Ovaj tjedan nam je proletio, pa evo tek sad fotke od 1. maja.
Oko 10 smo punog prtljažnika (imamo karavan :-)) otišli do Kreše, gdje smo roštiljali. Tamo su nam se pridružili i njegovi kumovi Žarko i Sanja s malom proncezom, slatkicom Mihaelom.
Uživali smo u prekrasnom vremen, klinci su se igrali i igrali, ja sam najvećim dijelom presjedila, još sam "čuvala" leđa od skidanja 4 mladeža.
Glavni majstor za roštilj:
Malci su naravno jeli i prije nego li je sve bilo gotovo:
Negdje oko14.30 smo se uputili prema Vučedolu. Ivor sve do tada nije spavao, miš moj mali jedva je gledao, ali nije se on dao. Zato su u autu on i Mateica odmah zaspali, već do prvog semafora. A Fran se vozio u drugom autu, on i Domagoj, male pričalice, su se igrali, sreća da put nije trajao malo dulje jer bi i oni zaspali.
Smjestili smo se uz Dunav. Prvo su klinci pokupili školjkice, a vrlo brzo zatim su se verali po srušenom stablu
Pa je malo ustreabala pomoć oko silaženja, e kad baš mora tuda :-))
Ivor se nije penjao, ali je vrlo radoznalo proučio sve
Zatim penjanje po pontonu
A za to vrijeme, Ivor je pokušavao naći što bacati u Dunav, obala je muljevita, kamenčića nema, ali zato ima pregršt sitnih grana, ma dobro je i to ;-)
Pa smo se i šetali uz obalu, ali to svejedno nije promijenilo puno njihove aktivnosti. Ivor baca ovaj puta poveće komade odronjene gline
A onda ajmo si odlomiti još malo grana, pa nema ih dosta tako malih okolo
Poslije smo se maknuli od Dunava i malo se šetali nekim putem u šumarku, puhali smo divovske maslačke, skoro upali u još veće koprive, ublatili se, uživali.... Kući smo stigli oko 18.30, a neumoran Fran je s tatom otišao na stadion na drugo poluvrijeme utakmice (ne pitajte me tko je igrao, naravno sport je nogomet), a sve zato što se tako dogovorio s Domagojem. Hm, Domagoj je zaspao na putu kući, ali Mateica nije :-))
I još jedna fotka koja nema veze s tim danom, ali je neodoljiva. Češkanje uha je moguće i nogom, ako niste znali.
|