Užasno mi fali baka, užasno, užasno. Strah me je. Teško mi je to objasniti nekome tko je ne zna i nekome tko ne zna odnose unutar moje obitelji. Kad je prije nekoliko godina umro djeda, bilo mi je grozno ali se nisam bojala kao danas jer sam znala da je baka još tu da nas sve okuplja i dovodi u red. Kiki misli da pretjerujem ali ona to ne zna, jer je premalo vremena bila s mojim starcima a i oni su skloni na van se prikazivati drukčije nego što zapravo jesu, a s druge strane ona nikada nije imala obitelj poput moje, zapravo nikada nije imala obitelj koja se brinula o njoj nego obitelj, majku, o kojoj se ona cijeli život brine.

Moji starci su ok, u usporedbi sa starcima drugih prijatelja su mila majka, ali su zapravo, ma ne znam kako bih to napisala a da ih ne uvrijedim... nesposobni su u tom jednom smislu... preslična sam njima i zbog toga me zapravo strah jer nećemo odsada imati „korektiv“. Njih nerviram što danima plačem, mama se i na sprovodu izderavala na mene, ispala sam u najmanju ruku psihički labilna, što i jesam, ali to se njima ne smije servirati kao takvo jer sam trebala pomagati po kući tih dana a ne žaliti za bakom.

Vratila sam se ovamo i Kiki je bila uviđavna ravno pet dana a onda sam joj počela ići na živce. Znam da ju je baka nervirala za života ali to je bilo tako samo zato što je ona kruta i teško se prilagođava drugima. Milijun puta sam joj govorila „Ali ona je moja baka i ja je volim!“ Mislim na situaciju kad nam je baka obećala dati neke novce za kupnju stana a onda odustala jer je uvjet bio da se riješimo svih životinja. To ni meni nije odgovaralo i zato smo Kiki i ja još uvijek podstanarke, a ja sam baki rekla što je ide. Po meni je to bila završena priča ali ona se neprestano vraćala na to, Kiki, ne baka, pa joj danas idem na živce jer mi je žao da je baka umrla tako rano, žao mi je da smo se tako često svađale (voljela je svima uređivati živote) i žao mi je da je nisam češće zvala a mogla sam, samo mi se nije dalo jer su razgovori s njom rijetko trajali kraće od sat vremena.
Pouku sam shvatila: budi prema svima takva da poslije ne moraš žaliti što ovo ili ono nisi napravila.

Kiki ne kuži jednu stvar, koja je meni jako, jako bila bitna i još uvijek jest: baka je Kikinu i moju vezu prva prihvatila. Znam da je teško shvatiti da netko s više od 70 godina kuži te stvari ali ona je to prva shvatila.

Baka: I čekaj, to što ti sad meni pričaš, vas dvije živite ko muž i žena?
Ja: Ne, živimo kao žena i žena.
Baka: Ma dobro, pitam te za seks. Spavate skupa?
Ja. Aha.
Baka: E svašta. Jel ti to ok?
Ja: Pa je.
Baka: Jel ti bolje nego s bivšim dečkom?
Ja: A fala bogu da je.
Baka: Ajde onda. A jel zna kuhat ona?
Ja. Ma zna sve.
Baka: Nemoj da čujem da ti sve radiš po kući. Sve skupa radite.
Ja: Ne, sve dijelimo.
Baka: A šta ćete s djecom? Jednog dana će ti biti žao!
Ja: Ali obje želimo djecu, možemo ići na oplodnju.
Baka: Možete i usvojiti. Usvojenu djecu voliš isto ko rođenu.
Ja: Pa da, imat ćemo djecu.
Baka: Dobro onda. Tata ti je jako uvrijeđen što odlaziš u Zagreb ali objasnit ću mu ja.
Ja: Daj molim te, strah me tate jako.
Baka: Zašto? Tako ću ga zveknut preko uha, nek samo još jednom nešto bezobrazno kaže!

Bako, fališ mi jako.