Cijelu noć sam se vrtio, skoro oka nisam sklopio, neke čudne misli, neke čudni polu-snovi. Pa me oblije hladan znoj, pa čuka počne ko luda lupat, pa ovo, pa ono...blah!

...i nastavak dana bio je sličan...

...bilo bi bolje da sam danas - prespavao. :(

Vratih se iz bliže budućnosti i donosim vam frišku štampu. :)

Ludi trip…Možete li zamisliti kak bi to izgledalo? Da vas sad neko šišne..zzzzzzum…u 2105. godinu? Kaj bi našli tam? Kakva bi ekipa bila? Ludilo.

Baš zujim nešto po netu i naletim na online prevodioca…ma, reko, aj da ga isprobam...koja pišarija…Evo nekoliko bisera s mog bloga…

...nakon duuuuge pauze. :)



Daje se na znanje!!! Ovo nije plaćena reklama!!!

Tino i ostatak ekipe, dali su si truda i nakon duuugo vremena objavili svoje 7-mo remek djelo „STRIPOHOLIC Volumen 007“. Ovo shvatite kao dobru preporuku (za one koje strip, kao takav, zanima). Kaj se tiče samog stripa, složila ga je vrhunska ekipa (Smog, Misch, Prle, Slon…), koja već odavno postoji na našoj stripovskoj sceni (užoj publici poznati kao NHP – Novo Hrvatsko podzemlje), urbana, underground tematika, štivo za svakog pravog HC stripaša.


NARUČITE GA OVDJE!!! JOŠ MALO PA NESTALO!!!

...'il je žiža bila prejaka? :)


Bem ti, upravo mi se stolica hebeno zatresla...

...tek toliko da se uvjerim da nisam poludio...jeste vi kaj osjetili?



APDEJT...

Nisam poludio....uffffffff

Ponedjeljak. Najgori dan. Grubo buđenje u cik zore na -15.

Ulazak u frižider od auta, manijaci na cestama koji kasne na posao, mlađahne curke koje trče za tramvajem i sve to obavijeno mamurlukom koji je posljedica jučerašnjeg druženja (aka čajanka).

Na poslu te uglavnom dočeka hrpa poslova, koje si znamo ostaviti od petka (nemreš u petak baš sve završiti), tako da umjesto kavom, dan započinjemo stresom. No, dobro. Prošao je i taj radni dan.

Posao je još mila majka, što me čekalo nakon njega. ZUBARKA. Dojurio sam kući, oprao zubiće i put pod noge. Na ulazu sam nabacio kez takav, da nemam ušiju kezio bih se oko glave. Nije pomoglo…posjela me na stolicu. Otkrila je jedan zub koji je jedan mesar daaaavno počeo „liječiti“ (ako se to tako može nazvati) i odlučila krenuti u spašavanje onoga što se spasiti dade. Strašno. Proveo sam krvareći na toj stolici koji 45 minuta. Mislio sam da više nikada neću moći zatvoriti usta…sve se ukočilo. U jednom trenu sam skoro prasnuo u smijeh, jer mi je došla slika mene kao one sexy lutke za napuhavanje, znate one koje imaju uvijek širom razjapljena usta i tupav pogled. Uspio sam se suzdržati, što zbog neugode, što zbog oštre brusilice koja je tutnjala po mom zubu.

Ajde, de, i to sam preživio. Rekoh, idem se počastiti, te vukući obamrlu usnicu po pločniku, skrenem kod svoje omiljene dlakave frizerke. Žena ima valjda 70 godina i 120 kila. Mrak. Pitala me kak ćemo ovaj puta, a ja nešto počnem fufljati, pa me pita jel sam pil kaj danas. „Ma nifam nif pil, uprafo fam bil kod zubarke, a jof me nije injekcija puftila…“. Ne moram reći da se stara otkotrljala od smijeha. Šišanje je prošlo u ugodnoj tišini. Nabacio sam si ljetni zurak (onak stanjeno ta tlane) i izjurio na ugodno-friški vjetrić.

Sad čekam 20:00, da si naručim pizzu (kao, nemoj jesti 2 sata) i ubijem se ko prase zadnje. Blah! :)

...i ako slučajno ne možete zaspati predlažem Baltazarovu bojanku...pa ponovi 100, 200 puta...

