko, pita je on mene, ma puno pije pa neće matičar da nas vinča.
- Vinčajte se kad je trizan.
- Bi ja, ma kad je trizan, onda On neće !

E, ja nisan bila te sriće da se ne vinčan i eto, slavi se godišnjica.
Troglava banda pita šta će bit za večeru.
Lako meni za njih, al sad imaju privjeske pa dolazi šesteroglava banda, a to je već posal.
Pašticada mora bit, s mojin njokima, banda neće ni čut za kupovne.
To kad su kod mene, u njihove frižidere uvatila san umjetne, kupovne.
Teke pršuta, paškog sira, francuske, maslina isto mora bit, ne moš odma navalit na pašticadu.
Pašticadu ?
Mala od Sridnjeg ne voli, njoj triba šta ispeć il bacit na gradele, bolje bilu ribu nego meso.
Navija da umisto pršuta lešan obotnicu.
Meni njoki znaju teško past, rađe bi domaću maništru, debelu.
Moj oće sve to, al njemu i nije neka važna večera ako nema odojka, ne triba puno, dosta da pola ispečen.
Obavezno ja jer niko ne zna napravit tako hrskavu kožicu.
Tila san napravit tortu bez brašna, sami orasi i čokolada, al privjesak od Mlađe govori da bi volija biskvit tortu s višnjama i šlagon.
Stariji i njegova taru sve šta in daš, kenjkaju za pit.
Ne znan ni imena vina koja su ka usput spomenili.
Aperitive ne pantin, iman ih godinama, popije se mrvu za koju zgodu i onda stoju do druge, ne pije se žestoko iz čista mira.
Od nas osan puši četri, troje ne grinta al Sridnji krv pije pušačima.
Triba sve to odradit, istrpit, danas ću počet pit tablete za snagu i smirenje, ipak san slavljenica, to je večera u moju čast, moran bit lipa, dobre volje, uređena, odmorena...
Bit će to večera za pet, njima !

P.S. ricetu za pašticadu ala troglava banda zalipit ću drugi put.

ponedjeljak, 18.02.2008.

ORMARI

Igra par naših muških na balote i falu se, jedan da je iz šuca izija cili pršut, drugi da je ulovija ugora sa dvi glave, a Frane će:
- Nije to ništa, šta se meni sinoć dogodilo. Cipa drva i udrija toliko jako da je otpala ručka sa sikire. Tako san zinija od čuda da san je proguca.
Vikne Mate :
- Slobodi Bože, kako se nisi udavija?
Frane će na to :
- Magarac ako lažen. Evo popipaj mi u gaće, još mi drška viri !

Meni iz ormara sve viri, ka da je unutra roba metastazirala, proširila se, narasla.
Ne razumin kako, u te ormare stala je roba od nas pet, sad stoji od nas dvoje.
Dobro, blaga su ostavila malo svoje, one za "ne daj Bože žalosti" i "ne daj Bože bolnice", al to je ništa prema onom koliko su odnili.
Uredno dilin "dosadilo mi" modele poznatima, Caritasu.
Ne kupujen puno, di bi stavila i odakle šoldi ?
Tu i tamo dobijen dar, paket s modernijon robon iz vanka, ima mojih svugdi pa pošalju.
Sve lipo poslažen, al u ormarima se izgužva, nagurano je.
Odakle taj kaos ?
Ajde, možda čuvan neke komade koje nikad više neću obuć zato šta su lipi il se tajno nadan toliko smršavit da ću se moć uvalit u njih.
Možda ima i di koji dobri komad koji mi sad ne paše ni na šta, al dogodine oće, ma malo sutra.
Pa onda večernje vešte pune sjaja i šljokica iz doba dok je Bog hoda po zemlji a ja išla godišnje na 10-tak velikih balova, Noć bila, Noć plava, Noć ova i ona. Išlo se svaki put u drugu veštu, malo smo misto, ko je smija u istu ? A i nije bilo priteško kupit, moglo se. E, onda mali noćni boršinići, postole, šeširi.
I bunda, naslijeđena od none, al više ne nosin krzno iz ekoloških razloga.
Vanka san uvik u istu robu, na početku sezone zanesen 2-3 komada i ne skidan se iz toga.
Šta je onda u ormarima ?
Ne razumin i gotovo.

subota, 16.02.2008.

