Nakon točno tjedan dana sjela sam za računalo. Neću dugo ostati, jer još nisam ona prava.
Jako ste me svi razveselili svojim mišljenjima na prošlu temu. Žao mi je što nemam snage svima vam se javiti. Osjećam se otprilike kao ovaj peso na slici, kojega mi je prije godinu dana poslala sestra.
Temperatura me drži od prošle subote, od 37,1 - 38,5. Kao mlađa znala sam raditi s takvom temperaturom i par dana za redom, mislila sam da sam nepoderiva.
Sada sam sretna ako se uspijem ustati iz kreveta i doći do WC-a. Jutros sam napravila i mali izlet do kuhinje, u kojoj nisam bila par dana.
Na telki sam odgledala sve što je bilo gledljivo, sve humanitarne koncerte, Ratkajeve dvaput na dan, TV-kalendar već u 6.45, Dobro jutro Hrvatska, utakmicu iz Varaždina (dobar gol je dao Polančec), dokumentarce o Kini, Oprhu, Večeru za 5, Piramidu, sve kvizove i naravno Eurosong. Prvi puta u životu pobijedila je pjesma za koju sam glasala. Možda bih nešto i dobila da sam se kladila.
Sva sreća da vanjska temperatura nije dosegla moju, pa malo pomaže lagani propuh i klima uređaj kada je najveća vrućina.
Po ovim paklenim vrućinama, nije ni cvijeću lako na Sajmu cvijeća. Moje petunije na balkonu se jedva drže.
Prijateljski pozdrav i velika pusa svima! PS. Pijte puno vode i nemojte se sunčati :-)
