Dobila slobodni dan, a pritvorija se u običan, nisan radila ništa.
Digla san se oko 7 i po, jedva.
Da nije Moj skuva litru espressa i tutnija mi pod nos, ne bi se ni makla.
Al ne laje pas zbog sela nego zbog sebe pa ni on nije kuva zbog mene.
Tribalo mu je pisat, odnit napisano u državni ured, ovjerit u drugi ured, poslat fakson u metropolu.
Ne zna otvorit kutiju, tako zove komp, o printeru neću, ne voli ić po uredima, ne zna ni di nan stoji faks.
E, dobro, do 9 san došla sebi, napisala dvi glupe riči, kako to tražu uredi i ajde u grad.
On me vozi, al muči ga čekanje, to ne voli, sidi u auti i grinta di san, šta radin...
Za dišpet san ošla usput u dućan vidit ima li koja nova štraca, đinđa i postole, ofkors. Ništa, al nije mi ža, i nako je bojkot.
Došla u 11 kući, poslala faks, stavila kuvat juhu, skuvala špinjaču na ulje sebi, na mliko njemu, stavila peći meso, fala Bogu ni jedno blago nije javilo da se svadilo sa Svojima i da će uletit na ručak, malo uredila stan, ono ka dubrovačke sluškinje, samo po sredini, šta se vidi.
Normalno da san za to vrime obavila 10-tak razgovora, poslala 7-8 mailova i ko zna koliko SMS-ova.
U podne i po opet san vanka, triba se nać na kavi s ekipon, čut iz prve ruke jutarnje gradske novosti.
Eto me u dvi ure kući, dala ručak.
On zaspa u fotelji, stavila suđe u katicu i na komp. Isključila mobitele, telefon stavila na faks pa ko zove troši impuls, a mene ne dobije. Kaznica za zajebavanje od 2 do 5 popodne kad cili pošteni svit uvati fjaka.
Za to vrime piči radio, čujen svašta, al neman pojma o čemu, iman ja svojih misli kolko oćeš.
On u četri otiša vanka, povirit brodić.
U pet pokupila robu sa sušila, a Gospe moja, sve mi daj, peglat ne daj.
Pa nisan.
Zvala mater kad će jon doć žena šta pomogne čistit jer da triba i meni, ima peglat, a mene, eto, bocka u križima i ne bi. Mater odma tila zvat likare, ma majko nije mi ništa, samo mi se ne da peglat. Uspilo, poslat će ženu.
Javila se blaga na raport mobitelon. Svi živi i zdravi.
Onda sam opet sidila prid ekranon i misla kako bi tribalo odat, trčat, vježbat sve dok se nisan sitila da se um najlipše vježba ode, a tilo u postelji.
E, večera uz dnevnik, čin vijesti svršu On ide leć, gledat tv iz postelje jedno 7 sekundi, koliko mu triba za zaspat.
Njemu ostalo za večeru od ručka, vraga ostalo, namjerno skuvala više da san mirna, ja ću ka samo malo šalabrcnit, pojist klementinu, kompot...Dok se skroz ne smrači i ne ogladnin.
Tu dolazi čokolada, ko će gladan zajašit metlu i bordižavat do ure noću ?
Običan dan, nisan radila ništa.
Post je objavljen 14.02.2008. u 22:00 sati.