PILE MOJE + ULJE

Luca i Mara su najbolje prijateljice, iako se Mara požurila udati još prije mature. Razgovaraju o životu uopće, ali najviše o ljubavi.
Luca se povjerava kako je nedavno upoznala fantastičnog tipa.
- Ajme, da vidiš Mare moja kako mi lipo tepa, pile moje, janje moje, prasence moje...Ma ni mater mi nije nikad tako lipo govorila.
- E, i meni je Jure tako tepa do vinčanja, al brzo živina naresla pa je bilo kokoši, ovco, gudo...

Eto, samo dvi-tri riči o predbračnom i bračnom životu

APDEJT 1. za Fizija, nek vidi da i mi boca za trku imamo, sve pune djevičanskog maslinovog ulja extra.



APDEJT 2. Žuta me potakla reć 2-3 o maslinovu ulju

Najzdravija, gotovo idealna masnoća koja se od davnih vremena smatra blagotvornom i lijekovitom namirnicom.
Kvaliteta maslinova ulja izražava se njegovom karakterističnom bojom, mirisom i okusom, sadržajem i omjerom nezasićenih masnih kiselina, prisustvom vitamina i prirodnih sredstava protiv oksidacije. Pod utjecajem kisika, topline i svjetlosti prirodni sastojci maslinova ulja se razgrađuju pa i najkvalitetnije ulje, ukoliko nije pravilno čuvano, može izgubiti svoju visoku vrijednost do mjere da postane nejestivo. Maslinovo ulje čuva se u prozračnim, suhim prostorima u tamnim bocama, a najbolje ga je konzumirati čim je proizvedeno. Pravilno čuvano ulje zadržava kvalitetu 12 – 18 mjeseci.
Nova sadnica daje prve plodove nakon 5 godina, prosječno se po stablu dobije 30-40 kg maslina, od 100 kg maslina 12-16 litara ulja.
Djevičansko maslinovo ulje extra je najkvalitetnije ulje jer je sasvim prirodno, proizvodi se hladnim prešanjem od netom ubranih maslina. Prema hrvatskim zakonima sadrži najviše 1% slobodnih ( loših ) masnih kiselina i ima dobar, svježi okus i miris.
Maslinovo ulje dobiva se miješanjem rafiniranog maslinova ulja i djevičanskih maslinovih ulja a sadržaj slobodnih masnih kiselina je najviše 1,5%.

petak, 15.02.2008.

PEGLA

Momak ušeta u apoteku i govori:
-Slušajte šjor, imaju mi doć 3 cure noćas. Nisan nikad ima 3 odjedanput, triban nešto da me ojača, za potenciju.
Apotekar ode do vitrine, izvadi malu škatulicu s imenon "Extra jaka Viagra" i kaže :
-Evo, ako popijete ovo, bit ćete tvrdi ka orah jedno 12 uri.
Momak kaže : - Dajte mi tri škatulice.
Drugi dan momak ušeta u istu apoteku, dođe do apotekara i skine gaće. Apotekaru prid očima horor, momkov alat bija je crn i plav, koža mu na nekim mistima oderana.
Momak pita: -Dajte mi bocu Deep relifa.
Apotekar gleda u alat i odgovara: -Metnit ćete Deep relif na to, jel ?
Momak odgovara : -Ma ne, Deep relif mi je za ruke, cure noćas uopće nisu došle.

Moja stara štorija o pegli i ovaj momak s Deep relifon baš se ljubu.

