solitudine
kakva si
Dok napola živim, sulud od zore
I dok se presretnemo
Na ničijem hodniku
Saznao bih ali ne
Kakvog je okusa tvoj poljubac
Kakve su ti priče
Pod vjeđama
Koje snove upropaštavaš treptanjem
Zašto guraš istinu pod nokte
Trebaš mi kao što trebam te
I možda si trebamo više od trebanja
Probao bih ali ne
kakvog je okusa tvoj poljubac
Dok si laskamo huncutskim pozdravljanjem
U zaprepaštenom svitanju
Okrunjenom tvojim i mojim nesusretanjem
A sunce pišti
Prozori su ogledala
Prestrašeni odrazi
U njima ne spavaju
I kakvog je okusa tvoj poljubac
Obrubljena si mojom ludošću
I sustignut sam istinom već
Kakvog si okusa pod nepcima?
Papile pospremam u nutrine
I ne grizem jezik, nipošto
Lijepo ću te otpraviti u dan
I sebe i ostatke mene
Pokupiti tijelo, otpratiti poglede
Volio bih ali ne
Kakva si
Kakva bi bila od voljenja....
