solitudine
3.
Sklapa se nebo nad glavama
Povinutih želja
Jedan je momenat iskočio iz tračnica
I zadržao se u tvom pogledu
Dok su dalje putovali
Svi ti besciljni vlakovi
U njima ljudi bez boje
Podosta se već izlizalo
Od očaja u staklima
I zatvara se krug u glavama
Neizdrživih istina
I uvijek izazoveš
Nesavladivo u meni
Tako slatko i ubrojivo
U nebeske sentimente
Dok se sklapa nebo nad glavama
Jedno novo se rastvara
I padamo u njegove modrine
Najviše od svega
Uznemiruješ me
Jer sam uznemiren
Tvojom blizinom
Dok su dalje putovali
Svi ti besciljni vlakovi
Ja sam stajao sveudilj
Namjerno da te izgubim
da se smirim
jedan mi je život istupio pred tebe.