Kupila lipi šunpreš, najnoviji model, stari bacila.
Nisan od šunprešavanja robe, ne leži mi pegla u rukama, al koji put se mora.
Doša mora se put, po ciloj kući nakupilo se robetine, neku triba opet oprat.
Oden uzet šunpreš, nema ga na svom mistu.
Traži vamo, tamo, priokrenila sve...
Kupila za prvu ruku novi, jeftiniji model.
Posli misec-dva išla očistit zamrzivač.
I šta - iz leda me, sakriven iza svega, gleda moj zamrznuti najnoviji model šunpreša.
Neman pojma kako je tu dospija, al su mi blaga i Moj dali znat da sumnjaju u me, ka sakrila san ga tamo samo da ne peglan.
Sad kad san ga našla sva san sritna, lakše je s njin nego s onin jeftinijin.
To mi puno znači, u misecu šunprešajen 2-3 puta po cilu uru, jedva, plače mi se za vrime, prije i poslin tog sporta.
Jeftinog san stavila na misto di stoji i zaboravila.
Nekidan se Moj sprema 3-4 dana na ribe.
Svašta čoviku triba na moru, kuvat će i spavat u brodiću.
Spremi robu, teče, kušine, šugamane, mrs...
Sprema On tunje, parangale, tendu, gorivo, motore...
Teško je, nosa stvari u tri puta iz kuće u brod.
Treći put zove s broda mobitelon.
-Šta si mi stavila peglu za ić na ribe, jesi poludila ?
-Koju peglu, di ?
-Onu jeftiniju, evo je u škatuli ispod tunja.
Sad će opet reć da san ju ja sakrila samo da ne peglan !
Nisan, ne znan ništa !
Bit će da je On, da nije kako bi ju naša ?

Šta bi bilo mojin rukama da šunprešajen više nego sad ?
Koliko bi mi tribalo šoldi za Deep relif ?
Ma neću šunprešavat ni ovo šta san dosad, radi zdravlja !

četvrtak, 14.02.2008.

OBIČAN DAN

Dobila slobodni dan, a pritvorija se u običan, nisan radila ništa.
Digla san se oko 7 i po, jedva.
Da nije Moj skuva litru espressa i tutnija mi pod nos, ne bi se ni makla.
Al ne laje pas zbog sela nego zbog sebe pa ni on nije kuva zbog mene.
Tribalo mu je pisat, odnit napisano u državni ured, ovjerit u drugi ured, poslat fakson u metropolu.
Ne zna otvorit kutiju, tako zove komp, o printeru neću, ne voli ić po uredima, ne zna ni di nan stoji faks.
E, dobro, do 9 san došla sebi, napisala dvi glupe riči, kako to tražu uredi i ajde u grad.
On me vozi, al muči ga čekanje, to ne voli, sidi u auti i grinta di san, šta radin...
Za dišpet san ošla usput u dućan vidit ima li koja nova štraca, đinđa i postole, ofkors. Ništa, al nije mi ža, i nako je bojkot.
Došla u 11 kući, poslala faks, stavila kuvat juhu, skuvala špinjaču na ulje sebi, na mliko njemu, stavila peći meso, fala Bogu ni jedno blago nije javilo da se svadilo sa Svojima i da će uletit na ručak, malo uredila stan, ono ka dubrovačke sluškinje, samo po sredini, šta se vidi.
Normalno da san za to vrime obavila 10-tak razgovora, poslala 7-8 mailova i ko zna koliko SMS-ova.
U podne i po opet san vanka, triba se nać na kavi s ekipon, čut iz prve ruke jutarnje gradske novosti.
Eto me u dvi ure kući, dala ručak.
On zaspa u fotelji, stavila suđe u katicu i na komp. Isključila mobitele, telefon stavila na faks pa ko zove troši impuls, a mene ne dobije. Kaznica za zajebavanje od 2 do 5 popodne kad cili pošteni svit uvati fjaka.
Za to vrime piči radio, čujen svašta, al neman pojma o čemu, iman ja svojih misli kolko oćeš.
On u četri otiša vanka, povirit brodić.
U pet pokupila robu sa sušila, a Gospe moja, sve mi daj, peglat ne daj.
Pa nisan.
Zvala mater kad će jon doć žena šta pomogne čistit jer da triba i meni, ima peglat, a mene, eto, bocka u križima i ne bi. Mater odma tila zvat likare, ma majko nije mi ništa, samo mi se ne da peglat. Uspilo, poslat će ženu.
Javila se blaga na raport mobitelon. Svi živi i zdravi.
Onda sam opet sidila prid ekranon i misla kako bi tribalo odat, trčat, vježbat sve dok se nisan sitila da se um najlipše vježba ode, a tilo u postelji.
E, večera uz dnevnik, čin vijesti svršu On ide leć, gledat tv iz postelje jedno 7 sekundi, koliko mu triba za zaspat.
Njemu ostalo za večeru od ručka, vraga ostalo, namjerno skuvala više da san mirna, ja ću ka samo malo šalabrcnit, pojist klementinu, kompot...Dok se skroz ne smrači i ne ogladnin.
Tu dolazi čokolada, ko će gladan zajašit metlu i bordižavat do ure noću ?
Običan dan, nisan radila ništa.