CY :)

LINK NA IGRU

Vrati Perici uvo! - iz filma Davitelj protiv davitelja

Vračaj dedinu sliku da sa tobom ne bi probao vurunu! - Maratonci

Ajde lepo priznaj a Djura će ti oprostiti sto te je tukao! - Balkanski spijun

Tata šta mu je?
Sad mu nije ništa, ubio si ga ko zeca - Maratonci

Šta ti je to na glavi?
Udario me babo daljinskim! - Kuduz

Bako, donecemo ti sutra „koku” da probaš!!!
Bolje petla sine, za supu - BAKA - iz filma RANE

Laki je malo nervozan - Maratonci

Koje dete? To je kreten! - Maratonci

Ja, otkako sam sam sebe ufatio u laži, vise nikome ne verujem! - Dom za vešanje

Jel prošla trojka? Kad prođe trojka Žesće mi pada koncentracija... -Munje

Za mnom, braćo tifusari, preko vode do slobode - Bitka na Neretvi

Ko je zapalio žito??? - Salaš u malom ritu

Ma znaš li ti da sam ja ovo zaradio dok si ti srao u gače i jeo pačija govna umesto dudinja - Ko to tamo peva

Il' si nindža il' mindža - Kako je propao RnR

Umro si u cvetu starosti, pred sam kraj svoga života - Maratonci

Pih! Čudnih li slučajnosti.

Baš sam jučer u toploj kadi razmišljao, koju se još glupavu stvar ne usuđujem napraviti. Ali, ono, neka banalna stvar. Dosta je trebalo, ali mi je na kraju sinulo. Stati na klizaljke! Da, to je još jedan od rijetkih banalnih strahova s kojim se još nisam suočio. Bit će da sam tu blokadu pokupio tamo negdje u osnovnoj školi, kada je neki klinac pričao, kak je videl na klizanju kada je nekom klincu netko prešao preko prstiju sa klizaljkama. Buah! Mam se naježim. Da, valjda je to od toga.

No, da nastavim. Počeo sam o slučajnostima. Priča se nastavlja na poslu, danas, u prostoriji za pušenje (bez čudnih primisli, molim). Nešto smo laprdali tamo, kao obično, omotani zavjesama nikotinskog dima, kada u jednom trenutku jedna kolegica kaže da je u nedjelju bila na klizanju. Uuuu, hebote, pa baš sam jučer o tom razmišljal, pomislim. I tak se nastavi razgovor i u jednom trenutku me pita (onak iz zahebancije, jer sam nešto natuknuo bio o svojoj noćnoj mori) da'l bi ja s njom na klizanje. Je, rajt. Samo bi mi prije toga trebala dobra psihoterapija (2-3 godine, miiiniiimalno), možda koji tretman bioenergijom i ispovijed kod župnika Štefa.

I tak, pred kraj radnog dana, lagano sam se već spremil za krenut, no ujednom spazim gomilicu koja se okupila i gledaju neke slike na comp-u. Rekoh, aj, čovjek mora biti informiran, idem bacit oko. Lagano se prišuljam, ovlaš nešto tražeći i podignem pogled. Kad ono, slike sa klizanja. Bile tri kolegice na Šalati s klincima, pa se sad dive slikama. Ma, neeeee, reko, lagano se okrenem na petici i fijuuu – kući.

Sad, jel' to neki znak il' samo obična slučajnost? Ko će ga znati…vjerojatno to ionako nikada neću saznati, jer na led idem samo i isključivo sa ovim (slika dole)

Ima i za to rješenje...

