Igra par naših muških na balote i falu se, jedan da je iz šuca izija cili pršut, drugi da je ulovija ugora sa dvi glave, a Frane će:
- Nije to ništa, šta se meni sinoć dogodilo. Cipa drva i udrija toliko jako da je otpala ručka sa sikire. Tako san zinija od čuda da san je proguca.
Vikne Mate :
- Slobodi Bože, kako se nisi udavija?
Frane će na to :
- Magarac ako lažen. Evo popipaj mi u gaće, još mi drška viri !
Meni iz ormara sve viri, ka da je unutra roba metastazirala, proširila se, narasla.
Ne razumin kako, u te ormare stala je roba od nas pet, sad stoji od nas dvoje.
Dobro, blaga su ostavila malo svoje, one za "ne daj Bože žalosti" i "ne daj Bože bolnice", al to je ništa prema onom koliko su odnili.
Uredno dilin "dosadilo mi" modele poznatima, Caritasu.
Ne kupujen puno, di bi stavila i odakle šoldi ?
Tu i tamo dobijen dar, paket s modernijon robon iz vanka, ima mojih svugdi pa pošalju.
Sve lipo poslažen, al u ormarima se izgužva, nagurano je.
Odakle taj kaos ?
Ajde, možda čuvan neke komade koje nikad više neću obuć zato šta su lipi il se tajno nadan toliko smršavit da ću se moć uvalit u njih.
Možda ima i di koji dobri komad koji mi sad ne paše ni na šta, al dogodine oće, ma malo sutra.
Pa onda večernje vešte pune sjaja i šljokica iz doba dok je Bog hoda po zemlji a ja išla godišnje na 10-tak velikih balova, Noć bila, Noć plava, Noć ova i ona. Išlo se svaki put u drugu veštu, malo smo misto, ko je smija u istu ? A i nije bilo priteško kupit, moglo se. E, onda mali noćni boršinići, postole, šeširi.
I bunda, naslijeđena od none, al više ne nosin krzno iz ekoloških razloga.
Vanka san uvik u istu robu, na početku sezone zanesen 2-3 komada i ne skidan se iz toga.
Šta je onda u ormarima ?
Ne razumin i gotovo.
Post je objavljen 18.02.2008. u 19:53 sati.