srijeda, 13.02.2008.

LJUBAV I BLAGO

Jure i ćaća mu Marin okopaju vinograd, pa sin iskoristi priliku i reče:
Ćaća, moran se ženit!
A što - upita ćaća?
Napravija san Ivi dite - reče sin.
A unda počisti di si zasra - reče ćaća - zašto nisi pazija ?
Gospe mi, ćaća, ja san pazija, ma nisu drugi!

Mišat se il ne blagu u ljubav ?
To me mučilo više nego strah od bicikla, vespi, motora, auta...
Čin bi blago imalo godine za vožnju ja bi se umišala, kupila šta triba. Uvik san misla da je bolje da imaju svoje i vozu sami nego da ih drugi vozaju i ne daj Bože, unesriću.
Al u ljubav ?
Meni se niko nije miša pa san odlučila tako, čirit sa strane.
Lako reć, teško učinit, poklekla brzo.
Ne znan na koga, zaljubljivi su ka tuke, njihove dičje i sitne ljubavi ne bi stale u cili Blog, a od dvi veće ja san ih oslobodila.
Sad ćete reć da san prava kučka, ma vidila bi ja vas.
Mlađa je imala 16, zaljubila se u smišnog malog od 18, rič nisan rekla.
Jedan dan zove žena, kaže da je vidila kako je Mlađu momak trisnija.
Jebote, mrak mi je pa na oči !
Pitan nju, kaže je, al nema veze.
Tek onda san se uspalila, miljune uri i riči san potrošila da nauču, a vidi guske ! Potirala san ju na misec dana u sobu, obukla se i pravac potražit junaka.
Rekla san mu dvi riči i gotovo, te ljubavi više nije bilo.
Mlađa je puvala na me 5-6 dana, neš ti.
Stariji je ima 18, cura mu isto, kad zove njena mater da bi tribalo dicu vinčat.
Vinčat ? Nisu ni zinili na svit, di je faks, zašto će uletit u brak ?
Trudna ne može bit, Stariji o tom zna, uputila san ga, drži se uputa.
Ovo je bija tek početak sranja.
Došla mala, u mojoj kući meni prigovara koliko svoje love trošin na dvoje mlađih !? Tribala bi sve na Starijeg i na nju ?
Prikipilo mi je kad su ode ručali, on zalega na kauč, ona sila i dodaje mu kavu, frajer pije ležeći. I puši, ona mu otresa pepel. Malo šta je glupa, egoistična, primitivna i škrta nego još pravi invalida od njega, misli ga tako razmazit da postane ovisan o njoj. A neš, nisan ga zalud učila da se život živi, da dili s braton, sestron, prijateljima, potrebitima, uči, da zna štogod skuvat, opeglat košulju, sašit botun, usisat, stavit suđe u makinu, ma sve šta triba znat zdrav, normalan čovik.
Tila je kod nas prispavat, nisan dala, izrecitirala san joj u facu šta o njoj mislin i pokazala joj vrata. Još su neko vrime bili momak i cura, al meni više nije došla blizu.
Stariji je prikinija odnose s menon, zabija nos u zemlju, drža ga tamo dugo.
Danas fali Boga šta san mu na vrime otvorila oči, tvrdi da je moja otvorena netrpeljivost prema njoj bila najbolje šta san do sad za njega učinila.
Sridnji je, do sad, pametan.

