Mama Mima

petak, 07.06.2013.

Potpuno iracionalna u 3:00 ujutro

Shvatila sam da se u tri ujutro događaju stvari, koje se nikad ne bi dogodile u sedam ili osam ujutro. Kada iz nekog razloga otvorim oči oko tri ujutro, probudi se neka iracionalna Ja. Potpuno iracionalna. I misli koje mi tada prolaze glavom u najmanju su ruku neobične. Ponekad i lagano zabrinjavajuće. Nisam sigurna koliko je ovo uobičajeno kod ostalih ljudi ali znam da se kod mene često događa.
Evo kako sve krene… Budim se iz nekog razloga – djeca, zvukovi, ponekad iz čista mira…



I krene ovakav slijed misli…

1. Moram na wc. Ma ne moram, izdržat ću još tih nekoliko sati. Ali ako ne odem, neću moći zaspati. Ma moći ću. Ne moram baš tako jako. Izdržat ću, definitivno.
Ali i žedna sam. Ako popijem vode, onda odmah mogu produžiti do wc-a. Ma ne treba mi ni voda ni wc. Spavanje. Ili..?

2. Kad bih bila mršavija, sve bi mi bilo lakše. Nisam trebala večerati. Kao prvo – ne bih imala napad grižnje savjesti. Kao drugo – ne bih sad bila žedna. Od sutra izbacujem ugljikohidrate. Možda samo još za doručak. Sad sam i gladna.

3. Super je ona haljina. Kad bih smršavila par kila, odlično bi mi stajala. Nije preskupa. Možda bi se mogla nekako provući kroz mjesečne troškove. Ali nemam što obuti uz nju. Onda bih morala kupiti i sandale. Što će mi sandale kad svaki dan pada kiša? Neću ih ni nositi. A onda neću nositi ni haljinu. I opet će T. biti u pravu – samo kupujem, ništa ne nosim. Bolje da pričekam još tih nekoliko kila. Pa što je to…tjedan dana…možda dva…

4. I bolje je tako, ovaj mjesec ćemo se jedva pokriti. Majko mila, kolike su režije! Jesmo platili račune? Koji je datum? Jao! Pa ako smo ih platili onda nemamo više ni za kruh. Gdje nestaju ti novci! Ili..? Ma imamo! Sad će plaća, za par dana. Valjda ćemo se pokrpati. Dobro da nisam kupila haljinu!

5. Baš je hladno. Jesu li djeca pokrivena? Trebala bih se dignuti i pogledati. Opet će se prehladiti. Kad bi im bilo hladno, probudili bi se. Ma ne bi! Nikad se ne probude zbog hladnoće. (Dižem se.) Eto, znala sam da je maleni otkriven. Dobro je, rukice su tople. (Vraćam se u krevet.)

6. Evo ga…hrče. On spava kao top. Valjda ga ništa ne bi probudilo. Dobro da sam ja budna. I dobro je što me probudi svaki zvuk. Evo me – čak i usred noći brinem se za obitelj. A nitko mi neće reći ni “Hvala”. (Suze u očima.)

7. Već je 10. (Ista je stvar i ako je 15., 20., 25. ili 30. u mjesecu) Ništa neću stići na poslu. Prokleti rokovi! Ako ne stignem, dobit ću otkaz. Sigurno. Pa tko bi to trpio? Ma nek’ dobijem! Baš me briga. Možda samo čekaju da me se riješe! Uostalom, samo se ja živciram! Svi drugi su uvijek super, a ja sam pred slomom živaca!
Ma stignem. Sutra je tek petak. Petak?! Ništa neću stići!

8. Bilo bi dobro da sljedeći team-building bude kuglanje! Ne znam kuglati. Ali nema veze. Čini se zabavno. I jednostavno. Ali one cipele… Možda bi me pustili u balerinkama. Ili ne bi? Pa ne mogu one ružne cipele nositi. Tko zna tko ih je sve nosio prije mene. Ne vjerujem baš kako ih detaljno čiste poslije svakoga. Grozno. I što ako obučem smeđe hlače a tamo dobijem crvene cipele? Izgledala bih kao budala!

9. Ma uz što uopće nositi smeđe hlače? Bojom idu uz tenisice. Ali previše su “fine” za tenisice. A cipele na petu ne mislim nositi na posao ili u šetnju. Kad smršavim i kad napokon zatopli, mogu ih nositi uz japanke. Trebaju mi nove. Ove su već grozne. Ili najbolje da si ipak kupim one sandale? To ću idući mjesec. A ne! Onda imamo registraciju! Ma ugurat ću ih negdje. A moram i na pramenove… Huh… Bit će gusto!

10. Izgleda kako opet pada kiša. A gdje mi je kišobran? Ostao na poslu, naravno. Imam još jedan. Ako ga odnesem i ako on ostane na poslu, imamo problem! Ma prestat će do jutra. Ali opet će sve biti mokro. I te baruštine po stazi. Kako su to napravili pješačku stazu? Skoro mi trebaju gumene čizme ako pada kiša. Sve rade k’o ni sebi ni svom.



11. Eno, frižider zuji. Nekako predugo zuji. Možda nije dobro zatvoren. Ma je, sigurno.
Ali vrata baš ne “dihtaju” najbolje u zadnje vrijeme. Dobro, neće mu ništa biti do jutra. Ali imam meso unutra! Zaboravila sam! A ne…nisam! Ipak sam ga stavila u zamrzivač…

12. Nisam baš trebala gledati onaj film prije spavanja. Ma dobro, nije tako strašno. Kao da se to može stvarno događati. Ili..? Ma daj! Nema šanse! A i vrata su zaključana, rolete su spuštene… Na kraju krajeva – živimo u neboderu, sa još minimalno 100 ljudi. Nismo baš takve sreće da će početi od nas! Ali to su ipak zombiji…

…

Normalna Ja: „Joooooj!!! Daj se okreni i spavaj!“
Iracionalna Ja: „Ali moram na wc! Sad stvarno moram!“
Normalna Ja: „Ok. Onda na wc i spavanje.“
Iracionalna Ja: „A popiti malo vodice?“
Normalna Ja: „Nikakva voda! Wc i spavanje!“

Oznake: nesanica

07.06.2013. u 19:35 • 0 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.