luki2.blog.hr
petak, 02.08.2024.
Još malo o snovima....
|
Kada sam, a potaknuta razmišljanjem o prošlom postu, odlučila sam napisati sve snove koji su bili posebni. Drugačije je kad ih tako vidiš sve na jednom mjestu... Sve je počelo sa snom o mome bratu. Sanjala sam da je izašao iz svoje ogradice u kojoj se igrao i počeo hodati po mome dlanu. Smanjivati se.U jednom je trenutku nestao. Više ga nije bilo. Nekoliko dana kasnije je, na žalost, umro. :((( Imao je rak, malo, drago dvogodišnje dijete...:(((( Zvao se Vladimirko, prema svom ocu Vladi. Drugi san: pokojna slovačka baka dolazi na Autobusni kolodvor. Ja je čekam tamo. Odjednom, baka izlazi iz autobusa i padne. Taj sam san sanjala nekoliko puta. Nekoliko dana nakon što sam sanjala zadnji put taj san, pala sam nasred ceste i zaista se dobro ugruvala....Koljena, ruke na koje sam se dočekala i sl. Uglavnom, razbila se dobro. Treci san: Črnomerec. Mama i ja i Goldie u kaficu. Odjednom, Goldie počne trčati prema jednom autobusu. Uspije uci unutra.:((( Ja trčim, ali nikako ne mogu stici autobus. Ona odlazi busom, ja plačem jer ne mogu do nje. Mama čeka u kaficu....Nekoliko dana kasnije Goldica je uginula...nije više mogla ni jesti ni piti...Uginula je sa 20 godina doživljenih....:(((( Eto, to su ti snovi...Zaista me pomalo strah što cu sanjati.... Moźda treba napomenuti da nisam bila pod utjecajem alkohola, lijekova, bilo kakvih droga, nisam se prežderavala u dane kad sam sanjala ovakve snove.... Ljubim! |
