OBRANA I ZAŠTITA OD GLUPOSTI

petak, 07.01.2011.

"Papi...papi...međed gelaufen auf sajla!!!"

Vele stari ljudi:“O ućeraj ga vraže materi svojoj!“. Eno oni Ameri imaju onaj nevidljivi bombarder…veli uzleti, leti…a nit ga vidiš nit ga čuješ…a on je tu…leti a nema ga. Nema što – tehnologija ipo. Onda su se redom svi zarazili sa tom „nevidljivom tehnologijom“ pa su redom svi počeli proizvodit ta nevidljiva govna zvana avioni…pa sad Rusi imaju nevidljive avione…Francuzi isto…Englezi…a eto pred neki dan Kinezi. Kad ga gledaš po veličini…el…taj nevidljivi avion…nije on tako mali. Mi smo članica NATO-a al eto mi nemamo tih nevidljivih aviona. Mi imamo ergelu polovnih MIG-ova koji ako i poleti, pada bez da pucaš na njega…eto pred pola godine dva su pala pa okrivili babu da ih je skinula motikom…neznam. No da mi nebi zaostajali za tom nevidljivom tehnologijom, pobrinulo se naše nadasve pošteno političko državno vodstvo koje je preko HAC-a (hrvacke avtoceste) napravilo, ne nevidljivi avion…amaaaaa ovi naši napraviše nevidljivi nadvožnjak ili ti prijelaz za životinje. Jebi ga sad, nemojte me pitat kako izgleda kad ne znam kako izgleda jer je…jebamupasmater – nevidljiv…a kad je nešto nevidljivo, onda ga nemoš vid´t da se naglavu nasadiš. Vele – nadvožnjak plaćen 19 miliona kuna, a nema ga. Kako ga nema krušnu mu mrvu jebem? – pa nije na kotačima??? Valjda ga međedi, vjeverice i puhovi guraju pa gdje im se svidi, oni ga montiraju…pređu preko ceste…i onda ga opet nastave gurati dok im opet ne puhne u glavu da pređu cestu!?!?!? Ako to i je tako da ga međedi i ostale šumske životinje guraju…onda ove postojeće nismo trebali ni graditi. Ne znam. Znam da je plaćen 19 miliona kuna, a nema ga. Kud sad te jadne životinje prelaze? – ko to zna. Pare su popaljene, prijelaza nema. Medo koji je imao kakvu ljubavnicu s onu strau ceste je jadan osuđen na seks sa vlastitom ženom jer ne može preći cestu…hm…strašno. Da su bar kakvu sajlu razvukli sa jednog kraja na drugi…pa kad ideš na more i prolaziš kraj famoznog Šestanovca, baciš pogled malo u nebo, a iznad tebe hoda medvjed po sajli a u šapama drži bor od 10 metara i s njim balansira i drži ravnotežu. Prelazi jadan na drugu stranu. A e! I onda to još ponudimo ka turističku atrakciju. Možete zamisliti situaciju u kojoj obitelj iz Njemačke sa otvorenim ustima i nijemim izrazom lica promatra dok se naši medvjedi po sajli prebacuju sa jednog kraja na drugi a ushićena grupa od 70 puhova i 40tak vjeverica čeka na svoj red.
„Was ist das?“ pitao bi Švabo
„Das ist HDZ aufgelaufen sajlen cu međed und file drugih životinja gepređen auf druga strana!“
„Und das kosten?“
„Kolko košta? Ma das kosten jako malo. Ajne sajlen, draj čelična klinen…nešto etvas čavala…paaaa 19 milionen kuna….el…skoro draj milionen ojro!“
„Das is unmoglich!“
„Nemoguće??? Amaaa du bist in Kroejša…ođe moglih ama baš sve…pa wir haben kenjara fur half milionen ojra!“
„Toilet fur half milionen ojra??????“
„Jaaaaa-jaaaaaaa majne Švaben. Al zato du seren ko šeik!“
Dok bi naš domaći čovik objašnjavao švabi kako kod nas sve funkcionira…taman bi u taj tren sa jednog kraja sajle prema drugom kraju krenuo medvjed a na leđima bi nosio jelena…živog jelena…jer naravno, jelen ne može sam preći preko sajle….em ima 4 noge a i papci mu se skližu po sajli. Švabi bi pala vilica na pod kad bi to vidio.
„WAAAAAAAAAAAAAAS??????!!!!!!!!!“ – to bi bila švabina reakcija na viđeno
„Aaaaaaaaaa das….das naš međed genosen auf sebi našeg jelena…aaaaa međed is zer gut životnja…!“
„Aber das ist unmoglich!!!“
„Ama kako nije moguće. Pa međed gedobije gedržavni gepoticaj cu svaki geprenos jelena auf drugu stranu!“

Strah me sutra i gledati dnevnik. Što je sljedeće? Vožnja autoputem u suprotnom smjeru po nepostojećoj dionici?

<	siječanj, 2011					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31