Lik je nestvaran. Definitivno nije iz ove dimenzije....


professorsmile

Nisam umro, ako ste to pomislili. Heh, da, još ćete me trpiti neko vrijeme. A kaj ja tu mogu? :)

Tek toliko, da se malo pohvalim. U utorak sam bio kod zubarice. Skupio sam sva muda koja imam čvrsto stisnuo zube i odlučio da neću naći nikakav izgovor za ne-odlazak zubaru. Nije da me nije bilo frka (priznajem), no oni koji znaju kak to boli, znaju isto tako da nema drugog načina. I tako (sa svim mudima kaj sam ih skupio), pozvonim kod zubarke. Onako napola blijed, napola zelen, bacim umiljati pogled i pitam ju da li možda ima neki čarobni štapić, da ne mora baš trošiti struju na one razne sprave za mučenje. Samozatajno se nasmiješila. Sjedoh u onu zubarsku stolicu (btw. To je jedino kaj valja kod zubara, prehebene su mi te njihove fotelje), rastvorim čvalje, ona svoju lijevu sisu nasloni na moje desno rame i ovlaš baci pogled na moje savršene (moš'mislit) zube. Lagano sam se pripremao za patnju, uhvatio ručke, stisnuo ih i bacio upitno, lagano teleči pogled na svoju zubarku. „Ništa, morat ćeš to prvo ići slikati“, kaže. Pao mi je kamen sa srca tog trena. Htio sam ju, onako, sav u oduševljenju cmoknut u ljevu sisu, no ipak sam se uspio savladati i hladno prozboriti: „A, baš šteta“. Pravi heroj, ha?

I tako mi lijepo ispiše uputnicu, pita jel' bum mogel zdržat još par dana, na što ja odgovaram: „Trpio sam ja i gore bolove“. Čim sam zatvorio vrata za sobom, izvadim jedno g plavog Vasu Kojota, zapalim ga i lagano krenem štengama ka izlazu. Zakon.

Loša strana cijele priče…BOLI ME ZUB ZA POOOOPIIIIIIZDIT!!!!

APDEJT!

Maknuli su filmić sa servera...no, bez brige, ima toga još...;)

Ne bacajte svoj stari Yugo, evo nekoliko ideja za daljnju uporabu...


Ispovjedaona


Restoran


Stolni nogomet


Zippo


Telefon


Harmonika


Tuš kabina


Podzemna


Podmornica


Toster


Kamin

Kaj da vam velim? Tjedan-dva dana prije nove godine počeo me rasturati zub. Nazovem zubaricu, a ona veli da ima slobodne termine tek iza nove godine. "F#/&K!!!", pomislim i poklopim slušalicu. Ma, išao bi ja na hitnu, tam u Runjaninovu, samo…nekak sam previše horror priča čuo o tom mjestu, pa sam odustal. Bil bum sam svoj doktor, čvrsto odlučim u tom prijelomnom trenutku. Ne moram vam reći da sam do sada popio flašicu Ketonala, a nekak mi se čini da sam se vremenom i zakvačil na njih. I ne samo to. Uhvati navečer zubobolja, popijem to smeće, legnem, a ono stotinu iskrica pred očima. Boli za popizdit (da prostiš), a ujuto – aufšten (dizanje- op.prev). I kaj sad? Onda nacrtani pronalazi i uzima bijelo-plavu kutijicu, Praxiten, 15-ica, dva komada…i pomoz' Bog da zaspim što prije, da nestane zubobolja. I tako skoro 2 tjedna…sve do jučer. Ne boli. Hebote, stvarno ne boli. Hej, zub više ne boli! Jupiiiii! Kad najednom – KRC! – leđa. Nemreš bolivit…pusti zub, a ono ukliještila se leđa. Imam neki blagi osjećaj, da mi netko želi reći da je vrijeme za bolovanje (a grijeh bi bio ne poslušat). Tak da sad trkeljam okolo ko starčić od 80 i kusur godina…sve easy, bez naglih pokreta, pognut ko Isus pod križem. Sad bi ja, kao takav, trebal kod zubarice, a zapravo mislim da mi treba kiropraktičar...ma, vrijeme je za penziju…Blah!!!

Samo mi još fali grč na desnom kažiprstu, da ni miša nemrem više klikat…i mogu se odma dat na eutanaziju…

...KAD MOŽEŠ IMATI MAJKU BOŽJU, KOJA PAMTI, U DŽEPU. :)

...JA'B SI TO U EMPETRI PREBACIO...

DRAGE MOJE BLOGERICE I DRAGI MOJI BLOGERI, ŽELIM VAM SVE KAJ SI I SAMI ŽELITE U OVOJ NOVOJ 2006. GODINI...:)