Sritno van Valentinovo !

utorak, 12.02.2008.

BLAGA

Luce i Mare, dvi dobre prijateljice čiji su muževi pomorci, side u đardinu našega maloga mista i pričaju, a oko njih šest klinaca, svaka ima troje. Zagledala se Luca u maloga Marina, i nikako ne može oči s njega skinuti. Pita Mare šta joj je, što tako gleda maloga.
Ma Marin ti ni malo ne sliči na Tonča, meni se čini da mu on nije ćaća - reče Luca.
Ajme, šta pričaš gluposti, samo njemu i je ćaća!

Sanjala san da mi dica budu lipa na ćaću i pametna na me.
Je, malo sutra !
Stariji i Sridnji ispali lipi i pametni na me, Mlađa lipa i pametna na ćaću.
Njih polipšat, nju opametit, koji je to posal bija !
Uvik san s njima pričala o svemu ka s osobama, ravnopravno, slušala kako dišu, dizala in samouvjerenost, virovala in, puštala ih svugdi, tetošila njihove talente, hrabrila in promašaje.
Nikad ih nisan udrila, ritko kaznila, ako bi šta zasrali, a jesu, samo bi ih pogledala i bilo in je jasno.
I sad je tako, povjerenje i prijateljstvo plus pogled. Moj.
Kad su naresli nisan legla, kamo li zaspala, dok nisu legli oni.
Lipo je dočekat ih u 5 ujutro u fotelji, nasmijana i onda od njih, nako umornih i pospanih, izvuć di su bili, s kin, šta je ko reka, radija...
Svega li san tako čula, bome i na vrime djelovala di je tribalo.
Zaradila san kroničnu nesanicu, a Bože moj, ne moš proć lišo.
Njih dva su kroz škole išli ka kroz pamuk, na me, imaju isprid imena puno slova ka ing.mr.sc.dr.
Ona nije volila školu, al je vridna, to na me, meštrovica za informatiku, jezike, književnost...
Ne marin za slova isprid imena, il si čovik il nisi, ma isto se znan ka žaba napuvat šta su sva tri blaga za pet pa sebi govorit vi i tajno tepat kraljice majko.
Uf, koja je ura ! Je da ništa ne radin, al sad neman više vrimena.

ponedjeljak, 11.02.2008.

PRVI

Čitan vas dugo, mučin, mislin iman li šta pametnog za reć posli vas ?
Sigurno neman, al ja san laprdalo, nisan odolila dalje mučat i eto me
Red je kazat rič-dvi o meni.
U najboljin san godinama
Sad ćete reć da su svake najbolje, al šta je lipše nego doć u godine kad si miran i slobodan od svih ?
Eto, ja ne radin ništa, samo guštan i trkeljan
Iman fiksni i 3 mobitela, fiksni i 2 mobitela zveču dan, noć, treći, najvažniji, ni a ni b
Iman Mog, triba mu samo dat ručak i večeru. Dobro, kad je bonaca i brodić, druge dane 2 daljinska za 2 tv di gleda sport jer misli da tako vježba. Sritan on, sritna ja
Iman tri blaga, naresla su, živu svoj svit i ljubavi, meni kadikad viknu Ka, skuvaj pašticadu, sašij botun, opeglaj. Tepan in tri blaga, koji put tri vraga, na isto dođe
Iman mater i papu, živi su i zdravi, nađen u njih ljubavi i love kad pofali, a bome i kad potrošin na zvizdarije, iz gušta il mi pukne film. Srića, nisu škrti
Našlo bi se toga još, al pomalo, glavno da ja ne radin ništa, samo guštan i trkeljan
Kad uvatin vrimena na ovaj blog ću pisat šta mi dođe
Jučer, danas, sutra
I učit od vas o postovima, komentarima, slikama...

Vaša Katja

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?